Љубав дoшла у Свађама

НА позив позоришног мага Бојана Ступице, Бранка Веселиновић 1947. године прелази у тек основано Југословенско драмско. Била су то тешка времена, под теретом политичких превирања (Информбироа) и немаштине.

- Хранили смо се на тачкице у мензи чика Миладина. Тај “позоришни” човек увек је гледао да нама глумцима да већу порцију. Разне згоде из чика Миладинове мензе користила сам потом као “сценарија” за онда веома популарне другарске вечери - оживела је сећања на прве дане ЈДП у неком од интервјуа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Племенитa за орден

Упоредо с каријером почела је да се бави хуманитарним радом. Већ те, 1947. године, сакупљала је међу колегама прилоге за Дом старих у Качареву. У почетку је тешко скривала тугу међу немоћним, старим и болесним, а поготово умирућом децом. Али свест да бар на тренутак, док с њом певају и играју, малишани заборављају на своју муку, давала јој је снаге да наставља даље. Стизала је свуда, па и тамо где су други избегавали чак и да уђу:

- Никаквим речима не може да се опише задовољство када, за време док играм у болници “Лаза Лазаревић”, видим озарена лица људи који ме гледају - говорила је Бранка.

У то доба упознала је и свог животног сапутника, колегу Млађу Веселиновића (1915 - 2012), с којим је у складном браку провела готово шест и по деценија:

- Играла сам у Голдонијевим “Рибарским свађама”. Млађа и ја смо у комаду били момак и девојка. Имали смо загрљене и заљубљене сцене. Режирао је Бојан Ступица, а Мира Тодоровић (касније Ступица) пита у паузи Млађу: “Имаш ли ти девојку или си слободан?” Пошто је одговорио, Мира му каже: “Бранка је моја другарица и она је, знам, слободна.” Да не причам даље. Сви су се смејали, али је моја кума на венчању била Мира Ступица...

Већ на почетку каријере Бранка се показала као врсна комичарка, тако да је Нушић обележио добар део њене позоришне каријере. Прошла је велику лепезу његових ликова, од служавке Ане у “Госпођи министарки” 1939. године, па до Пословне жене у “Мистер долару” 1973. Од десетак филмова у којима је играла, четири су рађена према Нушићевим текстовима: “Мува”, “Општинско дете”, “Народни посланик” и “Пре рата”. Улога Гине у “Ожалошћеној породици” (режија Мата Милошевић) донела јој је 1964. године Стеријину награду, а у овој култној представи играли су и Рахела Ферари, Миливоје Живановић, Милан Ајваз, Мија Алексић, Жарко Митровић и Славко Симић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сваки дан је радост живота

- Мој најдражи партнер био је Виктор Старчић. Није имао никакве школе, а догурао је до професора глуме. Били смо велики другари још од времена када смо заједно играли у Уметничком позоришту. Последњи пут смо се заједно појавили у комаду “Голгота” 1979. године. Он је био близу осамдесете, а ја још држећа женска. Играла сам праљу, он пијаног кочијаша...

Сутра: Славни дани “Веселе вечери”