Iz patika, direktno u fotelju sportskog direktora KK Zdravlje, sa zadatkom da ovaj klub vrati na mapu košarkaške elite Srbije
Nisu ga navijači, fascinirani lucidnošću i idejama kako da u igri, potezom reši najteže situacije, bez razloga nazvali srpski Spanulis, Sanel Mukanović, popularni Sani, osim likom, svojim kompletnim košarkaškim opusom i umećem, itekako podseća na slavnog grčkog košarkaškog asa.
- Ma ne Olimpijakos, nego i cela Grčka, nema taj šmek, to što leskovačka košarkaška mućkalica ima i imaće, dok je košarke na ovim prostorima - iskreno iz duše, prokomentarisao je jedan košarkaški fan iz Leskovca, naravno direktno prstom upirući u profesora igre pod obričima, Sanela Mukanovića, koji je decenijama unazad, hrabro i odvažno dirigovao tipično južnjačkim košarkaškim valcerom.
Legendarni Slobodan Žuća Mitić, Miljan Pavković, Marko Cvetković i ostali asovi Leskovačke košarke, bili su važne poluge tog nezaboravnog orkestra, koji je sa lakoćom i velikom emocijom, svirao najfinije košarkaške sonate i valcere.
- Kad si dole na jugu, osim tradicionalnog kola, moraš malo i u valcer da se razumeš, inače te nema nigde - uz osmeh, šaljivo započinje priču popularni Sani, ne skrivajući da mu je velika čast i privilegija u karijeri bila, što je igrao u ekipi sa pomenutim asovima, koji su leskovačku košarku digli do nebesa, predvođeni slavnim trenerom, Jovicom Arsićem.
- Deliš svlačionicu sa njima, klinac si, a imaš čast da treniraš, upijaš svaki potez, a oni, takvi kakvi jesu, ne brendaju ni Zvezdu, ni Partizan i sve ostale klubove iz elite, to je za mene bila velika košarkaška, ali i životna škola - nastavlja Sanel, koji se u naradžastu lepoticu “zaljubio” već na prvom trenigu i ta ljubav traje i danas.
Rođeni Tuzlak, detinjstvo je proveo u Leskovcu i kao učenik petog razreda, najstarije osnovne škole u gradu, OŠ Josif Kostić, prvi put kročio na parket i smislom i talentom, koji se iz aviona video,, na brojnim školskim takmičenjima, skrenuo pažnju košarkaških skauta KK Zdravlje i započeo pitku priču, koja je godinama u trans bacala brojne zaljubljenike u igru pod obručima.
Na blistavom hodu po stazi posutoj ružinim laticama, u jednom bolnom trenu isprečila se zlokobna sudbina, kada je ostao bez voljene sestre i to su bili bremeniti i prelomni trenuci višedecenijske košarkaške priče Sanela Mukanovića.
- Igrao sam tada za KK Pitot, mnogo je teško bilo, lutao sam i tražio sebe, vratio sam se u Leskovac, ali se i tu nisam dugo zadržao, nakon samo tri meseca, otišao sam u Veliku Planu, misleći da ću promenom sredine “pobeći” od muke i bola koji su mi pritiskali dušu, izjedali me i to je trajalo godinu i po dana - priseća se najtežeg perioda u životu.
Vođen Ničeovom krilaticom “što te ne ubi, to te ojača” uz neodoljivi duh juga da kreacijom bude drugačiji, različitiji, Sanel uspeva da pronađe ratnika u sebi, otvori novu stranicu i započne eru zadivljenih uzdaha i aplauza, u kojoj je, najpre kao dečko koji obećava, skroman i pošten, dospeo do uloge glavnog junaka i heroja u filmu, koji nije, ali možda jednoga dana i bude snimljen.
- Kada si preko dvadeset godina na sceni, a ja košarkaški teren doživljavam kao veliku životnu pozornicu, shvatiš neke stvari, poštujući neka važna načela, da budeš istovremeno sportista, ali i čovek pre svega, džetlmen koji poštuje fer plej i protivnika, ali istovremeno i ne daš na sebe - nastavlja Sanel, još jednom posebno naglašavajući period kada je uz pomenute legende leskovačke košarke, usvajao osnovne životne i sportske postulate.
Svestan da u vremenu u kojem smo, generacije koje dolaze, baš i nemaju manir da poštuju vrednosti i tradiciju, mada je znanjem i govorom tela mogao još, srpski Spanulis, doneo je odluku da košarkaške patike okači o klin.
Na tradicionalnom pirotskom ćilimu, uz najuksniji roštilj i mućkalicu na svetu, kroz surduličke vrleti Vrle i Romanovske, gradio je i izgradio oreol košarkaške legende, o kojoj će se, uz neizbežno “leleeee…” pričati i prepričavati kako je magičnim asistencijama razigravao saigrače i zatrpavao koš rivala.
- Otišao bih ja sutra iz famoznog sveta košarke, da mogu, ali neće ona iz mene - u šali napominje Sanel, samo nekoliko trenutaka nakon što je okončao neizbežnu rekreaciju sa znatno mlađim košarkašima.
- Eto toliko o klinu i zidu, košarka je emocija, moj život i jednostavno bez nje ne mogu - dodaje, uz skromno priznanje da se trudi da današnje klince nauči da poštuju i u sebi pronađu privrženost i pripadnost klubu za koji igraju i gradu u kojem su trenutno, bez obzira što su rođeni ili odrasli u sasvim drugoj sredini.
Kao nekrunisani kralj i narodski rečeno, profesor košarke, svoju misiju nastavlja iz fotelje sportskog direktora KK Zdravlje, sa idejom da ogromno znanje i iskustvo prenese novim grneracijama i doprinese da se leskovački klub, koji je ponos grada i celog Jablaničkog okruga, vrati na staze najviših dometa.
- Velika mi je čast da obavljam ovu novu funkciju, uz maksimalno poverenje i podršku predsednika kluba Igora Stojanovića i ljudi iz Upravnog odbora - manirom istinskog sportsmena i zaljubljenika u košarkašku igru dodaje na kraju Sanel, ni jednog trena ne skrivajući pogled pred odgovornim zadatkom, da doprinese da se leskovački košarkaški voz, vrati u sam vrh srpske košarke.
VELIKI FAN FUDBALA
Pre košarke, trenirao je karate, atletiku i fudbal i ostao veliki fan najvažnije sporedne stvari na svetu, koji redovno prati duele naše Super lige, Kalča, Premijer lige, španske Primere i Bundes lige.
ZVALO GA DESETAK KLUBOVA U ISTO VREME
Iz sezone u sezonu, koševima, asistencijama i kreacijama, skretao je pažnju na vrhunski košarkaški CV, pa se tako dogodilo da je jednog leta, istovremeno imao ponude na stolu, desetak klubova, iz Beograda, Vojvodine, ali je ostao veran jugu Srbije.
MOGAO U INOSTRANSTVU
- Bilo je konkretnih ponuda, možda sam i trebao, ali duša me je vukla da ostanem, ne pakujem kofere za daleki put i sada, kada je crta podvučena, nema žala za tim što se nisam oprobao u nekom inostranom klubu - iskren je Sanel.
LELE KAD SE SANI RASRDI…
Dešavalo se da ekipi za koju je nastupao, ništa ne polazi od ruke, protivnik ima ubedljivu prednost, e onda se Sanel naljuti, kreira i iskreira trijum, uz komentar sa tribina, “lele al se rasrdi…”.
Komentari (0)