Sporo do legalizacije u Crnoj Gori

NA teritoriji Crne Gore predat je 49.101 zahtev za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata. Ovo su podaci dostavljeni Ministarstvu turizma i održivog razvoja od lokalnih samouprava. Zvaničnih podataka još nema o broju bespravnih objekata, a govori se o broju oko 100.000, što bi značilo da još za polovinu nije predat zahtev za legalizaciju.

Pročitajte još: BEZ PRODUŽETKA ROKA: Legalizacija objekata u Crnoj Gori do 15. jula

Mnogi vlasnici bespravno sagrađenih objekata, prevashodno oni koji žive u inostranstvu, ističu da je period za podnošenje zahteva, devet meseci, bio veoma kratak. Oni apeluju na nadležno ministarstvo da se rok produži. Iz Ministarstva turizma i održivog razvoja poručuju da propisivanje novog roka za legalizaciju samo za vlasnike koji nemaju prebivalište u Crnoj Gori nije moguće imajući u vidu ustavni princip da su svi pred zakonom jednaki.

- Takođe, organima nadležnim za sprovođenje postupka legalizacije predstoji obiman posao koji zahteva određeno vreme. Izrada orto-foto snimka teritorije Crne Gore je u toku i očekujemo da će on biti završen do kraja godine. Tada će se izvršiti preklapanje podataka sa orto-foto snimka i podataka o broju podnetih zahteva, nakon čega će biti urađena evidencija bespravnih objekata i poznat njihov status. Nakon toga će biti moguće dati preciznu analizu stanja u prostoru i sagledati mogućnost propisivanja novog roka i eventualno uslova za legalizaciju objekata za koje nije podnet zahtev - kazali su iz Ministarstva turizma i održivog razvoja.

Pročitajte još: Legalizacija u CG: Zahtev podnelo samo 15 odsto

U državnim službama, zbog nedovoljnih radnih kapaciteta i broja pristiglih prijava, katastri veoma sporo obrađuju geodetske elaborate. Geodeta Marko Vegar kaže da je zakonom koji se tiče legalizacije bespravno podignutih objekata, država sa pravom imala za cilj da ih uvede u legalne pravne tokove, smanjujući evidentan haos u oblasti urbanizma, zbog boljeg i efikasnijeg daljeg planiranja, zaštite i upravljanja prostorom.

- Međutim, od samog početka realizacije ovog zakona u praksi, brojni problemi koče njegovu primenu u punom kapacitetu - kaže Vegar. - Pre svega, u ovaj proces se ušlo na brzinu, kadrovski i sistemski nespremno. Geodetske organizacije, kojih u Baru ima desetak, nisu u mogućnosti da terenski i operativno obrade sve zahteve građana, najviše zbog kratkih rokova koji su postavljeni pred nas kao obrađivače i njih. Za nekih više od 8.000 zahteva, a to je tek deo bespravnih objekata u našoj Opštini, ovakvom dinamikom bile bi potrebne i dve godine da budu završeni.

Vegar ističe i da su pojedinini katastarski podaci stari i tridesetak godina i ne odgovaraju trenutnom stanju na terenu. Ovo stvara velike probleme i građanima jer zbog grešaka i neslaganja, moraju da rešavaju i pravne probleme, koji opet usporavaju sam proces.

SAMO TREĆINA PODNELA ZAHTEV

PRAKSA potvrđuje da opštinske službe i katastri nemaju dovoljno kapaciteta za obradu pristiglih predmeta za legalizaciju. U Baru, od pristiglih 8.300 zahteva do polovine decembra, u nadležnim službama overeno je tek oko 2.500 elaborata. Procenjuje se da na teritoriji Bara ima oko 25.000 nelegalnih objekata, što znači da je samo za trećinu njih podnet zahtev. Geodeta Mirjana Radonjić kaže da je veliki broj podnetih zahteva bez geodetskog elaborata jer nije bilo slobodne geodetske organizacije koja bi mogla uraditi merenje.