STRIPOM REKLI "NE" NASILJU: Rad naših profesora i đaka, po oceni međunarodne organizacije frankofonije, među 10 najboljih u svetu

B. Borisavljević

28. 03. 2024. u 12:00

PROJEKAT "Reci ne nasilju, reci da toleranciji" (Dis non à la violence, dis oui à la tolérance), urađen kao strip, jedan je od 10 najboljih u svetu koji je odobrila Međunarodna organizacija frankofonije, a delo je naših profesora i đaka. Ideja za njegovu izradu potekla je od Udruženja profesora francuskog jezika Srbije, uz čiju pomoć su osnovci i srednjoškolci, poput pravih umetnika, uradili strip. Njegovi junaci su profesorka Sloboda (Liberte) u stalnoj potrazi za formulom za bolji svet i golub koji simboliše tu bolju budućnost i donosi QR kod sa receptima za bolji svet.

СТРИПОМ РЕКЛИ НЕ НАСИЉУ: Рад наших професора и ђака, по оцени међународне организације франкофоније, међу 10 најбољих у свету

Foto: Udruženje profesora francuskog jezika

U razgovoru za "Novosti" Mirjana Radonić, profesorka francuskog jezika u OŠ "Kosta Đukić" u Mladenovcu i nacionalni korespodent za Srbiju Udruženja "Frankofonija bez granica", kaže da je ideja u njoj dugo tinjala kao apel koji traži rešenje za sve što se dešava oko nas, ali i kao mogućnost mladima, deci, učenicima i studentima da ponude rešenja.

Foto: Udruženje profesora francuskog jezika

Jedna od stranica stripa

- Svedoci smo da je današnjica vrlo agresivna, konstantno bivamo izloženi nasilnim sadržajima. Smatrala sam da treba videti pozitivnu vest i podstaći učenike da se upoznaju sa nenasilnim rešenjima, sa temom i pojmom tolerancije i empatije - kaže Radonićeva. - Odlučili smo se za strip jer je projekat direktno vezan za francuski jezik i frankofoniju, a u Francuskoj je deci strip jedno od omiljenih štiva za čitanje. Kao profesori imali smo prilike da se upoznamo i da radimo na uvođenju stripa kao pedagoškog sredstva u nastavu jezika.

ŠKOLE IZ CELE SRBIJE

U PROJEKTU su, između ostalih, učestvovali učenici 14. beogradske gimnazije, osnovnih škola "Stefan Dečanski" iz Železnika, "Dositej Obradović" iz Požarevca, "Kosta Đukić" iz Mladenovca, "Moma Stanojlović" iz Kragujevca, "Milić Rakić Mirko" iz Prokuplja i "Bata Bulić" iz Petrovca na Mlavi, kao i studenti departmana za francuski jezik u Nišu i Kragujevcu.

U projektu je učestvovalo 10 škola direktno i dvadesetak indirektno, kao i studenti Filozofskog fakulteta iz Niša i Francuski institut u Beogradu. Na izradi samog stripa angažovani su đaci 14. beogradske gimnazija i više osnovnih škola u Srbiji.

Foto: Udruženje profesora francuskog jezika

Profesorka Radonić (prva zdesna) sa učesnicama projekta

- Najpre sam kontaktirala sa mladim strip autorom Filipom Karanom, koji je sa decom radio tehnike izrade stripa i održao radionicu u Francuskom institutu u Beogradu, a pružao nam je i tehničku podršku - priča Radonićeva. - Krajnji produkti su sve nas više nego prijatnio iznenadili. Za manje od mesec imali smo već pravi strip. Učenici svake škole su uradili svoj mali scenario o nasilju i kako ga rešiti: od potrage za savršenim receptom kroz lavirint književnog stvaralaštva, preko Asteriksa i Obeliksa, koji vode na put oko sveta tražeći nadu koja će ga spasti, do viđenja iz dečjeg ugla prava i položaja žena u različitim kulturama.

Projekat je trajao pet meseci, a zvanično je otvoren na Oplencu 15. avgusta prošle godine, na letnjem frankofonom kampu u prisustvu Emanuela Samsona, direktora "Krefekoa" (regionalni frankofoni centar). Održano je mnogo radionica i debata sa učenicima gimnazija o temama poput fenomena socijalnog isključivanja i reakcija kada se to desi. Profesor dr Nemanja Krstić sa departmana za sociologiju održao je niz izuzetno posećenih radionica.

- Kao profesor francuskog uradila sam više od 20 projekata sa školama, od Kanade, Zelenortskih ostrva do Tunisa, Italije, Grčke i Francuske, pokušavajući da učenicima pokažem da sunce sija na isti način za sve nas iako se različito zovemo ili imamo drugačiju boju kože. Deci uvek kažem da budemo čistog srca punog ljubavi gde god nas putevi vodili. Jer srce je pravedan sudija i neće da zna za sitnice... - kaže profesorka Radonić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi