Племенитa за орден

ГЛУМИЦА, луткар, ватрогасни официр, амбасадор УНИЦЕФ-а, носилац плакете "Новости" за "Најплеменитији подвиг године", почасни грађанин Новог Сада и Дечјег села у Сремској Каменици, добитница Ордена рада за златним венцем, Нушићеве награде за животно дело, Стеријене и Вукове награде и, пре свега, хуманиста каквог наша земља није имала - Бранка Веселиновић.

Са својих, ускоро сто година (рођена је 16. септембра 1918. године) вероватно је најстарија глумица на Балкану и последња из плејаде оснивача Југословенског драмског позоришта. Целог живота обилазила је домове за незбринуту децу, старе и болесне, поклањала лутке, слике, стихове и речи утехе онима којима су биле најпотребније. Са покојним супругом и колегом основала је Фонд Бранке и Млађе Веселиновића за помоћ инвалидној деци, а пре шест година од новца који су њих двоје поклонили матичном позоришту, сваког 3. априла додељује се годишња награда глумцу за најбоље остварење у сезони. Ипак, ни држава, ни Југословенско драмско, па ни колеге, за све оно што је до сада урадила - нису јој се још одужили.

Прочитајте још: Бранка Веселиновић: Нека вам Бог да моје године

Рођена је у Старом Бечеју, где јој је отац био библиотекар Матице српске, деда учитељ, а прадеда свештеник. Ћерка Александра и Јованке Ћосић (као и сви у њеној породици) од ране младости бавила се хуманитарним радом, па би се зато, како каже, могло рећи и да је Црвени крст одувек био члан њене фамилије.

Прочитајте још: "НОВОСТИ" КОД БРАНКЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ: И у 99. години сам млада јер имам душу од свиле

Док је похађала трећи разред Трговачке академије у Новом Саду, у ондашњем "Времену" изашао је оглас за тек основану глумачку школу при Народном позоришту. Од сто педесет кандидата примљено је шеснаест - и Бранка међу њима. На позив Томислава Танхофера добила је улогу Берте у Дикенсовом "Цврчку на огњишту" у СНП, с њом и прву похвалну позоришну критику. А прва корпа цвећа стигла је од њене професорке хемије Бокшин, уз коментар да јој (за разлику од хемије) даје оцену "одличан пет". После Новог Сада, Бранка се сели у Београд и почиње да игра у Уметничком позоришту "На Коларцу". Руководилац је био Јован Коњовић, а чланови велика имена - Олгица Спиридоновић, Блаженка Каталинић, Виктор Старчић, Јован Кулунџић и други. То доба памти по оскудној заради, али великом ентузијазму и дисциплини.

Мало се зна да је млада глумица била и илегалац у окупираној земљи:

- На почетку Другог светског рата постала сам скроман илегалац, омладинка. Мој задатак био је расподела лекова, шећера, хигијенског материјала. Веза су били млади глумци Нада Тошић и Петар Матић... - приповедала је у једном разговору за наш лист Бранка Веселиновић.

У Народном позоришту у Београду провела је три сезоне (1944-1947), а у време обнове и изградње земље ишла је и на радне акције:

- Била сам на прузи Шамац-Сарајево и Брчко-Бановићи. И поред мог, тада великог репертоара, отишла сам на акције. Радила сам као културни референт, дириговала хором, рецитовала акцијашима. Волела бих да данас видим младе на градилишту. Тамо сам чак помало научила македонски и словеначки језик...

УМЕТНИЧКА ДУША

У ТРЕЋОЈ години почела је да учи балет, у тринаестој је писала песме. Са двадесет три је постала већ позната глумица, са тридесет три дошла на филм, а од 43. рођендана - интензивно слика. Онда су дошла на ред гитара и страни језици...