Kada su Marks i Engels bili podstanari kod Nikole Pašića

STARE zgrade u Dečanskoj ulici, na delu današnjeg Trga Nikole Pašića bile su na meti urbanista još pre Drugog svetskog rata. Još tada su srušena neka stara zdanja, da bi savezničko bombardovanje uništilo i one zgrade naspram palate „Vreme“, odnosno današnje Kompanije „Novosti“.

Kako objašnjava Slobodan Giša Bogunović, član Akademije arhitekture i autor „Arhitektonske enciklopedije Beograda 19. i 20. veka“ - tada je u centralnom delu grada bio oslobođen veliki prostor.

BOMBE I „PLANIRANjE“

- KAO mnogo puta ranije, ispostavilo se da je vrhovni urbanistički planer Beograda bilo ratno razaranje - kaže Bogunović. - Ovo je, nažalost, nepromenjeno do danas. Uzmimo samo sveži primer bombardovanog Generalštaba u Nemanjinoj ulici i potpunu neizvesnost šta će se sa tim kompleksom desiti.

Formiranje Trga Marksa i Engelsa počelo je polovinom pedesetih, a Generalni urbanistički plan Beograda samo je utvrdio mesto nove palate Centralnog odbora sindikata na početku tadašnjeg Bulevara Crvene armije. Da bi se trg otvorio prema Bulevaru, srušena je i solidna zgrada Okružnog suda, u čijoj pozadini je tokom rata bio zatvor Gestapoa. Našto dalje, ideološka poruka o neodeljenosti - jednakosti vlasti i naroda, u osnovi nimalo tačna, dovela je i do uklanjanja ograde ispred Narodne skupštine, Starog i Novog dvora.

- To je bilo doba kada su u zgradu Privilegovane agrarne banke (Istorijski muzej Srbije) useljeni CK i partijska redakcija „Komunista“, kada je „Borba“ odmenila nacionalizovano „Vreme“ i kada je njena višespratnica nadvišena petokrakom - dodaje Bogunović. - Jednoobraznost trga potvrđena je fasadom Doma sindikata koja je prekrivena belovodskim peščarom, po uzoru na predratnu zgradu Agrarne banke. Konkavnost Doma dozivala je osovinsko postavljanje spomenika - simbola „gigantima ljudske istorije“, kako se tada govorilo, i „tvorcima naučnog socijalizma“.

- Trg Marksa i Engelsa, predviđen za masovna okupljanja radnog naroda, a zapravo uvek bez sadržajan, pust i sterilan, prekriven skupocenim pločama od crvenog granita i belim mermernim trakama, ubrzo je dozvao svoju neželjenu svrhu, postavši najveće parkiralište u Beogradu - objašnjava naš sagovornik. - Nezadovoljstvo degradacijom jedinog „socijalističkog“ trga u Beogradu izrazilo se rano, a zanimljivo je da je polovinom sedamdesetih godina predloge u anketi kako rešiti taj problem iznelo devet pozvanih arhitekata.

Svi pozvani arhitekti su se zalagali za pešački trg, i izmeštanje parkinga, neki su ukazivali na njegovu dotadašlju „lažnu patetiku“, poput Uroša Martinovića, a pojedini su se usredsređivali na saobraćaj i metro stanicu. Sa druge strane, neki eksperti, poput Milice Šterić, još su doživljavali ovo mesto kao „žarište marksizma“, dok je Bogdan Bogdanović bio najslobodniji, tvrdeći da trga ovde nikada nije ni bilo.

- Postalo je očigledno da trg mora da pretrpi izmene - zaključuje Bogunović. - Njegova kratka istorija svedoči da polazišta za nastanak gradskog prostora ne smeju da budu ideološka, a još manje dnevno-politička, već samo u saglasju sa stvarnim i svakodnevnim interesima života.

POVRATAK PAŠIĆA

U međuvremenu su na ovom trgu posađeni platani, na inicijativu legendarnog novinara Đoke Vještice, dok je Olga Milićević Nikolić preoblikovala i oplemenila parter. Trg je na taj način postao bliži građanima i svakodnevnoj upotrebi.

Početkom devedesetih konačno je i imenom raskinuta veza sa Marksom i Engelsom, a trg je imenovan po Nikoli Pašiću.

- Ipak, postavljanje Pašićevog spomenika na istaknutom mestu, sa takvom arhitektonskom pozadinom, monumentalnost skulpture i verizam koji nehotice naginje sličnim ruskim uzorima onog vremena, a donekle i sličnost sa Marksom, čine da trg i dalje odzvanja socrealističkim tonom, i da raskid nije bio potpun. Čoveku se lako učini da osnivač naučnog socijalizma još stanuje na ovoj beogradskoj adresi.

IDEOLOGIJA I ARHITEKTURA

MNOGI arhitekti su još na savetovanju u Dubrovniku 1950. godine pokazali uzdržanost prema političkim direktivama u ahritekturi. Kako podseća Bogunović, oni su ukazivali na kontinuitet sa predratnom modernom, a slobodoumni studenti nazivali su dogmate među starij

VEŠTAČKO BRDO

NAJNEOBIČNIJU viziju novog izgleda Trga Marksa i Engelsa imao je Bogdan Bogdanović, koji je predložio podizanje tumulusa - veštačkog brda visine 10 do 12 metara. On je sugerisao da taj tumulus bude pošumljen.

Pored toga, Bogdanović je predložio da fasada Doma sindikata bude prekrivena - puzavicom.