ŽUTI PRSLUCI: Mi smo čuvari vatre narodnog bunta

Od stalnog dopisnika - Pariz

AUTOMOBIL ulazi u kružni tok. Neočekivano pravi ceo krug i vraća se na mesto početka. Sve vreme, vozač pritiska sirenu. Ceo ritual sprovodi u znak pozdrava "žutim prslucima", koji su ovde nastanjeni još od sredine novembra. Oni koje su u početku zaustavljali sada im daju najveću podršku. I to je jedna od karakteristika aktuelnog narodnog pokreta koji potresa čitavu Francusku.

Šato-Tjeri, mesto sa tridesetak hiljada duša u širem gradskom jezgru, u oblasti En, na putu od Pariza ka Remsu. Dobilo je ime po pretposlednjem kralju iz merovinške dinastije, poznato po tome što je u njemu rođen basnopisac Žan Lafonten i što je bilo u epicentru bitaka na Marni u Prvom svetskom ratu. Danas se ovde vode neki drugi rovovski manevri, koji u sebi, na određeni način, objedinjuju sva tri prethodna simbola, u ustanku protiv vladarske kaste, sa idejama koje nekada zadiru u čistu naratorsku alegoriju, u odbrani nacionalnog ponosa, bratstva i jednakosti.

Pročitajte još: VOZILA GORELA KAO PRSKALICE: Francuzi novu godinu dočekali u atmosferi pobune "žutih prsluka" i straha od terorizma

Prilaz bivaku okićen, u ove praznične dane, ustaničkim parolama. "Revolucija u toku" piše na jednom od njih, kao parafraza partijskog slogana predsednika Emanuela Makrona. U raspolućenim buradima pucketa vatrica i greje smrznute dlanove. Žmirkaju girlande obešene o šatorska krila, kamp-

-kućicu i ogoljene grane. Miriše na bunu i svečanost.

- I pored važnog socijalnog karaktera, u ovom trenucima, sve, istina, dobija još jednu, svečanu dimenziju. Lepi su ovo momenti, iako je trenutak težak. Treba naći i vremena za sreću - kaže za "Novosti" Mohamed (26), vođa pobunjenih "prsluka" u Šato-Tjeriju, uoči dočeka Nove godine.

Oko dva visoka plamena okupilo se dvadesetak ljudi. Ćaska se, smeje, šali. Lica, ipak, u dubini, ozbiljna.

Pročitajte još: U Parizu uhapšen lider "Žutih prsluka"

- Sada nas je manje, zbog praznika. Obično nas ima i do šezdeset. Ne računajući automobiliste koji se svaki čas zaustavljaju, i donose po neki poklončić, da se počastimo - kaže Mohamed.

On je tu od prvih dana, još od 17. novembra. Auto-mehaničar je po struci, specijalista za trke. Baš je ovih dana planirao da otvori svoju firmu. Ali to će sačekati bolju priliku. Bar dok građanski ustanak ne prođe. Na licu mesta, spava, hrani se, živi. Kući retko odlazi.

Njegov pomoćnik, stolar Nikola (33), s vremena na vreme pridruži mu se u dugim noćnim satima. Baš ga je maločas posetila supruga. Pod vedrim nebom i zvezdama uvek bude još poneko. Nikad nije pusto. Neki čuvar vatre uvek je tu.

Savremeni komunci jedu ono što im neko donese. A malo po malo, pa stigne neko sa konzervama, kroasanima, voćem, sendvičima, čokoladom, sokovima. Alkohol je ovde, kao i na drugim lokalitetima "žutih prsluka", zabranjen.

- Ljudi su veoma solidarni sa nama - uverava nas fabrički radnik Fransoa (52).

Neko stiže sa korpom namirnica, neko sa toplom reči. Vozači kamiona istovaruju drvene palete, za grejanje. Zalihe, i hrane, i drva, solidne. Da se prezimi.

Na ligenštulu, po mrazu, pred vatricom, Mari Liz čeka penziju.

- Tu sam, jer sam prirodni buntovnik. Takva sam rođena! Radni vek sam provela kao terenska gerontodomaćica. Ni s tim primanjima nije moglo da se korektno živi, a ne smem ni da zamislim šta me čeka sa penzijom. Osim ako Makron ne odluči da nam da malo više. Mada, sumnjam - poručuje.

Kap je prelila čašu i kod Selin, zaposlenoj u školskoj kantini.

- Dosta nam je svega! Iako zarađujem više od minimalca, samoj s jednim detetom, finansijski mi je veoma teško. Ne mogu u pozorište, bioskop, restoran. Imam sreću da za stanarinu dajem samo četvrtinu plate, dok neki za zidove izdvajaju celu.

Razočaran je i Fabris, kamenorezac.

- Ima dosta socijalnih razlika. Srećom, supruga mi je nasledila kuću, inače ne bismo mogli da preživimo.

Na kružnom toku niko nije zadovoljan. Dosadašnje ponude vlasti smatraju bacanjem prašine u oči.

- Nećemo se pomeriti odavde dok nam ne ispune zahteve. Sve dok Makron ne bude pristao na referendum za građansku inicijativu sa uslovima koje smo utvrdili, sigurno nećemo odustati - odlučan je vođa "prsluka" iz Šato-Tjerija.

Mohamed to vidi ovako:

- Gazda mora da bude blizak radniku, da ga ne gleda s visine. Živimo u doba modernog ropstva. Vreme je da se čuje i naš glas.

Politika je ovde, kao tema, zabranjena.

- Ako i imamo svoja politička opredeljenja, to u kampu zadržavamo za sebe. Ovde smo svi apolitični. Nećemo dozvoliti da nas politika razjedini! - ističe Natali (Z5), zaposlena na fabričkoj traci, koja se upravo pridružila.

Sve dodatno pojašnjava Mohamed.

- Ovde je progovorio narod. Političari se trideset godina nisu interesovali za nas. Zašto bismo im sada dozvolili da preuzmu na sebe rezultate narodnog protesta?

Ipak, seća se, između redova, da među "žutim prslucima", ima pristalica najrazličitih političkih boja. Neki od zahteva zadiru čak i u domen anarhije i utopije. Traži se i raspuštanje parlamenta, ostavka predsednika, oni najradikalniji bi da legalizuju kanabis...

Pročitajte još: Makron se založio za reforme, ali “žute prsluke” nazvao agitatorima

"Žuti prsluci" imaju svoju organizaciju, ali ona nije politička. Polako utvrđuju strukturu, održavaju sastanke s vlastima, imaju svoje predstavnike. Da li je građanska revolucija na ovaj način zaista moguća?

- Treba verovati u to! Možda to neće biti prava revolucija, ali svakako će ostaviti trag koji neće biti zaboravljen. Probudiće sigurno neke savesti - tvrdi Selin.

Mohamed misli da sve ovo može da pokrene celu Evropu:

- Već je počelo, u Belgiji, Španiji, Portugaliji, Bugarskoj, Engleskoj, Italiji. Žuti prsluk je postao simbol.

Ni zima ih neće oterati iz kampa u kojem danonoćno borave

I tako, danima, teče građanski forum na otvorenom.

Policija je mnoge ovakve kampove s vremenom rasformirala. U vatri i dimu nestale su silne nastambe civilnog bunta.

- Sve se odvija relativno bez problema. Pokazujemo međusobno poštovanje. Nudimo kafu, razgovor. Policajci se, ponekad, zaustave, čak malo i diskutujemo - kaže Mohamed.

- Ne znam da li su sa nama, ali za sada nas ne diraju - dodaje Selin.

I tako tinja, i dalje, protest širom Francuske, s pretnjom da se narednih dana ponovo razgori.