ISTORIJSKI DODATAK - SUSRET KOJI JE PROMENIO ŽIVOT: Prvi dnevnički zapis Krisa Spiroua - Grci brinu o svojim prijateljima

PONEDELjAK 18. april 1994. - TE VEČERI sedeo sam u restoranu "Tops" na Trgu Kolonaki u Atini, u Grčkoj.

Foto Arhiva/EPA

Uživao sam pre večere u soku od ceđene sveže pomorandže, u društvu vlasnika restorana Perosa Korovesisa, dugogodišnjeg dobrog prijatelja, kada su tri čoveka prišla našem stolu. Razmenili su ljubazne reči sa Perosom, koji ih je predstavio kao "vrlo dobre mušterije". Svaki se ponaosob rukovao sa mnom, čvrstim stiskom, pa su se predstavili: Spiros Surcis, Paris Kicos i Teos Demetriades. "Gospodine Spirou, Vi nas ne poznajete, ali mi za Vas znamo", rekao je Spiros Surcis. "Kao sunarodnici, Heleni, ponosni smo na Vas. Ponosni smo na ono što ste postigli kao emigrant u velikoj Americi. Došli smo ovamo da Vam se obratimo, i da Vas ljubazno zamolimo da nam posvetite par minuta vremena radi nečega veoma važnog." To što se večeras odigralo na Trgu Kolonaki nije ništa neobično za mene, i moglo se dogoditi bilo gde u Grčkoj. Često sam se tokom poseta rodnoj zemlji nalazio u sličnim situacijama, u spontanom susretu sa sunarodnicima.

MORAM da kažem da su se mnogi takvi susreti odigrali upravo u okruženju Trga Kolonaki. Taj trg se nalazi u srcu Atine, a restoran "Tops" i njegova bašta su centralno mesto okupljanja političara, uticajnih pripadnika elite starog atinskog društva, ljudi od političkog i poslovnog uticaja i novopečenih bogataša Grčke.

Kris Spirou i kongresmen Bil Ričardson, Foto Arhiva/EPA

Za mene se u Grčkoj prilično dobro zna iz medijskih izveštaja tokom godina. Prepoznaju me kao "uspešnog političkog lidera u Americi". Znaju me kao "mladog gorštaka", koji je sa 13 godina, pre 38 godina, "sam" emigrirao u Ameriku, i koji je "vrednim radom i odlučnošću izborio najviši izborni položaj koji je ikada u Americi stekao ijedan Amerikanac grčkog porekla."

Mnogi od mojih sunarodnika znaju da sam kao mlad čovek izabran u Predstavnički dom Nju Hempšira, da sam na taj položaj ponovo biran nekoliko puta zaredom, te da sam posle deset godina izabran za lidera demokrata u Predstavničkom domu.

MNOGI od njih znaju i to da sam 1984. godine osvojio nominaciju Demokratske partije za guvernera Nju Hempšira, da bih 1989. bio izabran za predsednika stranke na nivou te savezne države. Znaju i da sam, kao predsednik Demokratske partije Nju Hempšira (u Nju Hempširu se tradicionalno održavaju prvi u nizu primarnih predsedničkih izbora na nivou cele nacije), razvio blisko i snažno političko prijateljstvo sa Vilijamom Džefersonom - Bilom Klintonom, sada predsednikom Sjedinjenih Američkih Država. A mnogi zasigurno znaju i to da sam posle predsedničkih izbora 1992. bio izabran za "šefa kolegijuma predsedničkih elektora", u ime predsedničkog kandidata Bila Klintona.

"Istraživali smo, ali nismo pronašli da je ijedan Amerikanac grčkog porekla koji je rođen u Grčkoj ikada bio izabran za šefa predsedničkih elektora, ni u jednoj saveznoj državi Sjedinjenih Američkih Država, ni u jednoj od dve političke partije, Kris Spirou je jedini!", izgovorio je grčki TV komentator decembra 1992.

U susretima poput večerašnjeg slušao sam reči hvale za ono što sam postigao u politici u Sjedinjenim Državama, kao i za moju snažnu podršku nacionalnim pitanjima koja se tiču Grčke: pitanjima kao što su turska okupacija grčkog ostrva Kipar, spor oko imena Makedonija i drugim. Dobijam često molbe za informacije u vezi sa vizama za putovanje u Sjedinjene Države, a u nekoliko navrata zamoljen sam da pomognem nekome ko traži davno izgubljenog rođaka u Americi. Zatraže moju pomoć ljudi koji tragaju za informacijama o izvesnom rođaku koji je emigrirao u Ameriku pre pedeset-šezdeset godina. "Možete li da mi pomognete da saznam da li je moj... testamentom išta ostavio mojoj porodici", ovo je vrlo tipična molba.

* * * * * * * *

SRBIJI JE POTREBNA POMOĆ

VEČERAŠNjI susret sa tri "amigosa" bio je neobičan i interesantan, i bio sam donekle zaintrigiran. Ako ništa drugo, bio je vrlo neuobičajen.

"Hvala Vam na lepim rečima", rekao sam Surcisu. "O čemu se radi, momci?", pitao sam. "Gospodine Spirou, moj prijatelj Paris dobro govori engleski, ako biste radije da razgovaramo na engleskom. Što se mene tiče, ja na engleskom znam samo da kažem „Bože, blagoslovi Ameriku“. Amerika je, gospodine Spirou, spasila moju porodicu od gladi posle Drugog svetskog rata, a kladim se da je Amerika i Vašu porodicu spasila", rekao je Surcis sa tako iskrenim izrazom lica da je pridobio svu moju pažnju.

"Da, gospodine Surcis", rekao sam, "Amerika je i moju porodicu spasla gladi posle rata. Nego šta nego jeste. No, grčki mi odgovara. Dovoljno dobro govorim grčki, a ako mi i zafali reč ili dve, zamoliću Vašeg prijatelja koji govori engleski za pomoć. A to što Vi znate od engleskog je savršeno!", rekao sam Surcisu.

"Odlično", rekao je Surcis. "Tako mogu u punoj meri da učestvujem u razgovoru."

Misleći da mi je poznato šta se zapravo događa ovih dana na Balkanu, Surcis je rekao: "Gospodine Spirou, znate da se na Balkanu vode ratovi. Mi smo se angažovali oko toga, nastojimo da pomognemo narodu Srbije koji veoma mnogo pati jer je Srbija pod embargom Ujedinjenih nacija."

BILO je to prvi put da ovo čujem; možda sam zapravo tada prvi put zaista obratio pažnju. U svakom slučaju, znao sam veoma malo o tome.

"Našim prijateljima u Srbiji je potrebna pomoć", nastavio je Surcis, "u poslednjih nekoliko godina ja sam lično otpremio nekoliko kamiona humanitarne pomoći našoj braći Srbima u Beograd."

Surcis je rekao da je vlasnik uspešnog građevinskog preduzeća srednje veličine, specijalizovanog za izgradnju dalekovoda, u Grčkoj. Paris Kicos predstavio se kao stručnjak za Balkan. Gospodin Kicos rekao je da je radio kao ključni savetnik za balkansku politiku grčkog premijera Andreasa Papandreua za vreme Papandreuovog prvog mandata, i dodao da sada blisko sarađuje sa Vladom Srbije i njenim predsednikom Slobodanom Miloševićem (napisao mi je Miloševićevo ime na salveti).

Slobodan Milošević i Milan Milutinović, Foto Arhiva/EPA

"Da li poznajete predsednika Srbije?", pitao me je Kicos. "Ne, ne poznajem ga", rekao sam. "On zna mnogo o Vama", rekao je Kicos. "Otkud to da on zna mnogo o meni?", pitao sam. "Ja sam mu puno pričao o Vama i on želi da Vas upozna", rekao je. Ovo postaje interesantno, pomislio sam. Za stolom su bile dve slobodne stolice. "Molim vas, sedite", rekao sam im, "tako nećete zaklanjati put do stolova Perosovim gostima koji plaćaju kešom."

"Ti uvek imaš neku dosetku, Kris Spirou", rekao je Peros uz smeh. Surcis i Kicos su seli sa nama, a Teos Demetriades se bez reči vratio za svoj sto.

"Potrebna nam je Vaša pomoć, gospodine Spirou. Narodu Srbije je potrebna Vaša pomoć", rekao je Surcis. "Da, treba nam Vaša pomoć", rekao je Kicos. "Znamo ko ste Vi i znamo da možete da pomognete. Dugo sam tražio priliku da Vas upoznam."

"KAKVA pomoć vam je potrebna od mene?", pitao sam. "Sve što znam je da je Jugoslavija razbijena, ali znam vrlo malo o pojedinostima i razlozima."

"Gospodine Spirou, predsednik Milošević nastoji da uspostavi direktan kontakt sa značajnim političkim liderima u Klintonovoj administraciji koji bi mu pomogli da okonča građanski rat u Bosni", rekao je Kicos, "Vi poznajete one koji donose krupne odluke u Americi. Vi možete da pomognete!"

"Slušajte, momci", rekao sam, a beše prošlo već 20 minuta preko ona dva minuta koja su tražili. Pre nego što sam završio rečenicu, Kicos me je pitao: "Ako to bude moguće utanačiti, biste li Vi mogli da otputujete u Srbiju, u Beograd, da se sastanete sa predsednikom Miloševićem? Ja mogu da upriličim sastanak sa njegovim ambasadorom ovde u Atini radi dogovora o tome. Šta mislite?", pitao je Kicos.

"Ne znam", rekao sam, "pozovite vi mene sutra na telefon kancelarije Helensko-američke unije, pa ćemo videti za dalje. U redu?"

"U redu, gospodine Spirou", rekli su uglas, "pozvaćemo Vas sutra, i hvala Vam što ste nas saslušali."

Preporučujemo

Društvo

0 1

"BEOGRAD JE POSEJAO SEME MIRA": Specijalni dodatak u "Večernjim novostima" u ponedeljak

12. 09. 2021. u 19:22 >> 19:22

Društvo

0 1

RASKORAK IZMEĐU MASONERIJE I ZADAHA SEOSKE PAROHIJE: Posle velike pobede u Prvom svetskom ratu srpski narod se nije obnovio

10. 09. 2021. u 17:00

Društvo

0 3

ISTORIJSKI ZAMOR OD USPONA: Sudbina srpskog naroda u jugoslovenskoj državi - 1918-1992. godine

08. 09. 2021. u 17:00

Društvo

0 0

GUBITAK TEMELjA ZA ISTORIJSKU OBNOVU: Srpski narod u jugoslovenskoj državi od 1918. do 1992. godine

07. 09. 2021. u 18:50

Društvo

3 2

ISTORIJSKI DODATAK - „VOJVOĐANI“ NA DALjINSKI UPRAVLjAČ: Dr Branislav Ristivojević, poslanik u APV i dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu

06. 09. 2021. u 17:14

Društvo

1 6

ISTORIJSKI DODATAK - OSTVARENjE VEKOVNOG SNA: Srbi u Vojvodini od ukidanja crkveno-narodne autonomije do ujedinjenja 1918. godine

05. 09. 2021. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije