KO JE MIS EVELIN HAVERFILD? Kako jedno ulje na platnu i jedna fotografija svedoče o ljubavi škotske plemkinje prema Srbima?

MIS Evelin Haverfild, naziv je velikog platna Mihaila Milovanovića, prvog akademskog slikara iz užičkog kraja. Ali, na tom velikom platnu oslikano je mnogo veće svedočanstvo: divno, blago, nasmejano lice Škotlanđanke velikog srca koja baš na njega i svoje grudi privija malu Srpčad, siročiće iz tek okončanog Velikog rata.

Foto: Printskrin Jutjub/RTS/"Kuhinja moga kraja"

Oslikani su i njihova tuga i strepnja i bolest i jad koje su tako maleni preživeli, ali i očigledno poverenje i ljubav prema mis Evelin.

Zanimljivo je da je ovo delo, verovatno jedno od malobrojnih ako ne i jedino iz tog vremena u Srbiji čiji je nastanak dokumentovan. O njenom stvaranju svedoči i jedna stara crno-bela fotografija nastala pre 106 godina. Na njoj se vidi Milovanović dok sa četkicom i bojama u ruci na hoklici sedi ispred nedovršenog platna koje je u nekim detaljima (kao što je šešir), kasnije i korigovao, dok se u drugom planu fotografije vide i neka od dečice koja su naslikana na ovom izuzetnom Milovanovićevom delu.

Godine 1919. mis Evelin je obilazila sela u užičkom i bajnobaštanskom kraju i nosila pomoć siromašnoj i bolesnoj deci. U Zaglavaku kod Bajine Bašte, slikar Mihailo Milovanović ju je upoznao u domaćinstvu svoje sestre Mare koja je bila udata u to selo. Dečačić sa Evelinine desne strane je, kako se zna, slikarev sestrić Milenko, a ostala deca su siročići iz komšiluka.

Foto: Printskrin Jutjub/RTS/"Kuhinja moga kraja"

A, ko je mis Evelin Haverfild?

Najtačniji odgovor bio bi: škotska plemkinja i srpska heroina.

Rođena je kao Prečasna Evelina Skarlet u gradiću Inverloh u Škotskoj 9. avgusta 1867. godine kao treće od šestoro dece Vilijama Frederika Skarleta, trećeg barona Abingera i njegove supruge Helen Makruder, čiji je otac bio komandant u Američkoj ratnoj mornarici.

SAHRANjENA U PORTI CRKVE

Foto: Vikipedija

KOLIKO su Srbi poštovali i voleli mis Evelin Haverfild,svedoči i mesto gde je sahranjena: u porti Crkve Svetog proroka Ilije u Bajinoj Bašti, kao jedino nesvešteno lice koje tu i danas počiva. Na njenom nadgrobnom spomeniku piše: "Radila je za srpski narod i borila se kao ravnopravan borac, pravi jahač i najverniji prijatelj! Počivaj u miru."

Za sve što je učinila za srpski narod u "vreme smrti" i najvećih stradanja u Velikom ratu, mis Evelin Haverfild je odlikovana Ordenom Svetog Save četvrtog i petog stepena i Ordenom Belog orla sa mačevima, koji joj je dodeljen posthumno.

Školovala se, zasnovala porodicu, rodila decu, ali i živela neuobičajeno za žene svog doba: interesovala se za politiku, bila je sifražista - pripadnik pokreta za uvođenje ženskog prava glasa, uživala je u vožnji bicikla nazivajući svoj dvotočkaš "Pegaz"... Potkraj 19. i početkom 20. veka u Južnoj Africi tokom Burskih ratova, u kojima je učestvovao njen suprug oficir, volela je da bude u ratnoj zoni i čak je učestvovala u vežbama gađanja.

Kad je počeo Prvi svetski rat, mis Evelin osniva "Ženski korpus hitne pomoći" i s pažnjom sluša vesti o hrabrom srpskom narodu koji se junački brani od nadmoćnijeg okupatora. Kad je Srbija posle prvih velikih ratnih pobeda na Ceru i Kolubari stekla pažnju i poštovanje saveznika, u našu zemlju stigla je britanska humanitarna i sanitetska misija na čelu sa dr Elzi Inglis. S njom je bila i mis Evelin Haverfild koju su Srbi kasnije iz milošte nazvali Evelina.

Foto: Profimedia

Tada je Srbijom harao pegavi tifus, a ona kao medicinska sestra neguje srpske ranjenika i previja bolesnike u rovovima, na frontu, u bolnicama... Neumorno i radeći na granicama izdržljivosti mis Evelin je stekla veliko poverenje srpskih ratnika i naroda, a brzo je naučila i srpski jezik. Kada je potkraj 1915, srpska vojska krenula u neizvesno i teško povlačenje preko Albanije, škotska misija u kojoj je bila i Evelin, nije mogla da ostavi mnogobrojne naše ranjenike u Kruševcu, pa su ih dok su bile na toj humanitarnoj dužnosti zarobili Nemci.

Tek u februaru 1916. ove hrabre žene su uspele da se vrate u svoju domovinu. Ali, Evelin koja je iskreno zavolela Srbe nije mirovala. Izveštavala je javnost Velike Britanije o situaciji u Srbiji. U avgustu 1916. godine, na poziv Elsi Inglis, otišla je u Dobrudžu i sa čuvenom Florom Sands osnovala Fond Prečasne Eveline Haverfild i majora Flore Sands za pomoć srpskim vojnicima i zarobljenicima.

Posle završetka Velikog rata srce ju je vuklo u Srbiju. Najpre je došla u Užice 1919. gde radi na osnivanju doma za ratnu siročad, a potom i u Bajinoj Bašti. Odlučila je, kako je pisao dr Stevan Inđić u svojoj knjizi "Bajina Bašta i okolina do 1941. godine", da svoj život posveti uzvišenom, etičkom i humanom zadatku. Pokrenula je inicijativu da se u varoši na Drini osnuje Sirotinjski dom za decu palih ratnika. U njemu je bilo smešteno oko stotinu mališana.

"Ova izuzetna Škotlanđanka išla je od sela do sela, po bespuću, kiši, snegu, delila pomoć bolesnim, ranjenim vojnicima tek došlim s fronta. U narodu je postala vrlo popularna. Ubrzo, od velikih napora usled teških uslova rada Evelina Haverfild se razbolela na poslu kao vojnik na dužnosti. Bolest je presekla njen kratki, ali sadržajni i plemeniti život", piše dr Inđić.

Evelin Haverfild, preminula je od upale pluća 21. marta 1920. godine i sahranjena je u Bajinoj Bašti. Dom zdravlja u ovoj varoši kraj Drine, izgrađen 1930. godine, kao i jedna ulica nose ime Mis Evelin Haverfild, a posvećen joj je i veliki mural na zgradi Osnovne škole "Rajak Pavićević". 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije