SUROVO NASILJE KAO SREDSTVO REVOLUCIJE: Zapisi oficira Jankovića o sistemu državnog terora koji je uspostavljen u sovjetskoj Rusiji

PROŠAVŠI, neposredno i sa živim zanimanjem, kroz prve dane boljševičke revolucije, koju je dnevnički pratio, i, na osnovu dugodogodišeg životnog i diplomatskog iskustva, duboko pojmivši šta je osnovni cilj novog totalitarizma maskiranog u priču o "skoku iz carstva nužnosti u carstvo slobode" (Fridrih Engels), Radoje Janković, srpski oficir, diplomata i pisac, pristupio je pisanju jedne knjige, svedočanstva obračuna sa ideologijom čijem je inkarniranju prisustvovao u vihoru boljševičkog prevrata.

Foto: Profimedija, Vojno-istorijski institut, Biblioteka „V.Petković Dis“, iz knjige „U vihoru revolucije“ i Vikipedija

Rukopis Radoja Jankovića, pod naslovom "Revolucija", nastajao je (a to zaključujemo po kratkom zapisu priloženom uz isti, iz pera njegove kćeri Vukosave) od 1925. do 1935. godine, kao obračun sa "Marksom, Lenjinom, komunizmom i tragičnim posledicama ovog eksperimenta". Pisan je i na srpskom i na engleskom. Ipak, nikad nije objavljen, mada bi i danas bio značajan doprinos za razmatranje istorije srpske kritike marksističke ideologije. Na početku svoje knjige, Radoje Janković sa žaljenjem ističe da su kontakti demokratskih vlada i biznisa sa Sovjetskim Savezom izbrisali raniju sliku o boljševičkoj revoluciji. Zaboravljene su strašne reči Trockog i zločini protiv verujućih, a haos, glad i besporedak koji su boljševici izazvali izgubili su značaj koji su, u očima slobodnog čovečanstva, nekad imali. Svedočenja o zločinima revolucije uzimaju se kao dosadna, ili kao jeftina kapitalistička propaganda protiv progresa.

Car Nikolaj II uoči hapšenja/Foto: Profimedija, Vojno-istorijski institut, Biblioteka „V.Petković Dis“, iz knjige „U vihoru revolucije“ i Vikipedija

ISTORIČAR MILOŠ Timotijević ukazuje na ideološke temelje boljševičkog terora koji je Janković video i u praksi, i protiv koga je bio: "Revolucionarni teror" u Sovjetskoj Rusiji zakonski je propisan 5. septembra 1918. godine, kada je Savet narodnih komesara usvojio "Dekret o crvenom teroru". Tada je zaključeno da obezbeđivanje sovjetske republike od "klasnih neprijatelja" putem terora jeste "direktna neophodnost". Crveni teror je podrazumevao streljanja i izolaciju "neprijatelja" u koncentracionim logorima, uz objavljivanje njihovih imena. Inicijator revolucionarnog terora bio je sam Lenjin, koji se zalagao za surovo nasilje kao način za postizanje ideološko-političkih ciljeva. Moralni užas terora nije bio sadržan samo u pojedinačnim, grupnim i masovnim ubistvima, već u uspostavljanju državnog sistema nasilja, što je imalo razorni uticaj na ljudsku psihu. Boljševici su na taj način planski širili atmosferu nepoverenja, straha, potkazivanja i terora, čime su ostvarivali ropsku poslušnost stanovništva prema vlastima. Za Lenjina je diktatura bila politički koncept neograničene vlasti koji se ne oslanja na zakon, već na običnu silu. Lav Trocki je u svom delu "Terorizam i komunizam" javno obznanio veoma promišljenu i surovu političku doktrinu osvajanja i zadržavanja vlasti, koja opravdava nužnost korišćenja otvorenog nasilja (zastrašivanja i ubijanja) prilikom uvođenja i odbrane diktature proletarijata. Trocki je pisao da se onaj ko se odriče terorizma, odriče i samog socijalizma: "Revolucija 'logično' ne traži terorizam, kao što ona 'logično' ne traži ni oružani ustanak. Ali, zato traži od revolucionarne klase da ona ostvari svoj cilj svim sredstvima koja su joj na raspolaganju: ako je potrebno oružanim ustankom, ako nema druge - terorom". Istovremeno Trocki je naglašavao kako je teror nemoćan ako ga primenjuje "reakcija" protiv klase koja se nalazi u istorijskom usponu. Međutim, teror je bio vrlo delotvoran ako se primenjuje protiv reakcionarne klase koja ne želi da siđe sa vlasti. Trocki je razlikovao "dobar" i "loš" teror. Tako je caristički teror u Rusiji bio loš, jer je bio uperen protiv proletera koji su se borili za socijalizam, dok je sovjetski, komunistički teror "dobar", jer je bio usmeren protiv onih koji su želeli da skrše revoluciju i restauriraju stari kapitalistički poredak.

Ulični okršaji u Petrovgradu/Foto: Profimedija, Vojno-istorijski institut, Biblioteka „V.Petković Dis“, iz knjige „U vihoru revolucije“ i Vikipedija

Radoje Janković je smatrao da čovečanstvo treba da ide putem evolucije, a ne putem revolucionarnog terora. Vredi ga čitati i danas.

LOZINKE BOLjŠEVIKA IŠČUPANE IZ SRCA MASE: IZVODI IZ DNEVNIKA RADOJA JANKOVIĆA

14. septembar 1917. godine

POĐOH na demokratsko sovješčenije - sverosiskoe - kao ono u Moskvi, samo sad sazvano po inicijativi sovjeta. Početak u 4 č po podne u Aleksandrijskom teatru.

Lep dan, topal. Uz to Krstovdan. Litija crkvena počela je od Isakijevske oko jedan po podne. Puno mitri i ikona i barjaka. Išla je po varoši i u 3 časa videh je kod Kazanskog sabora. Tamo sa ve tovanje, ovde moli tva. Muči se ovaj narod. Svak traži svoga boga. Idu uz ikone babe, žute, bolešljive, s kraja varoši, ruke skrštene na trbuhu, nokti bez forme i ubijeni. Sveštenik iznese ikonu na glavi do na vrh stepenica i njome blagoslovi svet. Padoše na kolena. Onda narod poče da celiva jednu ikonu. Stajao sam. Nisam mogao da se ne nasmejem. Guraju se, tiskaju, poljube pa se provlače ispod nje. A ljudima ikonoscima dosadilo držanje.

Petrovgrad posle Oktobarske revolucije/Foto: Profimedija, Vojno-istorijski institut, Biblioteka „V.Petković Dis“, iz knjige „U vihoru revolucije“ i Vikipedija

Ikona nešto smešna. Rekao bih da je glava Isusova, ali nekako i nije. Isus je imao bradu, a ova ikona ima mesto brade ono što se zove "prkos". Nije Isus. Upitah jednu ženu, ona upita drugu. Jes Isus? Nije. Da li da je poljube? Poljubiše. Jedna pogleda i oceni da nije njen svetac pa se samo prekrsti i ode.

Posle kretoše devojke u paradi - proste suknje, prosti klampavi šeširi. Jednoobrazno, boje iz doma nahodčadi. Išle su ukrućene, blede, kao gluvoneme.

3. novembar 1917.

Kerenski, kaput! Boljševici uzimaju vladu. Šalju vojsku na Moskvu. Zavode red. Osiguravaju se od zime i gladi.

Petrograd funkcioniše, živahnuo. Svet pazari. Još im Kaledin muti spokojstvo. Svet ide za onim ko uspeva. Hoće svet mira!

Lozinke boljševika su iščupane iz srca mase. S toga je Kerenski bio osuđen na propast.

4. novembar 1917.

Sporazuma između boljševika i ostalih socijalista nema. Boljševici ističu krupne zahteve za organizaciju sje- zda pred kojim će vlada odgovarati.

U Petrogradu padaju pozivi, apeli organizacija. Svak vuče na svoju stranu. Komandant Petrograda i okoline Muravjov, pukovnik, izdaje i on apele. Štampan je juče i dekret o pravima naroda.

"Volja naroda" i "Delo naroda" dižu sav glas protiv boljševika. "N. žiznj" napada boljševike.

Foto: Profimedija, Vojno-istorijski institut, Biblioteka „V.Petković Dis“, iz knjige „U vihoru revolucije“ i Vikipedija

8. novembar 1917.

Čitam u "Pravdi" poviku na boljševike Kamenjeva, Zinovjeva, Rikova i dr. koji su napustili boljševičku vladu i Centralni komitet. "Pravda" ih naziva "dezerterima". Ostale socijalističke novine likuju: "Raspad!" Po ulicama matrozi razbacuju proglase. Zovu u pomoć. Boljševistički programi: Mir, hleb, sloboda! (primirje na svim frontovima).

"Delo naroda", "Volja naroda", "Drug naroda" (Stari "Denj", sada organ menjševika oborozaca), protiv "Pravde". "Pravda" sa Lenjinom i Trockim ni u "Frštec"! Oni nastavljaju svoje delo.

Trocki primorao činovnike ministarstva spoljnih poslova da dođu na posao (Neratov, Petrajev). Primorali guvernera banke da im dade 10.000.000 rubalja na otvoren račun.

"Pravda" veli: "Jedina je vlada ona koju je omogućio II sveruski sjezd soldata i krestjanskih deputata."

... Govori se o pokretu trupa na Petrograd. U zemlji anarhija.

Granica prema Švedskoj zatvorena privremeno. U Finlandiji štrajk politički na železnicama. No idu vojni vozovi. Hoće Finlandija da Rusi priznaju zakone nelegalno sazvanog sejma itd.

... U Moskvi je komandant vojnog okruga redov. Redov je i ministar vojni.

Sneg. Nula na termometru. Biće ove zime nedaća.

... U Moskvi vele oko 5.000 žrtava. Kremlj razoren! Da li? Rusi sve uveličavaju. Da je pokraden Zimski dvorac, ovo sam siguran.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Politika

4 14

OBARANjE CARA NIKOLAJA PLOD MEĐUNARODNE ZAVERE: Srpska politička elita bila je zbunjena događajima 1917. u ruskoj prestonici

31. 10. 2022. u 18:11

Politika

0 6

CILj BOLjŠEVIKA DA RUSIJA NE OSTANE U ANTINEMAČKOM FRONTU: Svedočenje Stanislava Vinavera i Miloša Moskovljevića o prevratima 1917. godine

01. 11. 2022. u 18:11

Politika

1 1

BESPOŠTEDNA BORBA ZA VLAST: Svedočenje Radoja Jankovića o porođajnim mukama dve ruske revolucije

02. 11. 2022. u 18:11

Politika

0 2

SAN O SPOMENIKU MARKSU I ENGELSU U LONDONU: Neizbežnost svetske revolucije bila je opsesija boljševika

03. 11. 2022. u 18:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije