MODERNO UKRASIO CENTAR BEOGRADA: Prestonica ne bi bila onakva kakvu je poznajemo, da nije njegovih dela

ŽELEO je da bude slikar, a postao je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih arhitekata. Naginjao je ka akademizmu, a upamćen je kao neprevaziđeni modernista svetskog glasa. I danas, vek kasnije, mnoge njegove zgrade smatraju se remek-delima. Reč je o Vrščaninu Dragiši Brašovanu, toliko cenjenom i traženom arhitekti, koji je u prvoj polovini 20. veka utisnuo pečat u mnoge jugoslovenske gradove, ali je sećanje na njega u mnogima od njih izbledelo.

Foto: Privatrna arhiva

Beograd ne bi bio Beograd kakav danas poznajemo, da Brašovan nije projektovao zgradu državne štamparije (BIGZ), Komandu vazduhoplovstva u Zemunu, hotel "Metropol" i kafanu "Ruski car", kao i mnoge porodične vile, među kojima se ističu zgrade današnjeg Muzeja Nikole Tesle i Ambasade Belorusije.

I Novi Sad bi bio prepoznatljiv po nekim drugim građevinama, da nema njegovog čuvenog kompleksa Banovine, u to vreme najveće zgrade u Vojvodini. On je prvi u taj grad doneo duh modernizma, projektovanjem zgrade Radničke komore. Zaslužan je i za izgled tamošnje Glavne pošte, na čije otvaranje nije došao, nezadovoljan što su mimo njegovih nacrta na kuli dozidana tri sprata.

- Brašovan je bio neprevaziđeni arhitekta, jer se jedini od savremenika nije slepo priklanjao modernim trendovima, već ih je smelo, na prepoznatljiv način, kombinovao sa starim stilovima gradnje. U tom prilagođavanju, postao je vrhunski eklektičar - priča istoričar umetnosti Sanja Marović, kustos Gradskog muzeja Vršac, gde se do 10. maja može videti izložba Galerije Matice srpske "Poklon-zbirka Dragiše Brašovana".

Umetnički izraz ovog pregaoca cenili su i bogati Beograđani i lokalne vlasti, ali i kraljevska porodica: u leto 1922. bio mu je poveren hitan zadatak dekoracije Terazijskog trga u Beogradu za potrebe spektakularnog venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića i kraljice Marije. Učestvovao je i u obnovi Belog dvora, a kralj mu je lično tražio i da napravi paviljon sa kojim će se Kraljevina SHS 1929. predstaviti na Svetskoj izložbi u Barseloni. Osvojio je Brašovan tada Gran-pri, ali mu je nagrada ubrzo nakon uručenja bila oduzeta, zbog žalbe drugoplasiranih Nemaca.

- Jedino je u vreme komunizma bio osporavan. Bio je osuđen da je sarađivao sa okupatorima tokom projektovanja savskog pristaništa. Kasnije je, na osnovu novinskih članaka, dokazano da te optužbe nisu bile tačne, te da je naručilac tog vizionarskog projekta, koji zbog rata nije bio realizovan, bio predratni gradonačelnik Beograda, a ne Hitler - objašnjava dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.

Tu kontroverznu skicu Beograda na Savi, Brašovan je čuvao u svom domu u Ulici Strahinjića Bana u Beogradu, u kom je posle rata živeo sa 29 godina mlađom suprugom Viktorijom i njenom ćerkom iz prvog braka Olgom Kovačev. Oboje su bili udovci: 

Foto: Фото: Приватрна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Dragišina prva supruga je navodno stradala kada je tokom ratnih razaranja njegova prva porodična kuća u Beogradu porušena, dok se Viktorijin prvi suprug vodi kao nestao.

- Viktorija je bila prava gospođa. Nadživela ga je čak 60 godina, ali je do poslednjeg dana čuvala sećanje na njega. Umrla je u 104. godini, a pre samrti je odlučila da deo njihove porodične zaostavštine pokloni našoj galeriji. Ponosni smo što smo u prilici da javnosti pokažemo više od stotinu ličnih predmeta slavnog arhitekte, od skica i crteža do stilskog nameštaja, koji nam otkrivaju sasvim drugačiji pogled na njegov lik i delo - dodaje Palkovljević Bugarski.

Izložba je prvo bila prikazana u Novom Sadu i Beogradu, gde je Brašovan ostavio najveći trag. Potom je simbolično stigla u njegov rodni Vršac, a iduće godine "ide" i u Zrenjanin, jer je u tom gradu dobio prvi angažman po povratku iz Budimpešte, gde je studirao i radio do završetka Velikog rata. Bio je tada gradski urbanista, a Sokolski dom i zgrada Srpske banke, kao i rekonstruisani ulaz u NP "Toša Jovanović", njegova su zaostavština.

- Ta je bista najpre stajala u Ruskom parku, na mestu današnjeg spomenika Žarku Zrenjaninu. Svečano ju je otkrio Branislav Nušić 1937, ali su je Nemci 1941. bacili na vršačko groblje, da bi tu stavili Hitlerovo poprsje. Od 1945. nalazi se u Ruskom parku - kaže nam Vrščanin Dragoljub Đorđević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije