IZBOR JE PAO NA DRUGARICU IZ "NAŠE SREDINE": Tito je teško podneo smrt svoje ratne sekretarice i ljubavnice

NEPOSREDNO POSLE oslobođenja radila je kratko vreme u Generalštabu Jugoslovenske armije u Beogradu, a zatim u štabu Prve armije u Nišu, da bi 21. oktobra 1945. godine bila demobilisana u činu poručnika.

Objavljeno u istorijskom dodatku 06.06.2022.

Po demobilizaciji Jovanka se vraća u svoje rodno selo i ko zna kako bi dalje tekao njen životni put, da posle mesec i po dana u decembru 1945. nije iznenada pozvana u Beograd i upućena na rad u rezidenciju maršala Tita. Za taj volšebni preokret u svom životu, po mnogim svedocima, treba da zahvali Ivanu Krajačiću Stevi, poznatom partizanskom obaveštajcu i Titovom bliskom prijatelju. Ali i to je samo pretpostavka, jer ima i svedočenja da je iza svega stajao moćni Aleksandar Ranković, koji je Jovanku odabrao između više desetina potencijalnih kandidatkinja, proveravajući pritom njihovu prošlost i moralno političku podobnost, dakle vrlo temeljno, ne prepuštajući ništa slučaju.

Sama Jovanka o tome ima sasvim drugu priču. Za Stevu Krajačića tvrdi da ga je upoznala tek sedam godina kasnije, dakle uoči svog venčanja, a o dolasku na rad u Beli dvor ne spominje nikakvu proceduru, već tvrdi da joj je, dok je bila u Nišu u štabu Prve armije, krajem 1945, saopšteno da je određena za upravnika Belog dvora u kome je tada živeo maršal Tito. Ali, teško je poverovati u tu priču iz koje je potpuno isključen podatak da je 21. oktobra 1945. godine demobilisana i vratila se u rodno selo. A što se tiče Belog dvora, najverovatnije je da Jovanka u njemu nije nikad radila, jer u času kada je Tito napustio Beli dvor, Jovanka je već bila u Užičkoj 15, kao domaćica rezidencije, što bi moglo da znači da ona ili nije ni bila u Belom dvoru, već je odmah stupila na rad u Užičkoj, ili je samo kratko vreme boravila na dvoru u ulozi higijeničarke, a ne upravnika.

Objavljeno u istorijskom dodatku 06.06.2022.

NE TREBA SUMNjATI da je pojava takve Jovanke unela svežinu u maršalovu rezidenciju, a mnogo godina kasnije sam će maršal u jednom opuštenom razgovoru sa vojnim rukovodiocima reći: "Znate, drugovi, kada se rat završio, već sam bio u godinama, imao sam pred sobom velike obaveze. Ja nisam tada mogao da odlazim u neka društva, u kafane, da tražim saputnika i druga. Zato sam odlučio da imam drugaricu iz naše sredine, u uvjerenju da je to najbolje i da to odgovara meni. Tako sam se i opredijelio..."

Ove Titove reči idu u prilog verovanju da je mlada Jovanka Budisavljević ipak bila deo jednog projekta. Ima, naime, dosta indicija da je Titovo najbliže okruženje, njegovi saradnici i saborci, došlo do zaključka da je njihov vođa usamljen i emotivno ispražnjen posle smrti Davorjanke Zdenke Paunović, koja je za sve vreme rata i prvih dana nakon oslobođenja bila uz njega, kao njegov nerazdvojni životni saputnik. Neki svedoci iz tog vremena i Titovog okruženja tvrde da je Tito veoma teško podneo smrt Davorjanke Paunović i da je to bio razlog za odluku da napusti Beli dvor. Tako bi se i dovođenje Jovanke na službu u budućoj rezidenciji moglo tumačiti kao priprema za vreme posle Zdenke, koja je već neizlečivo bolesna, što svakako deluje kao deo jednog projekta, čiji je cilj da se Tito, posle gubitka voljene osobe, izvuče iz depresije i "započne novi život". Ako je tako, onda je "projekt" uspešno realizovan, jer je intimna veza sa mladom domaćicom rezidencije, po merodavnim svedočenjima, započela mnogo pre zvaničnog stupanja u brak.

Većina fotografija u ovom „Istorijskom dodatku“  objavljuje se ljubaznošću autora knjige „ Tito i Jovanka - Od idile do pakla“  i njegovih kolega foto-reportera i njihovih porodica. Foto-reporteri: Stevan Kragujević, Matija Koković , Ivo Eterović, Jacik Kihlinger, Erik Koh, Milorad Mustapić, Nenad Stojanović. Arhive: Arhiv Josipa Broza Tita, Muzej istorije Jugoslavije, Nacionalni arhiv Holandije, Foto - zbirka Bele kuće Vašington, Arhiva autora i  „Novosti“ i „Borbe“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije