Srbija

Želeo je da se vrati kući, a lešnik je odabrao jer je deficitaran: Mladi ekonomista se iz Beograda vratio u rodni Popovac

Z. RAŠIĆ

25. 06. 2020. u 12:44

Razmišljajući kako da postane dobar voćar, Stefan Bogdanović (27) odlučio da uči iz svih izvora koji su mu bili dostupni

Желео је да се врати кући, а лешник је одабрао јер је дефицитаран: Млади економиста се из Београда вратио у родни Поповац

MALO je mladih ljudi koji svoju budućnost pronalaze u ostanku na selu, a Stefan Bogdanović (27) iz Popovca kod Paraćina, jedan je od njih. Ekonomista po struci, pre nešto više od tri godine na tri hektara zasadio je hiljadu stabala leske, a ima i hektar pod šljivama i 40 ari vinograda. Razmišljajući kako da postane dobar voćar, odlučio je da uči iz svih izvora koji su mu bili dostupni. Proizvodnja lešnika rezultat je saznanja da tog koštičavog voća ima malo na srpskom tržištu.

Sa druge strane, lešnik je izuzetno tražen, kaže Stefan, pre svega jer je zdrav. Zbog omega tri masnih kiselina nutricionisti ga posebno preporučuju.

- Želeo sam da se vratim iz Beograda kući, a lešnik mi se dopao jer je deficitarno voće. Moji roditelji su imali neko imanje u Popovcu koje nismo obrađivali, pa sam krenuo sa 70 ari. Dogurao sam do tri hektara i još toliko sam kupio takođe da zasadim lesku, ali nisam još. Najviše zbog finansija. Zasad imam 1.000 žbunova koji su još u razvoju. Leska je inače žbun, raste četiri-pet zasebnih stabala od kojih se formira krošnja. Tek naredne godine očekujem prvi rod, tako da ulaganja još nisu počela da se vraćaju. Aktuelna cena lešnika je 1.400 dinara za kilogram, tako da kad stigne prvi prinos neće biti više problema - kaže ovaj mladi i ambiciozni voćar. Dodaje da održavanje voćnjaka zahteva prilične troškove svake godine, za međurednu obradu zemljišta, uništavanje korova, đubrenje, prskanje.

PORODICA KAO PODRŠKA U RADOVIMA u voćnjaku "desna ruka" Stefanu je najviše otac, a mlada supruga Marija pomaže tako što čuva - decu. Imaju dve devojčice od četiri i dve godine, Mitru i Lunu. Uz osmeh kaže da je stigao da se oženi pri kraju fakulteta, a majci, koja ima registrovanu agenciju za geodeziju u Paraćinu, pomaže tako što radi geodetske poslove. To je neizbežno pošto od lešnika još nema zaradu, samo troškove. Veći deo njegove plate zato odlazi na plantaže, ali to se ne može izbeći, zaključuje Stefan.

Sertifikovane sadnice i opremu za navodnjavanje je kupio uz pomoć državnih subvencija osim za jednu parcelu sa 350 leski.

- Pun rod očekujem tek u desetoj ili jedanaestoj godini od sadnje. Po stablu, to je od 8 do 12 kilograma lešnika. S obzirom na to da će to biti solidna količina sa tri hektara, neću moći sve odmah da prodam, ali lešnik može da se nabere i da stoji i do dve godine. Stajanjem ne gubi na kvalitetu ako je adekvatan prostor za skladištenje, što je odlično - kaže Stefan.

UZGOJ LESKE U TRENDU

U SRBIJI uzgoj leske sve je aktuelniji, a neki počinju i preradu, pa se tako pravi hladno ceđeno presovano ulje, brašno od lešnika, različiti keksovi. Ima proizvođača koji pokušavaju da naprave svoj brend, ali o tom potom, misli naš sagovornik, dodajući da ima vremena. Trenutno mu je najvažnije da plantaže leske počnu da rađaju i donose prihod, te da zasadi još tri hektara koje je takođe namenski kupio. Za ovu granu voćarstva Stefan se svakodnevno edukuje kako iz knjiga i sa interneta, tako i što se savetuje sa iskusnijim lešnikarima.