Društvo

ISTORIJSKI DODATAK -ZABRANAMA PROTIV ŽEĐI ZA SLOBODOM: Opsednutost partijskih i državnih vlasti pitanjima kulture i nauke

И. М.

17. 08. 2021. u 17:14

ISTORIJA represije, političkih i ideoloških progona, zabrana i cenzure, državno-partijskog nadzora i autocenzure u Jugoslaviji i Srbiji posle 1944. godine, više su nego uzbudljive teme, ispunjene velikom dramatičnošću.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -ЗАБРАНАМА ПРОТИВ ЖЕЂИ ЗА СЛОБОДОМ: Опседнутост партијских и државних власти питањима културе и науке

Arhiva

U tom klupku se prepliću niti pojedinačnih sudbina i osionosti revolucionarne vlasti kojoj je posle okončanja rata i Atlantski okean bio ,,do kolena“ i niti revolucionarne bespoštednosti, zadojene staljinističkom, dogmatskom pameću.

Nije se ta pamet libila da povuče oroz; da ljude trpa u zatvore; da iz svoje ideološke skučenosti proglašava za ,,neprijatelje“ ili bar za teško osumnjičene i filozofe i naučnike, i slikare i pisce, i profesore i njihove đake i studente; i seljake i građane.

Sve one koji ugrožavaju ekstremno ideologizovanu sliku o novom čoveku i novom društvu, čiji revolucionarni pobednici, s vrha piramide vlasti, užurbano raščišćavaju teren ondašnje sadašnjosti, da bi na njemu, odmah, počelo podizanje revolucionarnog zdanja društva diktature proletarijata i komunističke pravednosti.

U TOM vremenu u kome idealizovana slika novog čoveka i novog društva treba da odmah postane stvarnost, ostali su brojni belezi stradanja pojedinaca i društevenih grupa, zastupnika ove ili one političke ideje, ideološke orijentacije koja nije spojiva sa vladajućom komunističkom ideologijom.

Posle 1948. i sukoba sa Komin­formom, upravo je s vrha te iste revolucionarne vlasti u Jugoslaviji i Srbiji, posle tog istorijski važnog veleobrta, udahnut snažan, nezaustavljiv vetar koji uz sva protivrečja, širi prostore ljudskih, građanskih, stvaralačkih i intelektualnih sloboda. Širenje tog prostora slobode tada je postalo pogubno po one koji su ostali verni doktrini staljinizma. Represija, politički i ideološki progoni, zatvori, zabrane i cenzura, državno-partijski nadzor i autocenzura, poprimili su nove sadržaje i nove forme.

I HLADNI rat je nametnuo sopstvene uzuse ponašanja, ne samo partijsko–državnom vrhu, nego i svima onima koji su bili spremni da lično rizikuju kroz sopstveno stvaralaštvo i da kroz svoja dela pokažu šta za njih znači ,,žeđ za slobodom“.

Ni do danas, na žalost, nemamo dovoljno istoriografskih studija koje bi skrupuloznim analizama, uvidom u bogatu arhivsku građu domaće i inostrane provinijencije, osvetlile pitanje – iz ugla Hladnog rata – zašto je i kako je sve do 1990. a i potom – ostao na snazi onaj duh politike, koji olako poseže za zabranama i cenzurom, za diskvalifikacijom pojedinaca i legitimnih grupacija na političkoj sceni Srbije.

Današnji, kao i naredni Istorijski dodatak posvećen istoj temi, možda bi mogao da podstakne mlađe istraživače da se posvete dubljem istraživanju ovih nesumnjivo važnih pitanja, kako bi bila bolje osvetljena naša ne tako davna prošlost.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SUSRET MUZIKE I POEZIJE NA DORĆOLU: Glumac Nebojša Milovanović govori poeziju u Fondaciji Mozzart

SUSRET MUZIKE I POEZIJE NA DORĆOLU: Glumac Nebojša Milovanović govori poeziju u Fondaciji "Mozzart"