MESTO GDE RASTU ŠAMPIONI: "Novosti" u poseti beogradskom džudo klubu "Trudbenik Kortega"

G. KELIĆ

13. 07. 2023. u 16:24

U NEPOSREDNOJ blizini Cvetkove pijace, u izolovanom delu Bulevara kralja Aleksandara u Beogradu, od 2011. godine živi i radi džudo klub "Trudbenik Kortega".

МЕСТО ГДЕ РАСТУ ШАМПИОНИ: Новости у посети београдском џудо клубу Трудбеник Кортега

Foto: M. Vukadinović

Punom parom i pod budnim okom trenera Đorđa Tomića danonoćno se stvaraju budući šampioni. Jedan takav, svetskog glasa je proslavljeni reprezentativac Aleksandar Kukolj, bivši evropski prvak i svetski vicešampion, koji je svoje prve korake napravio upravo u ovom delu Zvezdare. I to sve u jednoj zdravoj, porodičnoj atmosferi u koju su se reporteri "Novosti" i sami mogli uveriti prilikom posete ovom mestu.

Naš domaćin, ujedno trenutni "alfa i omega" nagrađivanog kluba, već pomenuti trener Tomić nas je dočekao raširenih ruku zajedno sa svojim malim, ali odabranim timom saradnika i prijatelja. Odmah nam je, pre svega ostalog, ukazao na novi dragulj koji se brusi u njihovoj fabrici talenata, veliku nadu srpskog džuda Borisa Rutovića (17), aktuelnog kadetskog evropskog prvaka i momka od koga se očekuju najviši dometi.

- On je počeo sa osam godina da trenira, od samog starta je bio živahan i nestašan, video se u njemu divlji duh i velika energija. I to ga prati do dan danas. Ono što je ohrabrujuće za njega jeste to da svoje kapacitete nije još ni zagrebao, nikada nije tako jako zapeo u treningu, a već je postao najbolji na kontinentu. Sve je to postigao, a bio je na svojim srednjim kapacitetima pripremljenosti. Sada vidim da ga je to povuklo, da je uvideo da može i to ga čini još ambicioznijim. Spremamo se za SP koje će se održati 23. avgusta u Zagrebu. Zapeo je da nikada jače trenira, tako da očekujem da bude najspremniji ikad - ističe trener Tomić, uz napomenu da je najvažnije da njegov pulen bude sistemski podržan i osiguran od Saveza, kao neko u koga vredi ulagati.

FOTO: M. Vukadinović

 

Međutim, sa njim se ne završava lista momaka i devojka šampionskog kova. Tome svedoči i pozamašna trofejna vitrina, koja se nalazi u prvoj klupskoj prostoriji pri ulazu.

- Biće mi žao da ne pomenem sve, zato što ima nekih koji su prestali da se bave džudom ili su otišli u druge klubove. Naša najtrofejnija generacija je 2008-2009, imamo državne prvake od pionira, sve do mlađih seniora. Najznačajnije uspehe su ostvarivali Mladen i Filip Đinović, koji je bio i prvak Balkana. Zatim Anja Kostić, Kristina Đorđević, Dijana Živojinović, Nemanja Nišić, Boris Janković, Veljko Varančić, Nikola Obradović, Petar Lalić. Svi su oni bili ili su trenutno najbolji u državi u svom uzrastu. Pomenuo bih među najuspešnijima Marka Antića, Pavla Radivojevića i Luku Jordanova. Darka Živojinovića kao drugog trenera koji nam mnogo znači i bez koga ceo proces ne bi funkcionisao.

Da je Trudbenik plodno tle za stvaranje budućih reprezentativaca primetili su i ljudi koji vode ovaj borilački sport u Srbiji. Otud i već duže vreme traje dobra saradnja sa matičnim savezima.

PRIPREME NA GOČU

VEĆ godinama unazad, po ustaljenoj praksi, klub u letnjim mesecima organizuje pripreme kako bi se brusila forma za novu takmičarsku godinu koja počinje u septembru.

- Naša baza je planina Goč, na koju odlazimo u avgustu na sedmodnevne pripreme. Svaki uzrast ima svoj program i plan rada pomoću kojeg se prilagođavamo njihovim sposobnostima i potrebama. Volimo da odemo na planinu, tamo smo izolovani i imamo dosta sadržaja. Stvarno smo zadovoljni i ne menjamo bazu već nekoliko godina.

- Imamo odličnu saradnju sa Džudo savezom Beograda, pomogao nam je u više navrata za organizaciju domaćih i međunarodnih kampova. Oni su nam zajedno sa Džudo savezom Srbije, pre prvenstva Evrope, na kojem smo ostvarili najbolji rezultat, pomogli u sprovođenju priprema u Sportskom centru Karataš, a odmah nakon toga su nam omogućili odlazaka na sedmodnevni kamp u Poreču, što nam je mnogo značilo - napominje Tomić.

To, pak, nije prepoznato od gradskih institucija, međutim prvi čovek kluba veruje da će uskoro i na tom planu doći do pozitivne promene.

- Do sada nismo imali nikakvu pomoć od gradskih institucija, ali mislim da smo ove godine započeli dobre odnose sa Opštinom Zvezdara i da smo ujedno sa Gradom sklopili neki kontakt tako da se nadam da ćemo u budućnosti imati određenu finansijsku pomoć.

Dok do toga ne dođe, glavni izvor finansiranja ostaju roditelji dece.

- Osnovni prihod su članarine, nažalost nemamo sponzora, imamo roditelje koji s vremena na vreme pokažu dobru volju i pomognu nam. Bez njih ne bi bilo ničega, a pogotovo ne toga da deca izlaze na takmičenja. Oni su pokretačka snaga i glavna karika od koje sve polazi. Ukoliko oni imaju ambicije, deca će u većoj meri izlaziti na turnire. Naš klub u proseku odlazi na tri takmičenja mesečno, a nekad se desi da se broj poveća na čak pet ili šest. Sve zavisi od perioda godine, pošto tokom leta nema mnogo takmičenja, ali ima kampova i drugih aktivnosti - naglašava Đorđe.

FOTO: M. Vukadinović

 

S obzirom na to da je trenutno letnji period, na treningu nije bio pun roster, međutim odmah se zapaža da su uzrasti raznovrsni. Momci i devojke od četvrte sve do 20. godine života.

- Došao sam ovde za trenera 2013. godine i od tada do danas smo se od nekih 20-tak članova došli do brojke od oko 100 dece. Zadovoljni smo, uslovi su dobri, ali želimo da se u nekom doglednom periodu preselimo u veću salu kako bi se trenažni kapaciteti proširili.

Pribavljanje novih članova vrši se po principu "Dobar glas daleko se čuje".

- Najviše ide preko preporuke, od usta do usta, što se kaže. S vremena na vreme napravimo neku promociju po školama ili obdaništima, to bude najčešće u organizaciji Džudo saveza Srbije, Beograda ili Olimpijskog komiteta, a nekada je organizujemo i u privatnoj režiji, međutim ne radimo to tako često. Lenji smo po tom pitanju - smeška se Tomić, dok se u pozadini čuje udaranje tela o tatami prilikom uspešno odrađenih bacanja.

TRENER, PEDAGOG, PSIHOLOG I DRUG

SVESTAN je Tomić da njegov posao nosi veliku odgovornost, s obzirom na to da rukovodi decom u formativnim godinama, što pride od njega traži veliko strpljenje i pažnju.

- Svaki trener treba da bude i pedagog i psiholog i dobar drug. Jednostavno, da voli taj posao, da zna da se spusti na njihov nivo, jer ako vas deca ne osete da ste na njihovom nivou, to ne može da bude kako treba. Naravno, nekad dođe i do različitih raspoloženja, ali treba da se trudimo da njima bude lepo na strunjači, a ako je njima lepo onda je i nama i onda ćemo kasnije doći do zajedničkog cilja i rezultata - uverava Tomić.

To je znak za trenera da se vrati treningu. Nema se vremena za gubljenje, a ni za razmišljanje o budućnosti. Kao i u sportu, a pogovoto džudu, fokus je samo na trenutnom momentu.

- Nikad ne volim da planiram previše unapred. Ima ona stara izreka "Planiraj, a Bog ti se smeje". Uvek idem korak po korak, najvažnije mi je da su svi živi i zdravi i da su svi na okupu u sali - završava priču "sensej" Tomić, dok polako maršira ka svojim učenicima.

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

MISTERIOZNI NESTANAK TITA: Niko nije znao gde je bio 13 dana, a kada se vratio više nije bio isti