DA LI SMO UBRZALI KLIMATSKE PROMENE: U susret naulnom skupu posvećenom nastanku revolucionarne teorije Milutina Milankovića

NAVRŠAVA se čitav vek od kada je veliki srpski naučnik Milutin Milanković (1879- 1958) objavio svoju revolucionarnu teoriju o klimatskim promenama, koja je i danas osnov savremene klimatologije.

Foto Shutterstock

 Njegovi proračuni o varijacijama u Zemljinoj orbiti i njihovom uticaju na klimatske cikluse i dalje su ključni za razumevanje klimatskih obrazaca. Danas, kada se gotovo na svim merdijanima postavlja pitanje ko je kriv za promenu klime - priroda ili čovek i otkud iz godine u godine sve više vremenskih (ne)prilika vizionarski Milenkovićev rad još više nam služi da razumemo preti li nam globalno zagrevanje ili novo ledeno doba.

Povodom značajnog jubileja udruženje koje nosi njegovo ime na Građevinskom fakultetu u Beogradu 4. i 5. novembra organizuje konferenciju "Milankovićeva teorija o klimatskim promenama - sto godina posle" koja će okupiti više od 40 vodećih stručnjaka iz 10 zemalja. Ovaj događaj će spojiti naučne "glasove" iz različitih oblasti, od klimatologije do medicine, koji će govoriti o delu velikog naučnika i aktuelnoj klimatskoj krizi.

- Cilj konferencije na kojoj učestvuju domaći i svetski eksperti u oblasti klimatskih promena je da se predvidi šta se može očekivati u narednih 100 godina kao posledica klimatskih promena, koje su posledice prirodnih dugotrajnih procesa, ali i antropogenih faktora - kaže mr Slavko Maksimović, predsednik Udruženja "Milutin Milanković". - Učesnici će predložiti praktične mere kako bi se predupredile negativne aktivnosti koje doprinose promeni klime i ekstremnim vremenskim prilikama. Svi radovi su usmereni na ono što bi moglo da se dogodi u budućnosti i kako se braniti od toga.

Udruženje Milutin Milanković

Na konferenciji učestvuju naučnici iz Kine, Rusije, Italije, Kanade, Mađarske, Švedske, Nemačke, Belgije... Među njima je i Hai Čeng, jedan od dobitnika medalje "Milutin Milanković" koju dodeljuje Geofizička unija. U Beograd će doći i nekoliko naših vrhunskih naučnika, koji su ostvarili zapaženu međunarodnu karijeru. Iz Kanade u Beograd dolazi Slobodan Marković, a iz Vašingtona akademik Fedor Mesinger, koji je na beogradskom Prirodnomatematičkom fakultetu sa kolegama razvio prvi model za globalnu meteorološku prognozu.

- Svi vodeći stručnjaci su se odazvali našem pozivu - naglašava dr Čedo Maksimović, profesor na britanskom Imperijal koledžu. - Nekoliko radova biće posvećeno uticaju klimatskih promena na zdravlje ljudi. O tome će govoriti naši stručnjaci iz "Batuta" i bolnice "Dragiša Mišović". Milankovićeva teorija se koristi poslednjih godina i za objašnjenje evolucije, ne samo biljnog i životinjskog sveta, već i društva. Anatolij Kosov, ruski naučnik koji živi u Americi pokušaće da objasni kakva je bila evolucija Srba. Integracija dugoročnih uticaja klimatskih promena (Milankovićevi ciklusi) i kratkoročnih pokretača (emisije gasova staklene bašte i drugi antropološki faktori) će pružiti osnov za dublje razumevanje uticaja klime na globalne promene i usmeriće buduće akcije na ublažavanja posledica i prilagođavanja na promene vremenskih prilika.

Udruženje Milutin Milanković

Milanković je teoriju o klimatskim promenama objavio pre 104 godine, ali tada nije imala veliki odjek. Naučnici su smatrali da je to fantazija nekakvog profesora. Milanković je, međutim, bio vizionar koji je uložio mnogo godina da bi napravio analizu osunčavanja planete, kako zbog promene položaja i nagnutosti Zemlje dolazi do predaje sunčeve energije našoj planeti zbog čega je došlo do smene ledenih i toplih doba na njoj.

- Milanković je tačno prikazao te cikluse - kaže dr Čedo Maksimović, profesor na britanskom Imperijal koledžu. - Ta njegova prva knjiga objavljena u Parizu objavljena je 1920, ali su tek četiri godine posle toga pošto je objavio knjigu "Klimati Zemljine prošlosti" sa Vladimirom Kepenom, jednim od najpoznatijih svetskih klimatologa i njegovim zetom, poznatim geofizičarem Alfredom Vegnerom objavljene su Milankovićeve krive osunčavanja. Zato se smatra da je rad na razvoju njegove teorije o klimatskim promenama završen 1924. godine.

Foto Shutterstock

Njegov rad je postao zapažen tek poslednjih decenija kada su značajnije počele da se osećaju promene klime i kada je NASA pažljivo sagledala Milankovićevu teoriju.

- Do tada je ogromno naučno blago bilo gurnuto u stranu - ističe Maksimović. - Danas u svetu postoje veliki istraživački instituti na poznatim univerzitetima u svetu koji se isključivo bave Milankovićevom teorijom i nastavkom klimatskih promena, koji proučavaju kombinovani uticaj dugoročnih ciklusa koje je on detaljno opisao i antropoloških promena do kojih je došlo zbog zagađenja atmosfere, emisije CO2 i svih drugih pošasti. To što je najavljeno pre 30 godina, danas se dešava mnogo brže i intenzivnije. Imamo katastrofalne uragane u Evropi, jake kiše, kojih nikada nije bilo. Sve kad se sve dešava mnogo brže i intenzivnije sa nepredvidivim posledicama za planetu, vidi se koliko je Milankovićevo naučno delo bilo vizionarsko.

Maksimović ističe da je zalaganjem Udruženja Milanković izvučen iz anonimnosti, ali još, nažljalost, u Beogradu nema mesta gde bi njegova zaostavština bila izložena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije