TRENER CRVENE ZVEZDE MILOŠ MILOJEVIĆ FANATIČNO POSVEĆEN POSLU: "Stankoviću dugujem što me je srpska javnost upoznala" (FOTO)

TREBA biti gladan i kada ste u fudbalskom raju. Za mladog trenera Miloša Milojevića (40) Crvena zvezda je u ovom trenutku baš to, idealna sredina u kojoj želi da se dokaže osvajanjem novih trofeja, zapaženim partijama u Ligi šampiona, afirmacijom mladih igrača.

FOTO: M. Vukadinović

Za takvog sportskog fanatika "Marakana" je pravo mesto da se napravi nešto veliko. Zanat je odlično "ispekao" u Skandinaviji, tako da je došao kao provereni stručnjak. Prvo kao pomoćnik Dejana Stankovića, da bi baš na Dekijevo insistiranje preuzeo palicu 26. avgusta.

- Treutno čitam knjigu Rasmusa Rasmus Ankersena koja se zove Hungry in paradise, u kojoj se traže najbolja rešenja kako da postanete gladni i kad imate idealne uslove. Kada se prenese na moje iskustvo u Zvezdi, svi tražimo najbolji i najefikasniji put kako da nastavimo sa osvajanjem novih titula, kupova, kako da se napravi motivacija da se ponove uspesi iz prethodnih godina, a uz to i da se napreduje krupnim koracima kako bismo i u Evropi bili spremni za velika dela - kaže Milojević za "Novosti".

Prvi utisci su pozitivni - Milojević je lepo vaspitan, kulturan, izuzetno posvećen. Mnogo radi na sebi, govori četiri jezika, nemački je peti koji uči. Uz to voli da čita, da se sa suprugom nadmeće u kulinarstvu, stiže da odgleda i košarkaške utakmice crveno-belih...

- Fudbal je takav posao da ne brojim koliko radim. Nekad sam angažovani više od deset sati dnevno, slobodne dane ne uzimam, jer želim da učim, napredujem, pratim trendove. Sa 24 godine sam kod sebe prepoznao afinitet da budem trener. Otišao na Island, igrao fudbal i vodio klince. Kada sam završio DIF u Nišu, nastavio sam školovanje na fakultetu za sport u Rejkjaviku, gde sam radio kao profesor na katedri za fudbal. Bio sam direktor škole, stvorili smo dosta reprezentativaca. Kada sam prevazišao Island, spustio sam se u Švedsku, pa trećeligaša Mjalbija uveo u najviši rang. Posle toga vodio sam Hamarbi i Malme, stvorio sam ime...

U periodu kada se edukovao, Miloš se zbližio sa Dejanom Stankovićem i to mu je poznanstvo promenilo život.

- Upoznali smo se u školi za pro licencu, pa sam bio desetak dana njegov gost u Interu, kada je bio tim menadžer kod Mančinija. Imamo sličnu energiju i jedan drugog upotpunjujemo u nekim stvarima. Pitao me ja da li bih išao sa njim ako preuzme neki klub, rekao sam naravno da bih. Deki je na prvom mestu jako, jako dobar čovek i dobar trener. Njemu dugujem što me je srpska javnost upoznala, što sam sada ovde. Kada je rešio da ode iz Zvezde, pozvao me je i rekao da misli kako bi bilo najbolje da preuzmem prvi tim. Želeo sam da prođe još vremena i da onda dođem kao ostvaren trener sa još 3, 4 titule u drugim zemljama. Ali, nekada ne birate trenutak i imate tu opciju - uskočite ili propustite voz. Volim da odluke donosim sam i mnogo mi je značilo što je on bio uz mene.

Uskočio je Milojević u teškom trenutku, posle neuspeha sa Makabijem i srušenim snovima o Ligi šampiona.

- Došao sam usred prvenstva, na dan utakmice protiv Javora. Drugačije je kada ste pomoćnik, vi ste tu da ublažite neke stvari kad je glavni trener pod većim pritiskom. Ipak, te dve i po godine koje sam proveo kao Stankovićev asistent mnogo su mi značile da se brže adaptiram. Posle Makabija je bilo razočaranja, emotivnog pražnjenja, ali su igrači imali motiva da se pokažu i u Ligi Evrope. Trebalo je da budemo bolji, iako smo imali tešku grupu. Ipak, preda mnom je kao primarni cilj postavljeno prvenstvo i zato sam prezadovoljan što smo prednost podigli na plus deset bodova.

Sa četrdeset deluje mladoliko, više kao igrač, ali kaže da nema nikakav problem da igračima nametne pravi autoritet.

- Postoji pravilnik koji se primenjuje od 1. januara. Imam direktan odnos sa igračima, volim da pričam sa njima i nisam od onih koji guraju probleme pod tepih. Autoritet postavljam svojim znanjem, nikako zastrašivanjem. Mora i da se podvikne, nekad se igrači iznenade kada vrisnem na poluvremenu. Naravno, ne smeju biti u strahu, već da imaju osećaj odgovornosti kako bi pružali maksimum. Imamo multinacionalnu grupu, sa nekima može oštrije, na đon, sa nekima ne. Naša obaveza u stručnom štabu je da nađemo način kako da im priđemo i da od svih izvučemo najbolje. Želim da igrači u meni vide prijatelja, a ista su pravila i za mladog Mijatovića, kao i za kapitena Borjana.

Izuzetno ceni nemačku trenersku školu, samo što se ne bi još hvatao ukoštac sa svojim uzorima.

- Najviše volim fudbal koji gaje Tuhel i Klop. Nisu isti, postoji dosta sličnosti, jakog ritma, intenziteta, fudbal efektivan i primamljiv za publiku. Ipak, u Ligi šampiona ne bih baš voleo da se sastanemo sa Liverpulom, nego sa tri protivnika koje možemo da dobijemo, ali teško će biti po mome. U prvom šeširu LŠ su ekipe koje su nedodirljive, drugi i treći su mnogo jaki. Nema prostora za izbor, morate da verujete da ćete dati bar 30 odsto više od protivnika, da ćete 50 odsto biti disciplinovaniji od njih, imati svoj dan i, naravno, "Marakanu" koja može da nas pogura do neslućenih visina.

Bio je Milojević na košarkaškoj promociji Fakunda Kampaca, pitali smo ga koga bi on poželeo iz fudbalske elite.

- Svaka čast ljudima iz košarkaškog kluba jer su angažovali jednog takvog atraktivnog igrača. U fudbalu je za nas nezamislivo da dovedemo nekog bivšeg igrača Reala, jer ne možete da ga platite, a ne bi ni došao da igra po našim terenima. Kada već maštam, dobro bi nam došao Kante iz Čelsija ili Arnautović iz Bolonje. Zvezda je na prvom mestu srpski brend, okrenuti smo našim reprezentativcima, tako da je realnije dovesti Maksimovića, Milivojevića, Gudelja ili Mladenovića.

SINIŠA MIHAJLOVIĆ ZRAČIO HARIZMOM

MILOJEVIĆ je preko Stankovića upoznao Sinišu Mihajlovića.

- Bili smo na jednoj večeri u Milanu, iz Dekijevih priča imao sam osećaj da ga znam mnogo bolje. Njegov odlazak je veliki gubitak i za srpski i za evropski fudbal. Tada kada sam ga upoznao, uverio sam se kakav karakter nosi, kakav je čovek, koliko je zračio harizmom i autoritetom.

COKNA TATIN NADIMAK

OTKAD je u Zvezdi, Milojević retko stiže u svoj rodni kraj kod oca Dragana, od koga je nasledio nadimak Cokna.

- Od avgusta do sada dva puta sam bio u Knjaževcu, tako da su roditelji više kod mene u Beogradu nego ja kod njih. Otac Dragan je bio gori fudbaler nego ja, tako da nemamo igračke gene. On je bio građevinski tehničar, pa je jednom umesto sokla, rekao cokna, pa ga od tada tako zovu, a ovaj nadimak se preneo i na mene.

ANDRIĆ, MEŠA, PEŠIĆ...

SLOBODNO vreme najviše provodi sa suprugom, koju je, kako kaže, naučio da kuva. Takođe, veliki je ljubitelj dobre knjige.

- Volim da čitam. Andrića stalno, kao i Mešin "Derviš i smrt". "Nož" sam pročitao četiri puta, sada uživam u autobiografiji našeg košarkaškog selektora Svetislava Pešića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije