Politika

UCENJUJUĆI SRBIJU PLJUNULI NA SEBE: Rezolucija Evropskog parlamenta ogolila licemerje i dvostruke aršine koji vladaju u Briselu

Danijela MILINKOVIĆ

20. 01. 2023. u 07:15

POSLEDNjA rezolucija Evropskog parlamenta o implementaciji zajedničke spoljne i bezbednosne politike, posebno u delovima o Srbiji, mogla bi u budućnosti da se proučava kao par ekselans primer autodestruktivne politike EU i sada već preovlađujućeg trenda pravnog i logičkog nonsensa koji je zahvatio ključne briselske institucije.

УЦЕЊУЈУЋИ СРБИЈУ ПЉУНУЛИ НА СЕБЕ: Резолуција Европског парламента оголила лицемерје и двоструке аршине који владају у Бриселу

Jer, u ovom dokumentu, "stavku po stavku", ubijeni su ne samo osnovni principi međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, već i ključne vrednosti, postulati i akti na kojima počiva sama Evropska unija.

Ova oštra, ali kako kažu sagovornici "Novosti", nažalost, tačna ocena sadržine teksta koji su u sredu usvojili evroparlamentarci na zasedanju u Strazburu, proizilazi iz brojnih, najblaže rečeno paradoksalnih formulacija uguranih u dokument. I to sve kako bi se kritikovao Beograd i opravdali pozivi da Srbija bude kažnjena jer odbija da prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji.

Tako je čak 407 tribuna podržalo amandmane "iz kuhinje" socijaldemokrata, druge najbrojnije grupe u EP, u kojima se podržava članstvo Kosova u EU! Ovaj poziv sporan je po nekoliko osnova. Prvo, Lisabonski sporazum, ustav EU, isključivo nalaže da u evropsku porodicu mogu biti primljene države. Drugo, iako je EU "društvo jednakih", a sam naslov usvojene rezolucije naglašava "zajedništvo" (zajednička spoljna i bezbednosna politika) - usvojeni dokument ne samo da nije kao jednake tretirao stavove pet članica koje ne priznaju Kosovo, nego ih poziva da taj stav (makar i na sopstvenu štetu) promene.

Treće, grubo je pogažena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja tretira Kosovo kao protektorat, a ne kao državu. Na Ist Riveru Priština ima daleko od potrebne dvotrećinske većine za legalizaciju svoje nezavisnosti - od 193 članice, ne priznaje je 106, državom je smatra njih 84, a tri su u fluidnom statusu - formalno priznaju Kosovo, ali ne glasaju za njega.

Evropski tribuni otišli su i korak dalje, pa su u rezoluciji nezavisnost Kosova nazvali "nepovratnom", iako se već godinama pod pokroviteljstvom EU vodi statusno neutralni dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Dijaloga su se, međutim, naprasno setili u jednoj drugoj formulaciji - pozivajući na intenziviranje pregovora o - međusobnom priznavanju.

Dugačka je lista nelogičnosti, a kako kažu naši sagovornici - i bezobrazluka. Tako se u usvojenim amandmanima osuđuje niz "eskalatornih poteza" Srbije, "nelegitimne blokade, nasilni napadi i pretnja vojnom akcijom". Kosovski Srbi i ono što proživljavaju, pogotovo od kada je na čelo vlade u Prištini došao Aljbin Kurti, za evroparlamentarce očigledno ne postoji. Jer nisu pomenuli nijedan od 300 etnički motivisanih incidenata u kojima su u poslednje dve godine bili meta naši sunarodnici, njihova imovina i svetinje.

Mesta u rezoluciji nije bilo ni za srpskog dečaka Stefana Stojanovića (11) na kojeg je pucano na Badnji dan. Ni reč ni o progonu i hapšenjima Srba, ukidanju njihovih osnovnih ljudskih i građanskih prava...

Dalje, EP zamera Srbiji na neusaglašenosti sa spoljnom politikom EU, a ne pominje se Kosovo koje ne želi da sprovede Briselski sporazum i formira Zajednicu srpskih opština. A Briselski sporazum je deo spoljne politike EU, čak je i "fizički" proizašao iz Evropske službe za spoljnu i bezbednosu politiku, u čijem sedištu je pre deceniju i potpisan! Srbiji se "dele lekcije" zbog rusko-ukrajinskog sukoba, poziva se na poštovanje međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta Ukrajine, a našoj zemlji je otet deo teritorije bombama, bez odluke SB UN.

Dejan S. Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije smatra da su rezolucija i amandmani koje su podnele socijaldemokrate, generisani pre svega interesima i inicijativama Berlina:

- Sve je evidentniji angažman Nemačke na Zapadnom Balkanu, i to sa direktnim antisrpskim stavom. Ovakvim dokumentima kao što je rezolucija EP, Unija samu sebe urušava, ne poštuju svoje unutrašnje dokumente. Sve to vodi u politiku licemernog odnosa, dvostrukih standarda i sve haotičnijem pristupu našem regionu.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže nam da je EP, za razliku od Evropske komisije, telo koje ima najmanji stepen odgovornosti u okviru institucija EU, jer su njegove odluke neobavezujuće i najčešće služe da pošalju određene poruke:

- Očigledna namera bila je da Beogradu stavi do znanja da će se kosovsko pitanje maksimalno koristiti kao instrument pritiska na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Njih ne interesuju ni pravo ni pravda, ni međunarodne norme, vođeni su isključivo svojim interesima.

SECESIONISTI NAPADAJU DODIKA

U DELU rezolucije posvećenom BiH poziva se na uvođenje sankcija Miloradu Dodiku i osuđuje secesionistička retorika. Posebno je sporan poziv da se "usvoje sankcije protiv zvaničnika trećih država koji podržavaju secesionističku politiku" u BiH, jer on dolazi od strane političkih predstavnika 22 zemlje EU koje podržavaju secesionističku politiku kada je reč o Srbiji - priznajući Kosovo kao nezavisnu državu.

Vlade Simović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, kaže za "Novosti" da je ovo nastavak dugogodišnje prakse evropskih zvaničnika da stvaraju potpuno pogrešnu sliku o stanju u BiH, kako bi dobili podršku i alibi za politiku koju žele da sprovedu:

- Zato se rukovodstvo RS prikazuje kao secesionističko iako to ne odgovara stvarnosti.

Naprotiv, ako neko kontinuirano poziva na poštovanje dejtonske BiH i očuvanje ustavom zagarantovanih nadležnosti, onda su to zvaničnici Srpske.

U EU SAMO PREKO PRIZNAVANjA KOSOVA

SPECIJALNI izaslanik Berlina za Zapadni Balkan Manuel Saracin nije ostavio nikakvu dilemu kada je reč o politici Nemačke prema Srbiji. On je u intervjuu za "Novu" rekao da je njihov stav da Srbija ne može da postane članica EU bez priznavanja Kosova, ali da njen ulazak u porodicu evropskih zemalja nije moguć ni bez slobodnih medija i demokratije. On je rekao i da je neophodno što pre postići sporazum između dve strane, kao i da je važno da se predstavnici Srba vrate u kosovske institucije.

ŠAMAR MAĐARSKOG POSLANIKA

JOŠ u danu usvajanja rezolucije, tokom rasprave, mađarski poslanik Andor Deli pokušao je da ukaže da evroparlamentarci sami sebi "uskaču u usta", pa čak da u pomenutom dokumentu iznose i netačne informacije - da Srbija nije osudila agresiju na Ukrajinu. On je ukazao da je Srbija usvojila sve rezolucije UN kojima se osuđuje napad na ovu zemlju, da je naša država najglasniji zagovornik teritorijalnog integriteta Ukrajine i da je odbila da prihvati referendum "o četiri regiona Ukrajine".

* * * * * * * * *

ĐILASOVOJ SSP SPORAN OLIVER VARHELjI, A NE UCENE O KOSMETU

PODRŽALI HAJKU NA PRIJATELjA SRBIJE

STRANKA slobode i pravde Dragana Đilasa pridružila se juče "inkviziciji" EU koja se ustremila na mađarskog zvaničnika, komesara za proširenje Olivera Varheljija, zahtevajući od Evropske komisije da protiv njega pokrene istragu pod optužbama da krši kodeks ponašanja. Podrška Đilasove partije "streljačkom vodu" briselskih birokrata, koji su u svojoj rezoluciji Beogradu sasuli niz ucena i zahteva, a koji su sada svoju paljbu usmerili u iskrenog i jedinog prijatelja Srbije u vrhuški kluba 27, po mnogima predstavlja vrhunac političkog cinizma i nekorektnosti.

Jer, Đilasovima očigledno nije zasmetalo to što EP podržava članstvo tzv. Kosova u EU i što je po njima njegova nezavisnost nepovratna, niti što su evroposlanici zatražili da se dijalog Beograda i Prištine okonča međusobnim priznavanjem, niti što je u rezoluciji naša zemlja optužena za pretnje Kurtijevim siledžijama. O tome ni reč nisu rekli, ali su se zdušno založili da se "skine glava" Varheljiju.

Želeći očigledno da Mađara predstave kao nekakvog Vučićevog zaštitnika, u SSP podsećaju da su "godinama opominjali EU da ne okreće glavu od urušavanja osnovnih načela EU, vrednosti i principa, naročito vladavine prava i pravne države, slobode medija i slobodnih i demokratskih izbora". Sada su krivca za sve to našli u Varheljiju, koji je u svim evropskim forumima štitio državu Srbiju, a ne njenu vlast. Podsetimo, protivio se nerazumnim pritiscima na Beograd da uvede sankcije Rusiji, "jer se mora razumeti politički kontekst u Evropi". On godinama stoji na čvrstom stanovištu da EU nije kompletna bez naše zemlje i da treba ubrzati prijem. Osim toga, Varhelji dolazi iz države čiji premijer i šef diplomatije javno govore da će Budimpešta glasati protiv aplikacije lažne države Kosovo za članstvo u EU i svim njenim telima.

18. 01. 2023. u 16:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

23. 11. 2024. u 15:58

Svet

0 0

POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti

BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.

22. 11. 2024. u 18:36