Komšije neće dogovor o pravima migranata

BROJ zemalja oko Srbije koje su odlučile da ne prihvate Globalni sporazum o migracijama, tzv. Marakeški sporazum, raste, a naša zemlja još nije odlučila o tom pitanju. Reč je o neobavezujućoj deklaraciji, čije odredbe bi oni koji je, 10. i 11. decembra u Marakešu, prihvate, a to je oko 150 zemalja, mogle da ugrade u svoje zakonodavstvo. Sve se odnosi na ravnopravniji položaj legalnih migranata, ali i veću sigurnost zemalja potpisnica.

Pet je osnovnih ciljeva koje proklamuje deklaracija: pristup migrantskoj krizi zasnovan na ljudskim pravima, zaštita migranata u ranjivom položaju, borba protiv ksenofobije, rasizma i diskriminacije, borba protiv ilegalne imigracije i pomoć za povratak migranata.

Pročitajte još - U prihvatnim centrima u Srbiji 3.800 migranata

Ako je to suština, šta je onda toliko sporno u sporazumu da su ga odbile SAD, Austrija, Mađarska, Poljska, Češka, Slovenija, Hrvatska i Bugarska? U ovim zemljama tvrde da on briše razlike između legalne i ilegalne migracije i daje "vetar u leđa" novim selidbama. To rađa dodatno pitanje da li će, ukoliko susedi dodatno zatvore granice, broj migranata u Srbiji rasti.

Prema rečima Radoša Đurovića, direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, na našu zemlju eventualno susedsko neprihvatanje ne bi trebalo da se odrazi, a Srbiji je u interesu da ovaj sporazum prihvati jer i sama ima desetine hiljada migranata širom sveta.

- Reč je o legalnoj, pre svega radnoj migraciji, studentima ili onima koji pokušavaju da se sjedine sa porodicama. Ovde nisu u pitanju izbeglice. Sledeći sporazum odnosiće se na izbeglice, pa bi upravo to mogao da bude razlog zašto naši susedi ne prihvataju Marakeški kompakt. Njihova poruka je: "Ako smo sada tako rigidni, kad su tema legalni migranti, zamislite kakvi ćemo biti kada tema budu izbeglice" - kaže Đurović.

Pročitajte još - Srbija neće biti parking za migrante

On duboko veruje da je cilj odbijanja postizanje političkih poena u vlastitim zemljama, koje poručuju da migracije nisu globalni fenomen i da problem mogu da rešavaju sami. Ove zemlje, praktično, ne žele da učestvuju u razmeni podataka i zajedničkom upravljanju granicama, smatra naš sagovornik.