DAN SEĆANJA NA STRADALE U "OLUJI" Vučić: Reći će egzodus, pogrom, progon, ali niko neće reći - najveće etničko čišćenje

Obraćanje predsednika Vučića

- Poslednjih dana smo svedoci toliko licemerja, dvostrukih standarda u ponašnju velikih sila prema nama Srbima. Sa toliko se problema suočavamo, da ponekad i mi koji moramo da brinemo o narodu, moramo da damo oduška i sopstvenim mislima i emocijama. Danas smo bili na Petrovačkoj cesti, na samo jednom mestu u toj najtužnijoj koloni napravljenoj još od 1945. godine na tlu savremene Evrope, o čemu svi u celoj Evropi ćute. Koristiće sve izraze - egzodus, pogrom, progon ali nikada neće reći da je to najveće etničko čišćenje na evropskom tlu od 1945. godine na ovamo. Videćete mnoge i srpske, stvarne i lažne intelektualne krugove i u Beogradu i u Zagrebu, koji će sve izraze da upotrebe, ali nikada da je to bilo etničko čišćenje - rekao je predsednik i dodao:

- Ovo su ljudi, ne klikeri i brojevi. Svi oni su ljudi i srca i dušu imaju, ali da analiziramo iz njihovog ugla i da kažemo "ne, ne nisu ljudi, brojevi su". Pa kako to pre samo 30 godina je bilo 700.000 Srba u Hrvatskoj, a danas svega 112.000 po popisu koji oni reklamiraju? Pa šta se to desilo sa tim ljudima? Kako nestadoše toliki ljudi? Zbog čega nestadoše? Zato što im je mnogo lepo i dobro bilo, ili zato što ste učinili jedan težak zločin protiv jednog naroda. Zašto sam pomenuo Petrovačku cestu? Mi u savremeno vreme živimo od dana do dana, nikog nije briga za to što smo mi večeras ovde, niko nikog ne želi da sasluša, kamo li da ozbiljnije analizira nečije reči... Kada smo pre nekoliko godina predsednik Dodik i ja doneli odluku, nije bila samo moja odluka, bila je zajednička - da zajednički obeležavamo sve naše nesreće, stradanja, ali i dobre stvari iz naše prošlosti, razgovarali smo i o Petrovačkoj cesti. Rekao sam tada da Srbija preuzima na sebe da izgradimo spomen krst, kapelu i da pomognemo sve što možemo.

Foto: Printskrin RTS

- Za ljude koji ne znaju, postavili smo mali drveni krst, na mestu gde je baka Darinka Drča izgubila svoje unuke, decu, Jovicu Drču i Mirjanu Drču, mesto gde su poginuli deca od 9 i 11 godina Nevenka, Žarko Rajić, mesto gde su poginuli otac i sin, Darko Vuković (13). Decu su pobili, a sada sam išao da vidim kako izgleda to mesto. 28 godina razmišljam kako je to moguće, da greškom gađate decu i starce. I 28 godina kasnije vidite da greške nije bilo. Nemoguće je da ste na onakvom prostoru napravili grešku. Hteli ste da ubijete i decu, i njihove deke i bake. Jasno vam je bilo da tu nema ni oružja ni oruđa.

Podsetio je da, povodom optužnice koja je podignuta u Beogradu u slučaju ratnog zločina na Petrovačkoj cesti, niko iz sveta nije rekao, ni iz jedne zemlje sa Zapada, da je srpsko tužilaštvo odradilo odličan posao, i da dečja smrt ne sme da bude nakažnjena.

- Sada vidite kakvi smo mi Srbi, a šta rade svi ostali. Niko iz sveta nije rekao, sa Zapada nam nije rekao "odličan je posao uradilo tužilaštvo", ne sme dečija smrt da bude nekažnjena. Ćutali su kao zaliveni. Protiv mene je krenula opšta hajka hrvatskim i sarajevskim medijima, koja traje danima, nedeljama. Jel ste primetili da je neko u Srbiji reagova. Ćute. Kada sam ih pitao,strance, da li će da puste da smrt srpske dece prođe nekažnjeno njih je baš bilo briga jer su to srpska deca. A srpska deca, ma kako to jezivo zvučalo, nisu baš deca, neka druga su deca, i nečija tuđa su deca, a naša su samo za nas deca. I zato od njih ne očekujte suzu. Naše suze nikada roditelja neće imati sem nas samih. Zato je važno da se mi držimo zajedno i da se ne damo.

Foto: Printskrin RTS

- Na tom malom parčetu puta gde je toliko zločina naneto, napravili smo mali drveni krst. Srušili su nam ga. Napravili smo malo veći aluminijumski krst da se zna da su tu naša nevina deca stradala, porušili su nam i taj krst. Pozvali su me onda, rekao sam "napravite četiri puta veći krst", srušen je i ovaj. Napravite deset puta veći krst, rekao sam, koji nikada neće moći da sruše. Nikada tu decu neće moći da nam otmu iz srca i duše ma koliko da su ih ubili. Ovo je priča o svim ubicama, svima onima koji misle da imaju pravo da se iživljavaju nad našim narodom.

- Prijedor? Jel treba da se stidimo što smo u Prijedoru? Valjda Prijedorčani treba da se stide što su Prijedorčani. I danima to slušam: "šta ćete baš u Prijedoru". Znate od koliko sam to Srba čuo. A što da ne idemo u Prijedor. Prijedor je bio prva, najtužnija stanica te kolone koja je bežala od Petrovačke ceste, negde na putu ka slobodi, ka čekanju nekog novog života, znajući da tamo gde su decu ubijali nema života, spasa i opstanka. "Pa nemojte u Prijedor, tamo su Srbi počinili teške zločine."  Uvek sam bio za to da svi koji su počinili teške zločine odgovaraju i mi Srbi kada ih počinimo, ali jel vi to govorite za Prijedor? Za junačko potkozarje koje je tako krvavo stradalo i od '41 do '45, koje se mučilo i borilo kroz svoju istoriju, da svakom Srbinu i Prijedorčaninu stavite žig na čelo. Evo mene ovde sa vama. Rođen samu Beogradu, došao sam ovde kod vas u Prijedor da vam kažem da sam ponosan što sam ovde sa vama, jer znam da ovde žive čestiti ljudi, koji su očuvali svoju slobodu, a ne neki zlikovci.

- Danas je RS teško. Slušao sam Mileta malopre. Teško je i njemu, neće on to da vam kaže. Govoriće da im je lako, a i sami će da vide oko sebe neke koji će da kažu "ma nije to ništa, sitnica", al će da ćute kao zaliveni kako i oni ne bi dobili sankcije. Nagledao sam se ja toga. Nagledao sam se toga koliko hoćete. I zato sam večeras ovde, zato što sam gledao kada je Srbija zatvarala granice na Drini i nije davala braći iz RS i Srpske Krajine da pređu. Kada ljudima iz Krajine koji su tražili hleb i dom nije davala da skrenu sa autoputa da ne bi uznemirili nekoga pred izbore. I nikada Srbija više neće da zatvara svoje puteve za svoju braću, za svoj narod. Srbija će biti uz svoj narod i baš me briga koliku ću cenu i lično da platim i bilo ko drugi! Nema više barijera za naš narod! Ma kakva muka da pogodi naš narod, posao Srbije, naš zadatak, obaveza i sveta dužnost je da budemo uz narod RS kada je teško, kada svetska sila RS uvodi sankcije, da kažemo da ćemo pomoći srpskom narodu na svaki način - naglasio je Vučić.

- Oni neretko misle da sam lud. Znate zašto? Zato što misle da na hrabrost imaju pravo samo oni koje tapšu po nekim ambasadama, a drugi ljudi moraju da budu kukavice. tako nam obeležavaju i narod. Kako nam se približi 4. avgust, obratite pažnju, svi koji bi voleli da Srba negde nema, na svim društvenim mrežama nam crtaju traktore pošto su oni veliki junaci, a mi kukavice, pošto su oni svojim junaštvom a ne američkim oružjem i oruđem i logističkom podrškom proterali gotovo goloruki narod uz ćutanje Srbije, sramno ćutanje Srbije u tom trenutku. I danas na ovoj konferenciji za novinare, trudio sam se da budem fin i kažem da podržavam teritorijalni integritet BiH, sve u redu, a postavim samo dva pitanja. Ako mi podržavamo teritorijalni integritet BiH, a što vi ne podržavate teritorijalni integritet Srbije u skladu sa poveljom UN i rezolucijom 1244? I nema odgovora. Koje god konkretno pitanje postavite nema odgovora, nego Vučić je lud. Onda postavim još konkretnije pitanje: A što si ti bio protiv toga da se osnuje konzulat Srbije u Bijeljini? Evo koliko god hoćete osnujte konzulata u Srbiji. Šta je problem da onujemo konzulat? Mislite da nam je neko odgovorio? Nije. Znate šta su mi odgovorili? Vučić je kriv, zato što nešto nije rekao. Ja sam sada odlučio, zato što sam kriv i za to što nisam rekao da ubuduće lepo ja njima pošaljem svoje govore, pa da oni meni odobre šta ću ja da govorim i da to bude jedino rešenje. Pogledajte do kakvog ludila i apsurda smo došli svi zajedno. Ovo sam vam rekao jer znam da dolaze i predstoje teška vremena.

Predsednik je istakao da će Srbija ulagati u RS i pomagati narodu u RS.

- Moj otac je iz Čipuljića. Jedno malo selo kod Bugojna. Ja sam se uvek osećao kao prekodrinski Srbin i kada bih dolazio u to malo mesto i okupljali se na mostu, na reci i kako priđe veče, tako se meni obraćaju i govore: "Znaš vi u Srbiji nećete moći da razumete koliko mi Srbi sa ove strane Drine volimo Srbiju". Ja danas vama hoću da kažem - danas kada znamo šta je Jasenovac, kada se ponosimo svojim imenom i prezimenom, kada nam deca ponovo znaju šta je Jasenovac i šta je Oluja, hoću da vam kažem da ne shvatate koliko vas volimo, koliko nam značite i koliko bez vas ne možemo.

- I za kraj, za naše krajišnike, neki kažu "izgubili ste teritoriju", ali smo dobili vredne i poštene ljude, koji nam danas donose medalje sa takmičenja, koji su najuspešniji sportisti, najmarljiviji radnici, ljude koji podižu Srbiju i RS, koji nikada neće zaboraviti, ali koji će gledati u budućnost, koji će da čuvaju to jedno malo slobodarsko pleme u srcu Evrope, koje zna šta znači sloboda i vrednuje je više od svega.

- Mi ćemo da gradimo našu zemlju, siguran sam da ćete i vi ovde da gradite RS, ali ono što nikad ne smemo da izgubimo iz vida to je da čuvamo našu najveću vrednost, ono zbog čega nam se dive, a to je naša ljubav prema slobodi. Nema ničega važnijeg od slobode. Čuvaćemo slobodu našeg naroda. Uvek ćete imati podršku svoje Srbije. Srbija nije tamo daleko, već u svim vašim srcima, kao što je RS u našim srcima, i kao što su svi krajišnici u svim našim srcima u Srbiji i RS. Živela Srbija! - zaključio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Obraćanje Dodika

- Ono što oni nazivaju Olujom bio je zločinački poduhvat koji je planiran da bi se etnički očistio taj prostor. Hrvati su angažovali preko 200.000 vojnika doniranom od strane SAD, a stanovnika je bilo toliko. Odlaskom naših ljudi komandovao je američki ambasador u Zagrebu, gospodin Galbrajt, koji je sve učinio da to bude uspešna akcija, kako su oni to nazvali. Može Amerika da bude velika koliko hoće, ali je unižena i mala. Prema jednom malom narodu pokušava da održi negativni odnos - rekao je Dodik i dodao:

Foto: Printskrin RTS

- Učili su nas mnogo puta i odgajali nas da o našim stradanjima i patnji ćutimo. Gotovo da je bio uobičajen refleks srpskog naroda da ne govori o svojim stradanjima. Tek pre devet godina, zahvaljujući jednom upornom Srbinu, Vučiću, deveti put smo ovde da obeležimo stradanja, da kažemo da nećemo zaboraviti.

Jovana Đaković: Knin nosimo u srcu i usadili smo ga u srca naše dece

Jovana Đaković podelila je sa okupljenima svoja sećanja na “Oluju“, koju je preživela kao osmogodišnja devojčica.

Seća se da je iz Knina iščupana sa svog igrališta i od svojih drugara, i da je nastupilo sivilo.

Foto: Printskrin RTS

Novi dom je sa porodicom našla kod Kruševca, potom u Pančevu, a život ih je potom poslao u Prijedor.

“Knin nosimo u srcu i usadili smo ga u srca naše dece“, rekla je Đakovićeva.

Na Bogu je da oprosti, kaže Đakovićeva, ali ona ne može da zaboravi.

Obraćanje patrijarha Porfirija

- Sabrali smo se ovde da se pomolimo za našu braću i sestre iz Dalmacije, Like, Banije, Korduna  kojima je u leto 1995. godine Prijedor im je bila prva stranica spasa tokom ne bivalog po razmerama nasilnog egzodusa našega naroda. Neki su zastali i ostali ovde, neki su nastavili dalje. Ipak, za 1893 nije bilo nade za lepše i bolje dane. Danas smo sabrani u molitvenom sećanju na prognane, stradale i njihove grobove neopevane. Zbog toga vas braćo i sestre pre svega i jednio pozdravljam imenom gospoda Isusa Hrista, prvog izgnanika i onoga koji je svojim vaskrsenjem dao smisao svakom stradanju - rekao je Patrijarh. - Ovog leta prinosimo naše molitve za pokoj duša postradalih u poteklim ratovima.

- Braćo i sestre, niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na ljubav prema svojoj kući, svojim blićžnjima, svojim roditeljima, braći i sesrama, svome narodu. Niko nema rezervisano pravo na jedinstvo svoga naroda. Niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na bol, tugu, na oplakivanje svojih žrtava. Neki su se ipak odvažili da mere bol i određuju koju majku može da boli gubitak deteta, a koju ne može. Da kažu da neki bol nije bol. Mi znamo da bol oseća svaka majka, svaki čovek, bez obzira kom narodu pripada i kom se bogu moli. Bol nema ni naciju ni veru. bol svake majke, pa i naše srpske majke, jeste bol. Bol je bol, ma čiji bio.

- Mir je najviša vrednost. Uslov bez kog nemamo ljudskog dostojanstva. Apelujem na sve i pozivam verske lidere da se čuva i izgrađuje mir među narodima.

Foto: Printskrin RTS

Foto: Printskrin RTS

Parastos stradalima služi patrijarh Porfirije

Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na Srbe stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja" prvi put se održava u Republici Srpskoj – u Prijedoru.

Parastos stradalima služi patrijarh srpski Porfirije.

Foto: RTS Printskrin

Foto: RTS Printskrin

Foto: D. Kalinić

Foto: D. Kalinić