ŠMIT KAO VRHOVNI GOSPODAR U BOSNI: Nemac nametanjem izbornog zakona ponizio domaće političare i učvrstio uticaj stranaca

IZMENE Izbornog zakona Bosne i Hercegovine koje je nametnuo Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH kojeg Banjaluka ne priznaje, nastavak su pritisaka na Republiku Srpsku i još jedan u nizu pokušaja da se ona stavi pod kontrolu Zapada kako bi bez pogovora izvršavala naredbe Brisela, Berlina, Londona i Vašingtona.

Foto: Printskrin/Jutjub/RTRS

To je opšta ocena političkih prvaka u RS posle odluke nemačkog diplomate da nametne izmene izborne regulative. Iako se političari u BiH već mesecima dogovaraju u vezi sa izmenom Izbornog zakona, i gde je dogovoreno mnogo stvari, Šmit je, ipak, odlučio da nametne svoja rešenja. Konkretno, pogazio je dogovore "lokalaca" i nije dopustio da Parlament BiH usvoji Izborni zakon oko kojeg su se oni saglasali.

Inače, najveći protivnici usvajanja pomenutog akta su Bošnjaci, koji mesecima ne žele da prihvate predloge hrvatskih političara da se kroz izmene aktuelnih pravila spreči praksa da se bošnjačkim glasovima bira hrvatski član Predsedništva BiH. Ovo nije rešio ni Šmit svojim dekretom, ali je nametnuo da se od lokalnih izbora u oktobru ove godine prvi put na biračkim mestima uvode skeneri za glasače i listiće, kao i elektronsko brojanje listića. I dalje će listići biti papirni, ali će se elektronski skenirati. Takođe, Šmit je dao velika ovlašćenja Centralnoj izbornoj komisiji BiH da ona imenuje članove izbornih komisija, a ne da to rade entitetske komisije. Takođe, Nemac je najavio i žestoke kazne ukoliko kampanje ne budu po njegovim pravilima.

Odluka Šmita o nametanju još jednog zakona je došla samo mesec dana nakon što se predsednik RS Milorad Dodik sastao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom. Po dolasku Dodika iz Rusije, iz SAD je stigao novi paket sankcija i na američke crne liste su stavljeni članovi njegovog kabineta i bivša ministarka građavinarstva Srebrenka Golić. Obrazloženje je njihovo učešće u organizaciji i proslavi Dana Republike.
Banjaluka je već spremila odgovor Šmitu i to u vidu Izbornog zakona RS koji će se uskoro naći u parlamentarnoj proceduri. Takođe, danas će biti održana posebna sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o potezima Šmita i o bezbednosnoj situaciji u Srpskoj.

Predsednik parlamenta RS Nenad Stevandić poručio je da na sednici očekuje konsenzus svih partija. On je dodao da će jedan od njegovih predloga biti da "korišćenje bilo kakvih pretnji i nasilja prema građanima Srpske, funkcionerima i političkim partijama u smislu zastrašivanja ili prinuda da bi se prihvatilo neustavno delovanje i povinovalo odlukama, a bez prethodne odluke SB UN, predstavlja akt terorizma".

- I da je to uvod u nerede i nemire u BiH, a s tim u vezi je i odluka Šmita, koji je nelegalan i nelegitiman - naveo je Stevandić.

Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da Šmit nije visoki predstavnik, a sve i da jeste ne bi imao pravo da nameće odluke:

- Kada god predstavnici naroda u BiH naprave korak napred, Šmit nas vrati tri unazad. Ovo je šamar demokratskom procesu i evropskom putu BiH, a šamarčina EU.

Premijer Srpske Radovan Višković kaže da je suština najnovijeg Šmitovog nametanja izmena Izbornog zakona da se Dodik eliminiše iz političkog života BiH. On je ukazao na dve tačke iz člana osam koje je Šmit dodao, i to tačku pet koja glasi: "Danom pravosnažnosti sudske presude kojom mu je izrečena sigurnosna mera zabrane obavljanja određenog zanimanja, delatnosti ili dužnosti koja predstavlja funkciju izabranog člana u organu vlasti", te tačku šest: "Danom pravosnažnosti sudske presude kojom je izrečena kazna koja za pravnu posledicu ima prestanak te službene dužnosti i tog radnog odnosa".
On je naveo da je sve urađeno zbog predsednika Srpske, i sudske presude koja će biti u ovom kontekstu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije