NEĆE MOĆI: Vili Brant u Vukovaru

Zašto nekima čak ni klečanje Verana Matića u Vukovaru nije dovoljan gest da se prestane s pričom o srpskoj genocidnosti? Ljudi, dokle?

Privatna arhiva

"NAŽALOST, posle skoro 30 godina, Boris Milošević je jedini politički predstavnik Srba koji učestvuje u koloni sećanja na brutalnu agresiju JNA koja se okončala masakrom Vukovarčana na poljoprivrednom dobru Ovčara" - prva je rečenica autorskog teksta Miloša Miškova, novog predsednika stranke koja se naziva Građanski demokratski forum. Za one koji ne znaju (ne brinite se, nije u pitanju ozbiljan propust u domenu opšte kulture) radi se o partiji koju je osnovao Aleksandar Olenik, advokat i političar u pokušaju, pošto je izgubio od Sergeja Trifunovića (da, čak ga je i Sergej pobedio) na unutarstranačkim izborima za predsednika Pokreta slobodnih građana (ne brinite se ni zbog ovoga, to je ono što je bio osnovao Saša Janković).

ELEM, u ovoj prvoj rečenici nijedna teza nije tačna, ali ni jedna jedina. Boris Milošević nije bio jedini politički predstavnik Srba. Ovogodišnju ceremoniju uveličao je i Veran Matić. Ako neko ko se predstavlja kao izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije "politički predstavnik Srba", onda to nije ni potpredsednik Vlade Hrvatske za čije ime čujemo samo o nekom događaju posvećenom "herojskoj borbi" Hrvata protiv "srbočetničkojugokomunističke agresije" kao što je proslava operacije "Oluja" ili sećanje na stradanje hrvatskih žrtava iz "grada heroja".

NIJE tačna ni teza o "brutalnoj agresiji JNA". O tome mogu da pričaju ustašoidni hrvatski ekstremisti, ali tako nešto ne bi trebalo da kaže ni objektivniji Hrvat, a kamoli Srbin koji se smatra izdignutijim od niskih nacionalističkih strasti i koji se iole potrudio da sazna kako je zaista došlo do "bitke za Vukovar". O tome sam već dosta pisao i ovde, u "Novostima", a i u "Pečatu", i argumenata je pregršt. Sada ukratko - JNA je u Vukovaru intervenisala kako bi deblokirala svoju kasarnu u tom gradu i oslobodila svoje vojnike, mahom golobrade regrute, i spasla ih, na primer, sudbine koja je septembra 1991. zadesila regrute poklane na Koranskom mostu. Da neko može da izvrši agresiju na samog sebe, potpuno je druga priča.

MASAKR Vukovarčana? Na Ovčari, po sudskim nalazima, niko nije "masakriran" (žrtve su streljane), niti su poubijani Vukovarčani. Tokom tog neprihvatljivog ratnog zločina ubijeni su pripadnici hrvatskih paravojnih jedinica od kojih su neki bili iz Vukovara, a neki i nisu. Poenta je da ti ljudi koji su nastradali na Ovčari nisu ubijeni jer su Vukovarčani, nego zato što su se borili kao pripadnici hrvatskih paravojnih jedinica, a neki među njima i sami učestvovali u ratnim zločinima. Ovčara jeste ratni zločin baš onoliko koliko je i ubistvo pripadnika hrvatskih oružanih snaga '45. kod Blajburga. Hoćemo li i tamo početi da šaljemo "političke predstavnike"? Hoće li i tamo Veran Matić klečati sklopljenih ruku poput nekog katoličkog blaženika (ne aludiram na blaženog Alojzija Stepinca) i izigrava Vilija Branta? Da, svoj gest u Vukovaru je za hrvatske medije objasnio poredeći se s Brantom: "Učinio sam to jer je prepoznatljivo, to što je učinio Vili Brant pre mnogo godina, vrlo je jasno šta znači." Jeste. Jasno je. Pošto je Brant kleknuo pred spomenikom žrtvama nacističkih zločina u jevrejskom getu u Varšavi, Matić smatra da su Srbi počinili zločin nalik nacističkom i da se treba izviniti u skladu s tim.

A JE LI se građanin Miloš Miškov zapitao zašto neki politički predstavnik Srba učestvuje u manifestacijama u Vukovaru tek "posle skoro 30 godina"? Ili zbog lenjosti nije, ili jeste, pa je zlonamerni lažov. Hteo je Veran Matić i ranije da odglumi svoju verziju Branta. Prethodni put prošle godine, ali ga je gradonačelnik "grada heroja", ustašoid Ivan Penava proglasio personom non grata i poručio mu da nije dobrodošao. Uporni Matić je, ipak, otišao kao običan građanin i uključio se u ceremonije.

I DRUGA rečenica Miškovljevog teksta je čista neistina: "Iz Srbije još uvek nema iskrenog izvinjenja, odnosno priznanja za učinjen zločin u susednoj državi." Drago mi je što Miškov Matićevo klečanje shvata ili kao lični gest koji nije učinjen u ime svih nas, ili kao neiskreno glumatanje. Što se priznanja tiče, opet su u pitanju ili Miškovljeva lenjost, ili zlonamernost. Zna li on da je pred Specijalnim sudom u Beogradu održano suđenje za taj zločin, da su izrečene pravosnažne presude kojima su trojica prvooptuženih osuđeni na maksimalne kazne od 20 godina robije? Zna li da u Hrvatskoj niko nije osuđen ni na približnu kaznu zbog nekog zločina nad Srbima? Čak ni upravo preminuli Tomislav Merčep, koji je za užasne zločine, uključujući i pogubljenje zagrebačke porodice Zec, osuđen na pet i po godina zatvora, a da ni to nije odslužio jer je prevremeno pušten iz zatvora.

Preporučujemo

Kolumne

0 2

NEĆE MOĆI: Čežnja za cenzurom

08. 11. 2020. u 08:25

Kolumne

0 2

NEĆE MOĆI: Iznenađeni i uvređeni

25. 10. 2020. u 07:56

Kolumne

6 3

HRVATSKI VRHUNAC

18. 10. 2020. u 11:05

Kolumne

2 4

Jadranka i Dino

04. 10. 2020. u 11:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije