SVET ĆE VIDETI SPEKTAKL U "ARENI" Predsednik Srpskog atletskog saveza za "Novosti" o SP u Beogradu

G. KELIĆ

06. 03. 2022. u 11:30

SRBIJA i njena prestonica Beograd će od 18. do 20. marta biti epicentar atletske planete, pošto će se u "Štark areni" održati Svetsko dvoransko prvenstvo.

СВЕТ ЋЕ ВИДЕТИ СПЕКТАКЛ У АРЕНИ Председник Српског атлетског савеза за Новости о СП у Београду

Foto: N. Skenderija/M. Vukadinović

Nešto manje od dve nedelje do početka planetarnog šampionata, radovi u najvećoj hali na Balkanu se privode kraju, takmičari polako pristižu, a predsednik Srpskog atletskog saveza, Veselin Jevrosimović u razgovoru za "Novosti" ističe važnost zadatka koji se nalazi pred njim i njegovim saradnicima, a koji ujedno predstavlja pečat dosadašnjeg rada.

Samo pet godina nakon Evropskog prvenstva, Srbija je dobila domaćinstvo još jednog velikog međunarodnog takmičenja. Nešto, što se po Jevrosimovićevim rečima nije moglo ni sanjati pre 12 godina kada je došao na čelo Saveza, koji je zatekao urušen. Sada, posle svih napora i izazova, nagrada dolazi u vidu spektakla, koji još nije viđen na našim prostorima, na kome će nastupiti preko 1.500 atletičara, a prenosiće se u 120 država.

- Ovo će definitivno biti najmasovnije svetsko prvenstvo ikad održano, kako po broju takmičara tako i po broju zemalja koje su uzele učešće, a i kupile TV prenos (preko 120 zemalja). Sa ovakvom organizacijom se nijedan sportski savez u Srbiji, a i šire nije susreo. Mi smo najmanja zemlja koja je ikad dobila domaćinstvo šampionata, što je samo po sebi priznanje za naš sport i državu. U "Areni" je napravljen pravi inženjerski podvig, svako će moći da uđe i ispod atletske staze gde je stvoren jedan mali grad. Ceo pod dvorane je podignut na skoro četiri metra, preko 200 tona čelika je ugrađeno u samu konstrukciju, a više od 600 ljudi će raditi na fizičko-tehničkom obezbeđenju uz preko 1.000 volontera - nabraja punog srca Jevrosimović sve pojedinosti predstojećeg događaja.

Foto: M. Vukadinović

 

- Već uveliko se rasprodaju i hoteli sa starogradske strane Beograda, pošto u Novom Beogradu više nema kapaciteta. Sve karte koje smo do sada pustili u prodaju su prodate, zadržali smo oko 2.000 koje ćemo pred sam početak prvenstva da stavimo u opticaj, tako da će se zasigurno tražiti ulaznica više. Sve u svemu, Srbija će definitivno u martu biti centar sveta - naglašava prvi čovek naše atletike.

Koliko je bilo zahtevno doći do ovog trenutka, samo je potrebno vratiti se u skoriju prošlost.

- Kada sam došao na čelo Saveza, imali smo samo dva stadiona koji su ispunjavali uslove za takmičenja, Zvezdin i Partizanov. Međutim, oni više nemaju te kapacitete pošto su im atletske staze prilično propale, ali zato mi danas imamo zavidnu atletsku infrastrukturu u ovom delu Evrope. U Srbiji se u ovom trenutku nalazi 30 stadiona sertifikovanih za velika atletska takmičenja, tri dvorane, dok se još pet-šest stadiona grade, tako da ne mogu da kažem da nam sa te strane išta nedostaje. Želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, koji su prepoznali da ulaganjem u atletiku dižu samim tim i celokupni srpski sport.

Uz organizacione procedure, bilo je neophodno ispuniti i one epidemiološke.

- Niko od publike ili atletičara neće moći da uđe u dvoranu bez negativnog PCR testa ne starijeg od 48 sati. Nezavisno od toga, Svetska atletska federacija je sa italijanskom agencijom koja će raditi zajedno sa "Batutom" organizovala svakodnevno testiranje po hotelima svih učesnika. Radiće se određeni test koji je dosta validniji od antigenskog, a opet brži od klasičnog PCR - ističe nekadašnji skakač s motkom.

Normu za takmičenje je trenutno ispunilo pet naših atletičara (Ivana Vuleta, Asmir Kolašinac, Armin Sinančević, Elzan Bibić, Maja Ćirić), međutim kao domaćini ćemo imati određene povlastice.

- Dobra stvar je što domaćin prvenstva poseduje pravo da ima takmičara u svakoj od 12 disciplina, što znači da će i oni koji nisu ispunili norme moći da reprezentuju našu zemlju. Zato između ostalog i treba pozvati domaću publiku u što većem broju kako se ne bi desila situacija da bude više stranih od domaćih navijača (smeh).

Kada govorimo o našim uzdanicama, u prvi plan se stavlja skakačica udalj Ivana Vuleta (devojačko Španović) od koje se očekuje napad na najsjajnije odličje, međutim, Jevrosimović veruje da imamo još aduta.

- Manje-više svi naši reprezentativci su u dobroj formi, počev od Ivane (Vulete), preko Elzana do Armina. Oni ako samo budu dali ono najbolje što imaju u sebi, nemam sumnju da će neka od medalja ostati kod nas. Ne mogu da licitiram oko broja medalja, atletika je nepredvidiv sport gde odlučuju centimetri, milimetri ili stotinke, desetinke.

Sadašnjost je trenutna, a Jevrosimović kao uspešni preduzetnik uveliko gleda ka budućim projektima.

- Naš sledeći cilj je da vratimo atletiku u škole. U moje vreme smo u školskom dvorištu imali tri staze za trčanje na 60 metara, rupu za dalj i krug za bacanje kugle. Atletika je bila obavezan školski program i to treba ponovo aktivirati, pogotovo zato što smo obezbedili rekvizite nastavnicima kako bi oni sa decom radili od prvog dana. Naravno, kroz tu masu ćemo prepoznati kvalitet i usmeriti ga ka profesionalnim vodama.

U iste te vode, uskoro bi trebalo da uplivaju veliki talenti naše "kraljice sportova".

- Ono što mene najviše raduje jesu jake mlade selekcije koje nismo imali pre desetak godina, a imamo ih sada. Tu se sada vide benefiti atletske dvorane i stadiona koji su izgrađeni. Uz to smo izgradili i ambijent koji je počeo da daje rezultate. Počeli su da padaju rekordi u mlađim kategorijama koji su bili stari preko 30 godina i to je ono što nam tek dolazi. Angelina Topić, Adriana Vilagoš, koja je svetski talenat rođen na ovim prostorima, ima ih toliko mnogo, a pride svaki dan izniču novi, i to je naša snaga i budućnost - zaključuje Jevrosimović, predsednik srpskog atletskog saveza. 

OKO RUSA SE NISMO PITALI

U SVETLU aktuelne geopolitičke situacije, Međunarodna atletska federacija je odlučila da prati primer ostalih sportskih krovnih organizacija i zabrani učestovanje ruskim i beloruskim atletičarima u Beogradu.

- Kao sportski savez smo realno tu nemoćni. Onako kako nam politička pravila nalažu, to moramo da poštujemo. U beogradskoj "Areni" smo samo domaćini, ali se ništa ne pitamo jer tu glavnu reč vodi Svetska atletska federacija, počev od najmanjih sitnica pa do bitnijih stvari. Mi možemo samo da stojimo sa strane i gledamo - jasan je Jevrosimović.

AUSTRALIJANCI DOBRODOŠLI

AUSTRALIJA početkom godine nije bila dobar domaćin Novaku Đokoviću, međutim, Srbija će uzvratiti toplim gostoprimstvom njihovim takmičarima.

- Oni će biti dočekani isto kao i svi sportisti. Ako ispune zdravstvene i normativne uslove, biće doborodošli. Apsolutno nijedan naš gost neće imati različit tretman. Mi se za razliku od njih, nećemo baviti politikom - poručio je Jevrosimović.

IDEJE ZA ATLETSKI STADION

POSLE organizovanja najvećih dvoranskih međunarodnih takmičenja, postavlja se pitanje da li naša zemlja može da priredi iste šampionate na otvorenom.

- Za tako nešto nam je potreban pravi atletski stadion uz jedan pomoćni - ističe Jevrosimović.

- Moja ideja je bila da se u okviru fudbalskog Nacionalnog stadiona koji će početi da se gradi, ubaci atletska staza, međutim fudbalske organizacije zbog nekih svojih procedura traže da to bude objekat samo za taj sport. Najbolje bi bilo kad bi pored njega, na tom istom potezu mogao da nastane i atletski. Tada bismo mogli da se kandidujemo za otvoreno prvenstvo sveta, pošto sve ostalo imamo. Srpski atletski savez je toliko jak u svetskim okvirima, da je samo potrebno da imamo adekvatan objekat. To je sada opet na državi, da li će toga da se prihvati, ali do sada su ionako dosta uradili i hvala im na tome.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ALTA BANKA PROSLAVILA SLAVU SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Tradicija u cilju očivanja vrednosti