I ŠIPAK ČUVA DEDOVINU: Mladi saobraćajni inženjer iz Paraćina Nenad Stojković ne odustaje od porodičnog imanja

KAD se posle osmočasovnog rada u Opštinskoj upravi u Paraćinu vrati kući, u Golubovac, mladi saobraćajni inženjer Nenad Stojković (33), ne zna šta će pre. Sa suprugom farmaceutom, dvoje male dece, roditeljima i bakom, u višegeneracijskom domaćinstvu uspešno održava poljoprivredno gazdinstvo, čiji je nosilac.

Nenad Stojković šipurak obrao prvi put / Foto Z: Rašić

Kaže da u selu ima sve uslove, do grada stiže za dvadesetak minuta automobilom. A i red je da ostane neko kod kuće. Brat mu je završio medicinu i radi u Nemačkoj, sestra živi u Beogradu.

Stiže sve jer radi "25 sati dnevno", a nedavno je uspešno okončao berbu šipurka. Divlju ružu, šipak ili šipurak - kako ko voli, zasadio je pre četiri godine kada ta biljka još nije ni prepoznata kao gajena kultura. I danas plantaža šipurka južno od Beograda malo ima.

- Pored pšenice, kukuruza i deteline, hteo sam da probam nešto novo. Imamo blizu sedam hektara zemlje. U Leskovcu sam kupio i na površini od jednog hektara zasadio hiljadu sadnica šipurka, ali on tada nije ni mogao da se prijavi u biljnoj strukturi registrovanog poljoprivrednog gazdinstava. Sada je prva godina punog roda, moram biti zadovoljan. Imao sam problem da nađem berače pa sam malo zakasnio zbog toga sa berbom, a i kiša je prekidala posao. Ali sam zato stekao dragoceno iskustvo za narednu godinu. Još učim. A ceo rod otići će u kašu za pravljenje džema uz pomoć mog kolege Stojana Stolića, koji ima još veću plantažu i pasirku za preradu - priča, za "Novosti", Stojković.

Zbog visoke temperature desetak dana pred berbu plod se malo osušio i izgubio na težini, pa će isplativost tek procenjivati. Učinak berača bi trebalo da bude pedesetak kilograma dnevno da bi bilo zarade, tvrdi Nenad. Dodaje da je radnu snagu jedva pronašao jer berba divlje ruže, sa bodljama, za 2.500 dinara nije baš primamljiv posao. Retko ko to hoće da radi, posebno u konkurenciji paprikara koji su u prekomoravskim selima plaćali hiljadu dinara više. Šipurak se može brati i mašinski, ali on nema dovoljnu površinu za to. Za mašinsko branje, objašnjava mladi Stojković, treba bar pet-šest hektara, a on je, sa površinom, nešto između. Njegova plantaža prevelika je za ručno branje, a premala za mašinsko.

Kad je o održavanju reč, napominje da šipurak posle treće godine ne iziskuje veliki napor osim borbe da se sačuva list od plamenjače. Kad se to desi, nema zaštitu od sunca i plod se suši. Može, ali ne mora da se navodnjava jer je to ipak divlja biljka, dok su stavovi stručnjaka o orezivanju različiti. Takođe, dok sadnice ne ojačaju, tokom prve tri godine potrebno je okopavanje i freziranje između redova. Posle se zatravi i samo kosi.

Berače nije lako naći jer do ploda mora preko trnja / Foto privatna arhiva

Poljoprivredni poslovi su uglavnom sezonski, pa mladi inženjer, uz veliku pomoć držećih roditelja, postiže sve. Plantaža šipurka je na njemu kao njegova ideja i novina, ali najviše ga opušta rad u vinogradu. To mu je za dušu.

- Volim da živim na selu, međutim, da moja supruga i ja nismo zaposleni, teško da bismo od poljoprivrede dobro živeli - iskren je Nenad. - Ko ima manje površine mora da svaštari, pa tako i mi gajimo pšenicu, kukuruz, detelinu, imamo vinograd, baštu, čuvamo svinje... Da mi je poljoprivreda osnovna delatnost, svakako bih se drugačije organizovao. Recimo, zatvorio bih kompletan proizvodni proces za šipurak jer prerada uvek donosi veći profit.

NAJVIŠE PLANTAŽA U VOJVODINI

PLANTAŽA šipurka u Srbiji ima najviše u Vojvodini i u Jablaničkom okrugu u okolini Leskovca. U centralnom delu Srbije ih je svega nekoliko - u okolini Paraćina, Stalaća, Zaječara i Ražnja. Stojković objašnjava da veći proizvođači imaju često organsku proizvodnju i izvoze svež plod. Otkupna cena običnog šipurka je trenutno 80 dinara, a organskog oko 120. Balon od pet litara kaše za pravljenje džema prodaje se za 600 dinara. Kupaca, prema Nenadovim rečima, uvek ima jer se malo koja domaćica danas odlučuje da sama od svežeg ploda pravi taj džem. To je proces koji iziskuje mnogo vremena, strpljenja i truda.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Srbija

0 0

DOBAR ŽIVOT I OD NjIVE: Porodica Malagić velikim radom i trudom proširila dedovinu u Hisardžiku

26. 09. 2021. u 08:12

Srbija

0 5

DžINOVSKO SRCE OBORILO REKORD: Poljoprivrednik Živojin Antić iz Ćuprije, sve uspešniji u uzgajanju paradajza

17. 07. 2021. u 10:41

Srbija

0 4

POLjOPRIVREDA SE BAŠ ISPLATI: Nikolići obrađuju 40 hektara zemlje u Proštincu, kod Svilajnca

06. 06. 2021. u 07:13

Društvo

0 2

MARLjIVI DOMAĆINI SA SEDMIM STEPENOM: U Valjevskoj Kamenici četvoro mladih oformilo jedinstveno gazdinstvo, ne koriste ni trunku “hemije”

22. 04. 2021. u 12:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije