RENOVIRA SE VILA NESUĐENOG KRALJA: U bolničkom kompleksu u Toponici princ Đorđe Karađorđević proveo je 15 godina života

J. Ćosin

16. 09. 2024. u 15:56

VILA u krugu Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Gornjoj Toponici, desetak kilometara od Niša, koja krije misterije o životu nesuđenog nosioca krune, princa Đorđa Karađorđevića, uskoro će dobiti novo ruho i biti otvorena za javnost.

РЕНОВИРА СЕ ВИЛА НЕСУЂЕНОГ КРАЉА: У болничком комплексу у Топоници принц Ђорђе Карађорђевић провео је 15 година живота

Princ Đorđe ispred vile, Foto Arhiva specijalne bolnice Toponica, Foto Arhiva specijalne bolnice Toponica

Po završetku radova trebalo bi da izgleda baš kao u vreme kada je napravljena, davne 1925. godine isključivo za lečenje princa, nakon što je procenjeno da on nije ličnost podobna za funkciju kralja. Iako od izuzetne važnosti, godinama je bila zapuštena, zatvorena, skrivena od očiju javnosti, duboko u krugu bolnice. Više puta bilo je najavljivano njeno renoviranje, ali se sa radovima krenulo tek nedavno.

- Imali smo neke druge, prilično obimne poslove koji se tiču sređivanja bolničkih odeljenja, stvaranja boljih uslova za lečenje naših pacijenata. A sama vila kao objekat od izuzetnog značaja ima svoje bitno mesto u istoriji ove bolnice. Ona će imati svoju ulogu pre svega u radu sa našim pacijentima i biće to reprezentativni objekat u kojem ćemo obeležavati značajnije događaje, održavati stručne sastanke - kaže Milan Stanojković, direktor bolnice "Gornja Toponica".

Ističe da se traži najbolje rešenje da vila postane dostupna i svim građanima, što otežava činjenica da se nalazi u krugu bolnice. Razmatra se opcija da se otvori drugi ulaz i prilaz do vile sa donje strane bolnice.

- Mi smo u kontaktu sa ustanovom za zaštitu spomenika kulture, mislimo da je to vrlo logično i ne vidimo razlog da to ne bude dostupno i ljudima koji žele da se upoznaju sa ovim delom istorije našeg naroda - ističe Stanojković.

Ono što najviše asocira na patnju princa Đorđa tokom 15 dugih godina izolacije svakako je "vija dolores" ili "staza patnje" koja se prostire oko paviljona. Uzana staza nalik na koncentrične krugove, jedina je trasa kojom je najstariji sin kralja Petra Prvog i Zorke mogao da se kreće, bez prijatelja i rodbine i to u pratnji stražara.

- Niko mu nije dolazio u posetu, ali veruje se da je kralj Aleksandar, sa susednog brda durbinom gledao brata dok se šetao betonskom stazom oko ove vile, a princ kao da to oseti, pa toga dana sve polupa po kući. U šetnju je išao sa stražarom, vreme je provodio ovde, o čemu je i sam pisao u autobiografiji koja je izdata posle Drugog svetskog rata - priča psihijatar u Specijalnoj bolnici Dragan Vukadinović, koji je napisao i knjigu o nesuđenom kralju i Toponici.

Vukadinović dodaje da jedna anegdota najbolje ilustruje odnos prema princu:

- Kada bi se zaželeo da vidi Niš, princ bi se požalio na zubobolju. Obezbeđenje je imalo obavezu da preže kočije i da ga vozi do zubara što bi on koristio kao šetnju do Niša. To je uradio jednom, uradio je drugi put, treći put kada se požalio na zub, čuo je buku u jednoj od ovih soba. Kada je pitao šta se dešava, rekli su mu da se pravi zubarska ordinacija.

Jedan od prvih psihijatara ove bolnice bio je Uroš Jekić koji je bio lični lekar princa Đorđa.

- S njim je bio do 1941. godine, kada princ pokušava da odavde pobegne. Zarobljavaju ga Nemci na tom putu, vode za Beograd i po obavljenom razgovoru sa komandom Nemačke saopštavaju da je slobodan. Posle toga princ više nikada nije psihijatrijski lečen, a živeo je do 1972. godine, što nam mnogo toga govori - zaključuje Vukadinović.

Dilema da li ga je u ovu ustanovu odvela njegova preka narav zbog koje nije bio poželjan kralj, zavera velikih sila ili zaista duševna bolest, do danas nije potpuno rasvetljena.

Priče o njemu, međutim, u toponičkom kraju i dan-danas žive.

Žitelj Toponice i medicinski tehničar pred penzijom Vladimir Spremo, zadužen je za spomen-sobu u sklopu vile u kojoj će biti izložene fotografije, predmeti i sve ono što je prikupio od najranijeg detinjstva.

- Tu će biti izložene slike sa radnicima iz tih dana, fotografije princa, pisaća mašina njegovog lekara, bukagije iz tog vremena koje su nosili pacijenti, dva-tri časopisa u kojima se pisalo kako su Nemačka i Srbija prijatelji, a posle mesec dana počelo je bombardovanje - objašnjava naš sagovornik.

Spremo je rođen i odrastao je u krugu ove bolnice koja je nekada imala i privatne stanove.

Tokom svog radnog veka beležio je sve priče koje su se prepričavale o nesuđenom kralju i njegovoj izolaciji:

- Dok se kretao stazom ispred vile, jedan stražar išao je ispred, drugi iza njega, a on bi onda nogom spoticao ovog prvog, koji je padao, pa su počeli da ga prate samo s leđa. Imao je hrane u izobilju, sluge, najbolje lekare... Svakog dana čitao je novine. Imao je sve, a bio je sam. Tako se pričalo. Teško je podnosio izolaciju i to što mu niko ne dolazi u posetu.

Narod Toponice, međutim, princa se radije seća iz vremena posle oslobađanja od azilata kada im je dolazio u posetu.

- Pamtili su ga kao gospodina sa polucilindrom, belim rukavicama, štapom, u limuzini, kako ljubazno pozdravlja osoblje, svima je znao ime, jer to su bili meštani koji su radili u bolnici na različitim poslovima - priča nam Vladimir.

Potpisala trojica lekara

PRINC Đorđe Karađorđević bio je trn u oku Austrougarskoj, Apisu i Pašiću, što ga je možda i koštalo krune. Opravdanje za njegovo aziliranje ležalo je, međutim, u medicinskom izveštaju koji su potpisala trojica lekara.

- Neki od potpisnika su kasnije relativizovali dijagnozu, a činjenica da je on nakon oslobađanja nekoliko decenija živeo normalnim životom, čak se i oženio, nije tipična za dijagnozu kojom je kvalifikovan u trenutku kada je smešten u bolnicu - objašnjava nam Dragan Vukadinović, psihijatar iz Niša.

Zidana 1925.

OZNA je prinčevu vilu u psihijatrijskoj bolnici koristila posle Drugog svetskog rata. Zidana je 1925, na imanju koje je nekada pripadalo kraljici Nataliji, udovici kralja Milana Obrenovića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti