Republika Srpska

NEMA KRIZE ZA ZLATO I DRAGULJE: Osetno porastao uvoz plemenitih metala i skupocenih predmeta u Bosni i Hercegovini

Н. Бунић

02. 11. 2022. u 07:45

DA za visoke cene zlata, nakita i dragulja niko ne pita i u doba finansijske krize i inflacije, potvrđuju i podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIO), koji govore da je u prvih devet meseci 2022. godine uvoz luksuznih proizvoda u odnosu na prošlu godinu porastao za oko osam miliona KM.

НЕМА КРИЗЕ ЗА ЗЛАТО И ДРАГУЉЕ: Осетно порастао увоз племенитих метала и скупоцених предмета у Босни и Херцеговини

Jedna od banjalučkih zlatara, Foto Printskrin Jutjub

Prema podacima UIO, u prvih devet meseci ove godine, uvezeno je 401.984 kilograma plemenitih metala, draguljastih predmeta i proizvoda od njih u vrednosti od oko 40 miliona KM. U istom periodu lane na tržište u BiH stiglo je 332.448 kilograma tih proizvoda, koji su bili "teški" oko 32 miliona KM.

U uvozu prednjače otpaci i lomljevine od plemenitih metala, koje uglavnom otkupljuju preduzeća koja prave nakit i slične proizvode.

- U prvih devet meseci uvezeno je 369.683 kilograma otpadaka i lomljevina od plemenitih metala koji su plaćeni oko 20.743.000 KM. Neprerađeno zlato, ili u obliku poluproizvoda stiglo je u količini od 184,87 kilograma u vrednosti od 2,6 miliona KM. Uvezeno je i 3.166,29 kilograma draguljastih predmeta, njihovih delova, ili u obliku proizvoda sa plemenitim metalima, koji su plaćeni 16,7 miliona KM - naveli su u UIO.

Marko Đogo, Foto Fejsbuk

Značajan udeo u uvozu imaju i predmeti zlatarstva ili filigranstva - uvezeno ih oko 18.840 kilograma u vrednosti od blizu pola miliona maraka.

BiH je ove godine u inostranstvo izvezla 451.558 kilograma plementitih metala i draguljastih predmeta u vrednosti od oko 39,8 miliona KM, dok je u istom periodu lani taj iznos bio 40,6 milina KM.

Zbog većeg uvoz tih proizvoda, a smanjene kupovne moć stanovnika, postavlja se pitanje, ko kupuje zlato, skupoceni nakit i dragulje, i da li stanovnici u periodu finansijske krize u kupovini nakita traže sigurnu investiciju?

- Naš narod nema naviku da štedi u zlatu, ili drugim plemenitim metalima, ma kakva bila njihova cena, ili stanje sa finansijama u zemlji. Čisto sumnjam da se ovi proizvodi kupuju da bi se čuvali u banci ili slično. Ovi skupoceni proizvodi se uvoze i kupuju u čisto luksuzne svrhe, ili ga kupuju firme koje se bave proizvodnjom nakita. Uvoz zlata ne govori o ekonomiji BiH - smatra ekonomista Marko Đogo.

U zlatarama u Srpskoj potvrdili su da je ove godine blago porasla kupovina nakita, naročito u prvih nekoliko meseci ove godine.

- Uglavnom je to dečji nakit, minđuše i narukvice. Burme i zaručnički prstenovi se standarno prodaju - rekli su u jednoj zlatari iz Prijedora.

Foto Shutterstock

U jednoj banjalučkoj zlatari potvrdili su da se nakit najviše kupuje "u posebnim prilikama".

- Rođenja, krštenja, venčanja su prilike zbog kojih nam dolaze mušterije. Takođe, u slučaju diplomiranja, kupuje se nakit. Dobro se prodaju dukati, koji se daruju novorođenčadima - kazali su u ovoj zlatari.

REKORDNE KOLIČINE PLATINE

OVE godine BiH je uvezla 22 kilograma platine, u vrednosti od 15.290 KM. S druge strane, izvoz ovog plemenitog metala iz BiH je daleko veći.

- Na strana tržišta stiglo je 14.173 kilograma platine, koji su prodati za 2.593.500 KM - naveli su u Upravi za indirektno oporezivanje BiH.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ODUVEK SAM OBOŽAVAO BAJERN: Oglasio se Žoze Murinjo

"ODUVEK SAM OBOŽAVAO BAJERN": Oglasio se Žoze Murinjo