OSTAO JE ZAUVEK NA NAŠEM OGNJIŠTU: Zlatko Zajić, za "Novosti", o hrabrosti brata Olivera, kojeg su 1998. ubili teroristi tzv. OVK

PROŠLO je 26 godina, više od četvrt veka otkako je moj godinu stariji brat Oliver, kao sedamnaestogodišnjak i civil, braneći porodično i ognjišta komšija u metohijskom selu Dušević, poginuo od snajperskog metka terorista tzv. OVK koji ga je pogodio pravo u srce.

G.Šljivić

A, to njegovo mlado srce, iako je u leto 1998. prestalo da kuca, i danas živi širom Srbije, podsećajući nas na hrabrost, otpor teroru, podvig i žrtvu svih onih koji su nastradali na Kosovu i Metohiji braneći svoje porodice, kuće, imanja, državu i narod.

Ovako, u samo nekoliko iskrenih i potresnih rečenica, svoju ispovest za "Novosti" započinje Zlatko Zajić (42), rođeni brat tragično nastradalog Olivera. Zlatko, danas pripadnik Odreda žandarmerije u Kraljevu, na Sretenje je, povodom Dana državnosti, za svog ubijenog brata primio Zlatnu medalju za hrabrost "Miloš Obilić" kojim ga je posthumno odlikovao predsednik Aleksandar Vučić.

- Polako su se slegla osećanja bola, ali i velikog ponosa i zahvalnosti na ovom odlikovanju, simbolu da Srbija pamti i ne zaboravlja svoje heroje. Našoj porodici, majci Nikosavi, sestrama Oliveri i Marici i meni mnogo znači ovaj orden, najviše zbog toga što je srpska javnost saznala za Oliverov podvig, kao i šta se sve u to vreme dešavalo na KiM. I da moj brat nastavi da živi u sećanjima svog naroda i uspomenama svojih najbližih - kaže nam, grleći bratovu fotografiju.

Zlatko od predsednika primio odličje za brata, Foto Predsedništvo Srbije

Стамен је Златко, али из сваке његове речи изговорене о брату извире туга обавијена поносом. Каже да је  Оливера, тог кобног 21. јуна 1998, у селу Душевић код Клине, снајперски метак погодио пар корака испред њега, одмах након што су ово село снажном пешадијском ватром из свих праваца, по ко зна који пут тог дана, напали терористи тзв. ОВК.

- Tada sam imao 16, a brat 17 godina. Iako maloletni branili smo svoja ognjišta sa starijim komšijama. I tog dana se pucalo od ranog jutra. U vreme kratkog zatišja bili smo u kući, a onda se opet začula pucnjava. Istrčali smo napolje sa namerom da stignemo do obližnjeg zaklona napravljenog za odbranu sela, ali je Oliver, tridesetak metara od kuće pogođen u grudi. Rekoše kasnije, pravo u srce. Pokušali smo da mu pomognemo, brzo ga smestili u automobil koji je vozio moj stric i nekako ga prebacili u Dom zdravlja u Klini. Dežurni lekar, nažalost, mogao je samo da konstatuje smrt koja je najverovatnije i nastupila onog trenutka kada je pogođen. Nije mu bilo spasa - nastavlja Zlatko.

G.Šljivić

U strahu od terora pripadnika tzv. OVK stražu u selu Dušević meštani su, prema njegovim rečima, počeli da organizuju već od januara 1998. Oliver, koji je izučio zanat za mašinbravara, a potom se zaposlio u prodavnici u Klini. Sa mlađim bratom, još srednjoškolcem, svako drugo veče čuvao je selo. Njihova kuća nalazila se nedaleko od šume.

- Dan pre nego što će mi ubiti brata, albansko stanovništvo je otišlo iz našeg sela, što je bio znak da će uskoro biti napadnuto. Mi smo otišli u Klinu da prespavamo, ali smo se sutra ujutro ipak vratili. Čim smo stigli, počeo je do tada nezapamćen napad. Eto, moj brat zauvek ostade tamo, tamo gde nam je ognjište - drhtavim glasom priča Zlatko.

- Sahranili smo ga na groblju u Klini. Za sve ove godine njegovu večnu kuću obišli smo samo dva puta, 2005. i 2007. Ne može se... Teško mi je, pa je ovo odlikovanje, nekako, bar mala satisfakcija...

G.Šljivić

Posle ovih reči - tišina... Trebalo je vremena da naš sagovornik smogne snage da nastavi. Ispričao nam je potom da mu je otac Stevan preminuo 1994. Na svom ognjištu na KiM on, majka Nikosava, sestre Olivera i Marica ostali su do 17. juna 1999. i povlačenja naših snaga.

- Izbegli smo u Kraljevo i tri godine živeli u kolektivnom centru u Roćevićima. Potom smo stanovali privatno i polako se kućili - priča Zlatko. - Zasnovali smo porodice, oženio sam se i dobio troje dece, sagradio novi porodični dom u naselju Jarčujak. Nastavili smo život, ali naš Oliver uvek nam je u mislima.

G.Šljivić

Okruženi uporištima tzv. OVK

SELO Dušević nalazi se u opštini Klina. Prema priči naših ljudi iz tog kraja, sva okolna sela su nastanjena albanskim stanovništvom i bila su važna uporišta teroristima tzv. OVK koji su svakodnevno napadali srpske kuće, često snažnom mitraljeskom i minobacačkom paljbom.

G.Šljivić

Zahvalnost ministru Gašiću

ZLATKO Zajić ističe da posebnu zahvalnost za posthumno odlikovanje svom bratu duguje predsedniku Aleksandru Vučiću i ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću.

- Bez inicijative ministra Gašića pitanje je da li bi se čulo za Oliverovu sudbinu i njegovo herojstvo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije