POZORIŠNA KRITIKA: Kupi me, prodaj me

PREVARA, laganje, spin, legalan je metod za bogaćenje u društvu, koje ne podržava kaznu za otimačinu. Preozbiljni su izrazi "liberalni kapitalizam", "Novi svetski poredak", "tranzicija", za priču, koju je, u Zvezdara teatru, ponudio reditelj Darko Bajić, po tekstu Vladimira Kecmanovića, u dramatizaciji Koste Peševskog.

Možda bi ovaj razrađeni metod krađe bio bliži Kecmanovićevim začudnim istorijskim romanima, da smo saznali više o biografiji Feliksa - Simeona (ponovo na sceni neprevaziđeni Milutin Mima Karadžić), tajnog agenta nekog režima (iz vremena "Lun, kralj ponoći"), Ostapa Bendera našeg doba, kombinatora i manipulatora, koji ume da tuđi stan proda mnogo puta i da ne bude "provaljen".

PROČITAJTE I:POZORIŠNA KRITIKA: Kobni nesporazum

Kada se pojavi u njegovom životu Feliks - Dragan (dobar, ali pomalo dekoncentrisan Filip Hajduković), sin, koga prvi put vidi, intriga raste Draganovom lažnom pričom o kriminalu, u kome je ogrezao. Sve se lepo završi, mrtvih nema, Simeon ide dalje, u nove "pobede".

Da li zaslugom dramatizatora (roman nismo čitali), Kecmanovićev "plot" je prejednostavan, predvidiv i, recimo, bulevarski. Niko tu nema pravu biografiju, sve je samo u naznakama, u nekoliko reči, koje lik kaže o sebi. Dvostruka prevara Dragana, kao i advokatice (uvek dobra Andrijana Oliverić) ostaje da visi u vazduhu, jer neopredeljeni žanr, u koji Darko Bajić smešta ovu predstavu, ne dozvoljava da se razmahne u vodvilj, a prejednostavno je za realističku društvenu dramu. A onda, dirljiv trenutak, kada otac svesno izabere smrt od metka kriminalaca, da bi se sin spasao, šalje ovu priču u sentimentalnu dramu, da bi se to, pojavom gastarbajtera (karikaturalan Marko Gvero), njegovog sina (naivan Nikola Cvetković) i snahe-pevačice potpuno izgubilo u laganoj komici. Kada snaha (operska pevačica i odlična glumica Milena Damnjanović) zaista izvrsno zapeva opersku ariju, jasna je namera reditelja da nam, kao u "Balkanskom špijunu", poruči da "ništa nije onako kako izgleda"... Otvorenost razrešenja gubi na udarnoj snazi, zbog još jednog dramaturškog trika, koji nedostaje - da Feliks Dragan uopšte i nije sin Feliksa Simeona, što bi značilo da su samo klonovi te pojave, kao u Matriksu... Dakle, trebalo je, bar malo, izmestiti ovu prezabavnu priču iz sitnog realizma.