BREGZIT, KORUPCIJA I NACIONALIZAM: Bugarska pred izazovom predsedavanja EU

Bugarska će s početkom sledeće godine preuzeti predsedavanje EU u delikatnom trenutku: pregovori o Bregzitu ući će u vrelu fazu, diskusije o zajedničkoj izbegličkoj politici neće prestati, priprema sedmogodišnjeg finansijskog okvira za period od 2020. godine - to su samo tri velika gradilišta.

Pročitajte još: Han: Srbija će "vrlo brzo" postati deo evropske porodice

Pri tom su pripreme u Sofiji u zakašnjenju: zbog Bregzita bugarska preuzima predsedavanje šest meseci ranije, a na pola godine pripreme su odložili i izbori održani početkom godine.

Zabrinutost Evropske komisije je razumljiva, nije isključeno ni da Bojko Borisov i njegova vlada dobiju ukor jer u Bugarskoj je diskusija o predsedavanju EU fokusirana na drugorazredne teme, poput logističkih priprema, dok zapadni posmatrači dižu uzbunu.

Pročitajte još: Bugarski biznismen u Srbiji optužen za proneveru 1,31 milijardi evra

Daniel Kadik, u nemačkoj fondaciji „Fridrih Nauman“ zadužen za jugoistočnu Evropu, piše: „Korupcija, loš menadžment, odliv mozgova, najsiromašnija zemlja Evrope. Sve to se najčešće dovodi u vezu sa Bugarskom. Velika šansa da se takav pogled promeni sada leži u predsedavanju EU. Šansa koja će, čini se, propasti. Po prvi put Bugarska bi trebalo da preuzme predsedništvo, ali pripreme za to naveliko kasne. Politika i administracija potvrđuju negativnu sliku koju građani o njima imaju.“

Ministarka regionalnog razvoja Liljana Pavlova, koja je nadležna i za pripremu predsedavanja, ima drugačije mišljenje: „Pripreme se odvijaju kako na najvišem političkom nivou, tako i na nivou 1.500 saradnika i stručnjaka. Svi oni su obučeni, čak i ministri“, kaže Pavlova u intervjuu za "Dojče vele".

Pavlova navodi i tri centralne tačke bugarskog predsedavanja, koje su poznate kao „tri K“: konsenzus, konkurencija i kohezija. Konsenzus bi trebalo tražiti pre svega u oblasti bezbednosti i migracione politike. Konkurenciju bi trebalo podsticati na jedinstvenom digitalnom tržištu. I na kraju kohezija, odnosno povezanost unutar EU, u smislu prevazilaženja velikih privrednih razlika.

S tim u vezi, Bugarska za vreme svog predsedavanja još jednu temu vidi kao veoma važnu: budućnost Zapadnog Balkana: „Želimo da razvijemo konkretnu viziju i jasan akcioni plan, bez lažnih obećanja, bez lažnih nada, ali sa dobrom perspektivom.“

Integracija Zapadnog Balkana u EU je u interesu Bugarske, dodaje ona. Zemlje Zapadnog Balkana su između Bugarske i zapadne Evrope i važne su za trgovinu, saobraćaj i bezbednost Bugarske.

Da li bi predsedavanje EU više trebalo da se fokusira na nacionalne ili na interese čitave Evrope - na to pitanje, koje i u Briselu mnogi postavljaju, ministarka nije dala jasan odgovor.

Drugi problem je vlada u kojoj sede i ultranacionalisti, kaže Daniel Kadik: „Dokazani ksenofobi, nacionalisti i protekcionisti biće predsednici različitih saveta.

Vicepremijer Valeri Simeonov tako uopšte ne krije svoju mržnju prema manjinama, kada za Rome javno kaže da su "divlji majmuni.“