Policijska eskadrila deo svetske elite

PRVA tri policijska helikoptera na tlo nekadašnje SFRJ sletela su polovinom sedme decenije prošlog veka. Naručio ih je lično Aleksandar Ranković, moćni šef DB, kako bismo iz vazduha mogli da tražimo ležišta uranijuma. Ideja je bila da napravimo atomsku bombu. Međutim, dogodila se druga "eksplozija" - Šesti plenum CK. Aleksandar Ranković je odleteo u istoriju, a tri helikoptera data su republičkim policijama Srbije, Hrvatske i Slovenije. Pre 50 godina, 7. aprila doleteo je prvi u MUP Srbije. Ovako, ukratko, istoriju svoje jedinice za "Novosti" ispoveda pukovnik Vladan Kosić, komandant Helikopterske jedinice MUP.

Danas ova jedinica ima u vazduhoplovnom "registru" 13 mesta, a 12 letelica. U svakom trenutku devet je spremno da poleti na zadatak za 24 minuta od izdavanja zapovesti. Biser flote je helikopter "sikorski 76 B" u VIP konfiguraciji, isti onakav kakvim se vozi američki predsednik Tramp i kakav je do pre nekoliko godina koristila i kraljica Elizabeta. Ovu letelicu je 1998. iz Amerike za potrebe Slobodana Miloševića nabavio DB. Jeste da je Srbija tada bila pod sankcijama, ali helikopterski "rols-rojs" je nekako "probio" blokadu.

PILOTI MUP lete na mašinama BELL 206 i BELL 212 i na popularnim "gazelama". Prosek naleta je iznad 1.300 sati, a prvi pilot pukovnik Vladan Kosić ima 3.500 sati.Najperspektivniji među jednakima, major Nenad Nenadić 1.500. Srednji broj godina kod letelica je 37.

Komandant Kosić pojašnjava da Helikopterska jedinica MUP odavno nije samo letačka eskadrila. U svom sastavu ima pilotsku školu, svoj servisni centar sa dva inženjera i ekipom tehničara.

Pilotski par kreće na zadatak

- Primarni posao jeste policijski i samo tu ne podležu kontroli Civilnog vazduhoplovnog direktorata. Ostalih šest delatnosti koje obavljaju - od pretraga i spasavanja u slučaju vazduhoplovnih katastrofa do prevoza tereta, gašenje požara, aero-foto snimanja, spasavanja ljudi... nadgleda Civilni direktorat vazduhoplovstva. U prevodu, ove poslove rade po važećim svetskim standardima i licenca za njih im je izdata od međunarodnih vazduhoplovnih vlasti. Oni su "policijska kompanija" u službi naroda - kaže Kosić.

Drugi deo razgovora odvijao se u hangarima neobične kompanije. Oni liče na neku od veledrogerija moćnih farmaceutskih komapnija, a razlika je što su umesto lekova poređani helikopteri, a na policama pod konac je oprema za spasavanje, gašenje požara, za izvlačenje ljudi iz nevolja...

- Kada nema letenja, ima učenja - lakonski govori Nenad Nenadić objašnjavajući da već šest meseci traje školovanje svih pilota eskadrile za tzv. saobraćajnu dozvolu, najvišu međunarodnu helikoptersku licencu za koju se može konkurisati tek posle minimum 1.000 sati naleta.

Komandant eskadrile Vladan Kosić "ugostio"u "Sikorskom" novinara "Novosti"

Naš sagovornik dodaje da se osnovna pilotska dozvola dobija posle 170 do 200 časova obuke ili oko 250.000 evra. - Posle nje može da se leti, ali ne i da se radi u MUP. Drugi nivo je profesionalna radna dozvola koja se stiče posle isto toliko sati, što preporučuje da se konkuriše za saobraćajnu dozvolu. Kada vojni pilot dođe u eskadrilu, priznaje mu se samo da je učio da leti. Ostale dozvole dobija polažući ispite prema ovim međunarodnim civilnim standardima. Pilot sa svim ovim školama "vredi" između tri ili četiri miliona evra. Leti na mašinama od tri do pet miliona. U našem slučaju zarađuje ispod 1.000 evra.

- Ipak, naš posao je primarno policijski i tu smo u svetskom vrhu - nastavlja major Nenadić. - Prošle godine bio sam na doškolovavanju u Nemačkoj i radio sa njihovim pilotima regionalne i Bundes policije. Kada su čuli da mi dva puta sedmično radimo vežbe sa specijalcima SAJ i Žandarmerije i kada sam im pokazao elemente, bili su zapanjeni. U treningu smo 100 odsto, 365 dana godišnje. Ne može da nam se desi kao u Norveškoj, da Brejvik na ostrvu pobije 100 ljudi a njihova eskadrila sa specijalcima ne može da se odlepi od zemlje dva i po sata.

Helikopterska jedinica redovno izvodi vežbe

POSLEDNjU vežbu za javnost eskadrila je imala minulog vikenda pred Palatom Srbija. Leteli su sa šest helikoptera. Na pitanje koliko su uvežbavali "spektakl", Nenadić kaže:

- Na generalnoj probi bili smo sa tri letelice u kojima su bili vođe parova, a na premijeri sa šest. Možda je građanima izgledalo komplikovano, ali je to deo radne rutine.

"Sikorski 76 B", ili kako mu Kosić tepa "rols-rojs" među helikopterima, jedini je privilegovan u hangaru. Pod kamerama je i zaključan 24 sata. Na zapadu, veli pukovnik, oko 90 odsto lidera najmoćnijih država ima ovakvu luksuznu "pticu". Tramp, na primer, tri.

"Gazela" na redovnom održavanju

"ERBAS" I "MOMA"

Pravljenje centra za remont helikoptera u Vazduhoplovnom zavodu "Moma Stanojlović" je moguće, ali i "Moma" mora drugačije da se ponaša - govori pukovnik Kosić. - Od devedesetih, recimo, propustili su da isprate tri generacije vazduhoplovnih standarda i bez svetskih sertifikata niko im neće dati da rade ozbiljne remonte. Oni su sjajni majstori ali vazduhoplovni svet se promenio. To ide sporo, korak po korak, posao po posao, licenca po licenca. Mi ne možemo da očekujemo da će nam "Erbas" dati da radimo generalni remont svojih novih letelica dok ne "položimo" sve ispite. A "Erbas" nam treba jer letimo na najnaprednijim tehnologijama.

Deo helikopterske jedinice MUP u hangaru

KOŽA I VISKI

Ssedenje u "sikorskom", koji spolja neodoljivo podseća na albatrosa, zaista je milina. Sedišta su kožna, meka, čovek utone. Kažu, ide gore do 7.000 metara i skoro je nečujan. Jedina je mana što ništa unutra ne sme da se dira. Naročito ne fioke od mahagonija, elegantno smeštene između sedišta.

- U prvoj su sokovi u limenkama. U drugoj se nalazi viski. Ovo je druga neotpakovana flaša koju su ljudi iz DB promenili pošto je piću istekao rok. Političari ne piju dok se voze - tvrdi naš sagovornik.

- Super su nam bili putnici, niko ništa nije zamerio - završava komandant Helikopterske jedinice MUP.