Srbija

BEZ BOGA NI PREKO PRAGA: Kako je o Božiću zborio nekadašnji episkop šabačko-valjevski i zapadnoevropski Lavrentije(Trifunović)

Владимир Митрић
Vladimir Mitrić

06. 01. 2024. u 13:15

Idući u susret velikom prazniku Božića, potvrđujući svoje hrišćansko prizvanje, prošli smo kroz, kako je zborio nekadašnji episkop šabačko valjevski Lavrentije, duhovni gorostas, „ uvek srcu nama bliska, tri srpska porodična praznika „domaće crkve“: Detince, Materice i Oce“.

БЕЗ БОГА НИ ПРЕКО ПРАГА: Како је о Божићу зборио некадашњи епископ шабачко-ваљевски и западноевропски Лаврентије(Трифуновић)

Foto:V.Mitrić

- Ovi praznici u našim domovima stvaraju svetu i blagodatnu atmosferu koja nas privodi velikom prazniku rođenja pnoga koji je „radi nas i radi našega spasenja“ sišao u svet i istoriju da bi postali deca Božja i jedno sa njim -pričao nam je ovaj čuveni srpski i pravoslavni arhijerej, koji je više od dve decenije slavio Božić sa našim ljudima u rasejanju, gotovo na svim kontinentima kada je bio episkop zadužen za zapadnu Evropu, Australiju i Novi Zeland, na delu planete gde je sada desetak eparhija SPC.

- Naš narod je ove praznike ukrasio divnim običajima koji su puni smisla i uzvišene simbolike. Sveti vladika Nikolaj o tome toplo piše: „Srpski narod primio je predanje drevne vaseljenske crkve i do danas drži tu nauku. Ali po svom praktičnom geniju, on je i to na svoj način primenio u životu. Razdelio je praznovanje otaca tako, da je jednu nedelju posvetio materama, drugu ocima, no nije zaboravio ni decu. Pa eto zbog toga, shodno našem narodnom, običajnom praznovanju, mi imamo: Detince, Materice i Oce. Da bi se, prvo, sećali svete dece, svetih matera, i svetih otaca, i drugo, da bi vezivali decu sa roditeljima i roditelje sa decom. Sva tri ova praznovanja, dakle, kod nas Srba imaju isti sadržaj: Sećanje i vezivanje. Sećanje na međusobnu porodičnu bliskost, i jedinstvo sa ocima i praocima, i vezivanje čvrstom duhovnom i srodničkom vezom pokolenja za pokolenje“.

Vladika se, u razgovoru za „Novosti“ sećao i kada je, kao mladi jeromonah i profesor Bogoslovije u Manastiru Krka u Dalmaciji, služio kao paroh u selu Ivoševci.

- Ravna i kršna Dalmacija liči na kamenu tepsiju -pričao nam je omiljeni vladika Lavrentije. - Kada od mora zafijuče bura, čupa, lomi i nosi sve pred sobom. Gledao sam đake kako prašnjavim putem odlaze ili se vraćaju iz škole svojim ubogim kamenim domovima. Kad naiđe udar vetra oni se uznemire kao pilići. Ali brzo se saberu i uhvate za ruke, njih petoro, šestoro, desetoro... Zažmure i grudima se u lancu odupru stihiji vetra. Tako stoje dok udar ne prođe. Onda mirno nastave put.Svetom i ljudskom istorijom od iskoni duvaju „vihorni vetrovi“. Nekad jače nekad slabije. Mnoge pojedince, pa i narode, koji su se uzdali samo u svoju snagu i moć oduvali su u zaborav i ništavilo. Oni koji su bili čvrsto zbijeni u porodično i svenarodno jedinstvo, opstali su i odoleli svim burama i olujama istorije. Ne samo zahvaljujući njihovoj snazi i sili, već iznad svega upozorenju i obećanju Onoga čije roždestvo slavimo. On je rekao: „Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, onde sam i ja među njima!“ A on je onaj koji drži u šaci sve. On gospodari stihijama ovoga sveta. Tu istinu vazda imajmo na umu. Naš pobožni narod to je iskazao kroz mudru izreku i poslovicu: „Bez Boga ni preko praga!“

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DOKLE VIŠE? Siner ponovo kopira Đokovića! Još jedan Novakov bivši trener radio sa Italijanom!

DOKLE VIŠE? Siner ponovo "kopira" Đokovića! Još jedan Novakov bivši trener radio sa Italijanom!