DUGO PUTOVANJE OD JUNIKA DO NOVOG SADA: Koji je smisao odlaska ambasadora kristofera Hila na Filozofski fakultet u Novom Sadu?

AMERIČKA diplomatija (kao, uostalom, i svaka druga) deluje na dva plana - javnom i tajnom. Suština onog tajnog je da se nešto izdejstvuje, dogovori, organizuje, sazna... Funkcija onog javnog je najčešće samo da se pošalje glasna i otvorena poruka o tome ko ili šta se podržava, iza koga ili čega stoje SAD, ko su im saveznici ili štićenici.

Foto Z. Jovanović

Tako je 24. juna 1998. godine došlo do čuvenog susreta tadašnjeg specijalnog izaslanika predsednika SAD Ričarda Holbruka i američkog ambasadora u Skoplju Kristofera Hila sa pripadnicima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova u Juniku. Tada su nastale one čuvene fotografije na kojima Holbruk u čarapicama sedi na podu pored pripadnika OVK u kamuflažnoj uniformi naoružanog "kalašnjikovom".

Zvanično obrazloženje ovog susreta bilo je uspostavljanje kontakta sa pripadnicima tzv. ovk u okviru šatl-diplomatije između Beograda i albanskih terorista. Ovo je, međutim, neistina i svima nam je jasno da je i pre tog 24. juna 1998. bilo pregršt ovakvih sastanaka mentora i štićenika, ali tajnih. Razlog te tajnovitosti je i u tome što je tzv. OVK prvobitno smatrana terorističkom organizacijom. O tome svedoči i izjava izaslanika za Balkan Stejt departmenta roberta Gelbarda od 23. februara 1998. godine da je "OVK bez dileme teroristička organizacija".

Važno svedočanstvo je i činjenica da je Gelbard manje od mesec dana kasnije, 13. marta 1998, morao da revidira stav i istakne da "SAD nikada nisu ovk zvanično proglasile terorističkom organizacijom".

Da je ovaj susret trebalo da bude simbolično uvođenje tzv. OVK na zvaničnu političku scenu, ipak više ukazuje činjenica da se ozbiljniji diplomatski rad nije mogao obaviti sa nižerangiranim pripadnikom te organizacije kao što je bio Hajdin Abazi, naoružani "vojnik" koji je sedeo pored Holbruka u Juniku.

Prema "Beloj knjizi" srpskih vlasti o albanskom terorizmu i organizovanom kriminalu na kiM, abazi, odnosno Ljum Hadžiju kako mu je bilo "ratno ime" koje mu je nadenuo lično ramuš Haradinaj je "sa članovima svoje porodice, bio uključen u kriminalne aktivnosti na području Uroševca; po njegovom nalogu, ubijeno je nekoliko albanaca koji su pokušali da se suprotstave njihovom razbojništvu, pljački i represiji; pored toga, javlja se kao organizator i učesnik u više političkih ubistava počinjenih, takođe, nad Albancima, pre svega, članovima DSK", partije koju je predvodio Ibrahim Rugova.

Ali Abazi/Hadžiju nije samo "borac za slobodu", on je, kako ga predstavlja BIRN, i pisac, pesnik i filozof. Renesansna ličnost. Po povratku iz Australije, gde je bio "ambasador" tzv. Kosova, zaposlio se na privatnom AAB koledžu u Prištini gde se bavi "društvenom i političkom filozofijom".

Na ovu "diplomatsku" misiju kristofera Hila iz 1998. podsetila me je jedna novija njegova misija po suštini ista ovoj prethodnoj - on se iz Beograda zaputio na Filozofski fakultet u Novom Sadu kako bi pokazao podršku jednom drugom "borcu za slobodu", uslovno rečeno filozofu, Dinku Gruhonjiću.

Iako vanredni profesor, Gruhonjić nije Hila dočekao u uniformi i naoružan, a ovaj se nije izuo i sedeo na podu, poruka je ista - ovaj čovek uživa našu punu podršku i, ako ga neko bude dirao uprkos tome što, da parafraziramo Gelbarda, nema dileme da širi mržnju, biće posledica, biće optužen za "prekomernu upotrebu sile" i "zajednički zločinački poduhvat". Hil je ovim jasno stavio do znanja da je Gruhonjić za njega "borac za slobodu", kao što je to nekada bio abazi. istina je da Gruhonjić nije naoružan i da se "za slobodu" bori drugim sredstvima, ali to su radili i adem Demaći, i Fljora Brovina, i Aljbin Kurti. Sve pesnici, pisci i filozofi koje je ugrožavao "zločinački Miloševićev režim" (iako je Demaći zbog svog ekstremizma bio u zatvoru u vreme one "divne" jugoslavije) koji su postavili političko-ideološke temelje za teroriste iz OVK koji su usledili.

- Ljudi i imaju pravo da kažu ono što žele da kažu i najbolji način da se suprotstavite nečemu što je neko rekao je da imate bolje argumente - rekao je Hil braneći Gruhonjićevo pravo da veliča ime ustaškog koljača. Ali kojim se argumentom čovek suprotstavlja izjavi da je ime Dinka Šakića lepo? Kojim se argumentom suprotstavlja tvrdnjama da su Srbi ontološki nacisti i da su takvi od malih nogu (od rođenja?), već kada se igraju u parkiću ispred zgrade?

Hil tvrdi da je pravo na slobodu govora neprikosnoveno, ali zašto onda profesori na fakultetima u njegovoj zemlji ostaju bez posla samo zato što su se nekoj LGBTitd osobi obratili u pogrešnom gramatičkom rodu? Da se profesori progone zbog političke nekorektnosti u ovom smislu već postaje norma i kod nas. Setite se samo primera Branislava Ristivojevića, Milana Brdara ili Uroša Šuvakovića. A to je bila norma i u onoj Jugoslaviji o kojoj Gruhonjić i njegovi sanjaju.

Hil i Gruhonjić su i tu, reklo bi se, na istom frontu. Nije ni Hil operisan od proglašavanja Srba za genocidne. Država čiji je ambasador snažno podržava rezoluciju o tome čije se usvajanje planira na Generalnoj skupštini UN, a glasali su i za onu britansku iz 2015. čije je usvajanje sprečio ruski veto (još jednom hvala vitaliju čurkinu).

Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija je Gruhonjić siva eminencija, takođe podržava tu rezoluciju i čak, sa još nekoliko sličnih organizacija, poziva i samu Srbiju da je podrži. Da li taj isti front, s obzirom na "ugnjetavanje vojvođana" i "dosrbljavanje" Vojvodine znači da će jednog dana možda biti formirana i oslobodilačka vojska Vojvodine? Političko krilo već imaju. I ideologiju. Za razliku od terorista iz OVK, oni ne bi crkve minirali i pretvarali u javne toalete, nego u pabove. To je evropskije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije