Brnabić: Imamo šansu da u potpunosti promenimo naše sutra

U autorskom tekstu ona govori o svojoj viziji Srbije 21. veka, te s ponosom ističe da je Svetska banka Srbiju proglasila za lidera u Jugoistočnoj Evropi u sprovođenju reformi.

Za veći rast bruto domaćeg proizvoda i smanjenje nezaposlenosti, kako kaže, preduslovi su očuvanje makroekonomske stabilnosti i i otpočinjanje transformacije naše ekonomije u ekonomiju zasnovanu na inoviacijama.

Napominje da ne misli samo na inovacije zasnovane na dovođenu velikih svetskih kompanija, već korišćenjem domaće pameti, potencijala i talenata.

"Ono što nam nedostaje je podsticajno okruženje i eko-sistem u kojem naši talenti mogu da kreiraju dodatnu vrednost Srbiji", kaže Brnabić.

Upravo u promenama koje donosi četrvta tehnološka revolucija premijerka vidi šansu Srbije i navodi:

"Treba da sednemo i slušamo domaće kompanije kao što su Seven Bridges Genomics, koju je čuveni MIT proglasio za jednu od 50 najpametnijih svetskih kompanija, BioSens insitut iz Novo Sada koji je jedan od evropskih lidera u digitalnoj poljoprivredi, NT Park u Beogradu koji je kupio više od 60 startap i inovacionih kompanijam koje 75 odsto svojih proizvoda izvoze...", nabraja premijerka.

Treba da učimo od hrabrosti i kreativnosti kompanije Nordeus, poručuje i navodi da zbog njih stranci dolaze u Srbiju da rade.

Sve te kompanije uspeh su postigle samo zahvaljujući sopstvenoj preduzimljivosti i spremnosti da preuzmu rizik, jer su ljudi koji ih vode verovali u sebe, kaže premijerka, te poručuje:Zamislite šta bi sve postigli da su imali podršku države?.

PROČITAJTE I: Brnabić: Evropske integracije važne za Zapadni Balkan

Uverena je da ekonomija zasnovana na inovacijama jeste način da ne budemo zemlja jeftine radne snage, a naš dalji razvoj da ne zavisi od vremenskih uslova.

Pominje da je uticaj novih tehnologija najvidljiviji u prehrambenoj industriji, koja, kako kaže, jeste naša razvojna šansa, ali je istovremeno njen doprinos BDP-u gotovo nikakav, a to je, tvrdi, upravo zbog niskog tehnološkog nivoa.

Navodi da se upravo u tom smislu razmišlja o tome da se podsticaji stranim investitorima daju prema stepenu korišćenja inovacija i novih tehnologija, umesto prema broju radnih mesta.

"Kompanije kao Šnajder Elektronik, Majkrosoft i Kontinental, koje imaju razvojen centre u Srbiji, primeri su kompanija koje svojim dolaskom kreiraju dodatnu vrednost, povećavaju konkurentnost i pozitivno utiču na imidž zemlje", navela je Brnabić, te zaključila da je upravo zato digitalizacija ključni prioritet vlade, ali i da je vreme da shvatimo da digitalizacije nije IT.

Digitalizacija je, kaže premijerka, novi ekonomski koncept koji prožima usluge koje vlada pruža svojim građanima, proizvone delatnosti, nauku, obrazovanje, kulturu, umetnost, medije, sve sfere života i zato poručuje da to ostaje njen prioritet, jer veruje da je to šnasa za celo društvo.

"Potencijal i talente imamo. Imamo obavezu da kreiramo sistem koji će podržavati inovativnoast i kreativnost. Brži razvoj i veća podrška kreativnim industrijama sledeći je korak na kome će vlada raditi", poručila je premijerka, koja je uredništvu NIN-a zahvalila što je imala priliku da čitaocima približi na čemu sa svojim timom radi svakog dana i zašto danas "imamo jedinstvenu šansu da u protpunosti promenimo naše sutra".