PRAJA U SVIM SRCIMA: Poznata imena iz sveta košarke se opraštaju od legendarnog asa

PRIJATELjU, moj... Kada pogledam koliko je zla i saplitanja danas u sportu i kako je svo to zlo inficiralo čak i košarku, lakše mi je kada se setim vremena u kojima je bilo bezopasno za koga navijaš. Ili, da li će ti neko zameriti ako sa ljutim rivalom posle utakmice odeš na ručak. Nema više toga. Kada sam se dvoumio da li da potpišem za Zvezdu, ili odem u Partizan, niko me nije ni popreko pogledao. Ovo danas, to je jedna velika muka, moj druže. I nemoj da me pitaš mnogo, nego daj da uživamo u ovoj bronzi iz Pariza. Vidiš, bre, kako smo namučili one vanzemaljce.

FOTO: Nebojša Paraušić

- Znam, ali ti si, čoveče, osvojio SVE. "Bune" se i danas Toša, Zeka, Miško, Kića i Moka što nisi hteo da dodaš loptu, a zapisničar za stolom ne može da stigne da upiše sve - pokušavam da "repliciram".

- Opet ti... Pusti to. Vidiš kako je Nole na inat i glavu "ubio" onog malog Španca - reternira Praja

*ADMIRAL BET VAM POKLANjA*
--> BONUS KAKAV STE ŽELELI <--

Ovako je u jednom od poslednjih razgovora, u kafiću, tamo u prizemlju one zgrade popularnog imena "Crvenkapa", na Novom Beogradu, išla priča sa nenadmašnim Draženom Dalipagićem. Znali smo da Praja broji svoje poslednje nedelje i dane na ovom svetu, bolest je tutnjala kroz njega, ali on svoju dnevnu rutinu nije hteo da menja. Partija tenisa, ako je glavni "rival" Haris Džinović u formi, pa limunada, kafica... Kada se potegne priča o Evroligi, ABA, NBA ligi, ovima u košarci koji vedre na parketu i van njega danas, uvek smo se se vraćali na juče. Stvarno je to "juče" izgledalo nekako pitomije, lepše.

Dražen Dalipagić nas je napustio u subotu, 25. januara u 74. godini života, a juče u tom kafiću na Novom Beogradu okupilo se njegovo staro društvo. Dule Kerket, Miško Marić, Prajina supruga Sonja koja je došla da pozdravi "ekipu" i da se sete legende koja se retko rađa. Onih 70 poena u Italiji, dominacija u vremenu kada još nije bilo šuteva za tri poena, pa i u vremenu kada se brojala i "trojka", bilo je samo zrno u škrinji sećanja koja, kada se otvori, blista na Praju.

*ADMIRAL BET VAM POKLANjA*
--> BONUS KAKAV STE ŽELELI <--

- Nažalost, očekivali smo svi ovakvu vest, jer je Praja dugo bolovao. Bez obzira na sve, osećamo koliko je ovo veliki gubitak za Prajinu porodicu, za našu košarku i sve ljude koji su ga poznavali, voleli i gledali na parketima širom zemlje i Evrope - pričao nam je juče sa setom u glasu i očima Miodrag Marić, saigrač Praje Dalipagića iz dresa Partizana.

Miško i Praja su sedam godina delili svlačionicu u Hali sportova na Novom Beogradu, istinskom hramu košarke iz vremena kada je ovaj sport slagao ciglu po ciglu od zida slave, pa se danas svi ponosimo rezultatima i legendama ovog sporta.

- Praja Dalipagić je bio retka vrsta ljudi. Ipak, previše skroman. Do te mere da je najviše mrzeo da priča o sebi ili da sluša o sebi. A, nije bilo šanse da se ne priča o njemu i njegovom vremenu pre i posle svake kafice. Ljudi kao što je on danas ne mogu lako da se sretnu. Zbog toga je prvilegija još veća kada shvatim da sam bio njegov saigrač i prijatelj. Mnogo smo tužni, ali nas teši što ovakvi ljudi i sportske legende, jednostavno, ne mogu da se zaborave i što večno ostaju upisani u istoriju sporta na koji smo kao nacija izuzetno ponosni. Način na koji je Praja, taj autentični Hercegovac, nosio u sebi svoju veličinu, sve medalje - dodaje Marić.

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković drugovao je sa Prajom Dalipagićem takođe u vreme kada se na Novom Beogradu igrala najbolja košarka. U hali, ali i među zgradama na betonu.

- Otišao je jedan od najvećih igrača kojeg je evropska košarka ikada imala. Vrlo poseban i neobično dobar čovek. Zovu ga Seltiksi, a on ne ode... To smo mu stalno "prebacivali", a on nas gleda, kao da smo mu pričali o nekoj beznačajnoj stvari. Družili smo se intenzivno u kafiću kod Bore Džakovića, radili satima svako svoj posao na terenu, a onda se sastajali tamo sa profesroom Acom Nikolićem. Da bar jedan video ili snimak postoji sa tih druženja - vadi Boža Maljković iz one riznice sećanja samo jednu od uspomena.

Seća se Maljković Prajinog stila ponašanja, svakodnevnih navika, životnih stavova...

- Živeo je zdravo. Tenis nije propuštao čak i kada je saznao od čega boluje i koliko teško. Nažalost, od bolesti nisu bili jači ni Mirza, Ćosa i mnogi drugi. Nama sportistima je nekako još teže da shvatimo da su bolest i smrt u stvari najjači. Želim da se sećam našeg Praje po najlepšim utakmicama i svim onim majstorijama - zaključio je Boža Maljković.

Od pre dva dana Praja Dalipagić i na "onom svetu" radi i igra po svom. Dva puta nas je šokirao za života. Onog dana kada je obrijao brkove i one subote kada je otišao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije