FIGARO SE UZ HARMONIKE ODVEZAO U PENZIJU: Franjo Sudarević iz LJutova kod Subotice 37 godina vozio autobus na istoj liniji

SAMO što je zagazio u treću deceniju, 1986. godine, Franjo Sudarević iz Ljutova seo je za volan autobusa "Subotica transa". I nije ga ispustio do pre nekoliko dana, kada je odvezao putnike na liniji od Subotice do Tavankuta i - otišao u zasluženu penziju. Svoju poslednju vožnju Franjo je vozio gratis za sve putnike: njihove karte platio je iz svog džepa.

foto:J.L.

Ali, ukolege su imale iznenađenje i za njega i za putnike. Na poslednju vožnju dovele su mu harmonikaše.

- Ništa nisam znao, na stanici kod "Lifke" video sam kolegu i koleginicu, ali sam mislio da putuju negde. Potom su ušli i ostali, pa i muzika. Baš sam bio dirnut, a putnici su bili oduševljeni. Iskreno, svima želim radni vek kao što sam ja imao - poručuje Franjo.

Foto: Printskrin/Youtube

Punih 37 godina on je prevozio radnike, penzionere, đake... Bio je svedok, često i učesnik, njihovih malih i velikih životnih pobeda i poraza. A, budući da je ceo radni vek proveo u jednoj firmi i uvek na liniji Subotica-Tavankut (mada je dopunjavao i druge), ne čudi što su sa njim putovale i tri generacije jedne porodice.

Foto: Printskrin/Youtube

- Kada sam počeo, sa 21 godinom, bio sam najmlađi vozač u preduzeću, a sada, kada sam otišao u penziju sa 58 godina jer mi vozači imamo beneficirani radni staž, bio sam najstariji po iskustvu - priča nam Franjo. - U vojsci sam polagao vozački, posle i za vozača autobusa, pa sam odmah po odsluženju vojnog roka počeo da radim.

Za ceo radni vek ne promeniti ni firmu, a ni radno mesto, za današnje vreme prava je retkost.

- Mogao sam da odem, a mogao sam i da budem "najuren" iz firme jer sam tražio da umesto plaćenog prekovremenog rada dobijem slobodne dane. Direktor se u poslednjem momentu predomislio, iako je papir za otkaz već bio u pisaćoj mašini - seća se Franjo. - S vremenom sam mnogo zavoleo ovaj posao, u kome je najvažnije uvek ostati pribran, kako u saobraćaju, tako i u odnosu i komunikaciji sa putnicima. Bolje učiniti nešto i mimo propisa, oprostiti kartu, pustiti putnika na srednja vrata ili tako nešto, nego napraviti sukob i lošu atmosferu.

Foto: Printskrin/Youtube

Tokom njegovih vožnji to nikako nije bio slučaj. Baš suprotno, jer ga zbog muzike koju je puštao tokom vožnje i danas po gradu zovu Figaro.

- Godinama sam vozio đačku liniju od Mikićeva do škole "Sveti Sava", i kada smo se vraćali oko sedam uveče na Radio-Beogradu emitovana je klasična muzika, pa kad bi đaci bili nemirni ja bih im to pustio. Jednom prilikom je bila opera "Figarova ženidba" pa su mi deca prilazila da mi kažu da će biti dobri, samo da ugasim operu. Sada su to odrasli ljudi i kada mi neko kaže Figaro, znam odakle je - smejući se priča Franjo. - A vozim i treću generaciju iste porodice: jedna žena koja je putovala sa mnom ima ćerku, koja se nedavno porodila i sad ona sa bebom putuje sa mnom. Menjaju se vremena, pa i navike putnika, to je normalno i moramo se prilagoditi tome.

Bilo je u Franjovom radnom veku i neprijatnih situacija: dva puta su mu otkazale kočnice na autobusu, bilo je i saobraćajki, ali srećom bez velikih posledica.

- Najteže mi je bilo kad je jedan putnik pao jer je imao epileptični napad. Srećom, bili smo blizu bolnice i brzo smo stigli da mu ukažu pomoć - seća se naš sagovornik. - Sada ima mnogo nervoznih vozača u saobraćaju, presecaju put i morate da budete spremni da odreagujete. Uvek sam vozio polako, staloženo, bitno mi je bilo da putnici stignu gde su krenuli, a da li će biti tri-četiri minuta kasnije to mi nije bilo važno. Ako vidimo da neko kasni na sledeći prevoz, nazovem otpravnika da zaustavi to vozilo koji minut da bi putnik stigao. Za sve postoji rešenje. Uvek treba biti strpljiv. A najvažnije je stići do cilja. I u ovom poslu, kao i uopšte u životu. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije