NE MOŽE I VOJVODINA I OPAKLIJA: Žitelji Srbobrana su, u skladu sa imenom varoši, veliki rodoljubi, ali i posebna fela ljudi

SAM naziv njihove varoši, smeštene na obali Velikog bačkog kanala, svedoči o tome da su žitelji Srbobrana veliki rodoljubi, a uz to su i jedan vrlo fin i kulturan svet, koji živi u slozi s pripadnicima drugih naroda.

Poseta regenta Aleksandra Karađorđevića, Foto Arhiva Dežea Nemeta

Jedna poznata snajka je svoju svekrvu nazvala "kodirana Srbobrančanka", što govori da su meštani, koji sebe zovu Srbobrančani, ipak posebna fela ljudi - pomalo namćori, poprilično otresiti, vrlo domišljati i štedljivi, ali i ravničarski depresivni. A o tome kakvi su, najbolje ih opisuju brojne anegdote, a neke od najefektnijih zabeležio je novinar i publicista Milenko Genčić (1929-2001).

Srbobran je do 1918. godine (i tokom okupacije od 1941. do 1944) nosio ime Sentomaš i slične verzije mađarskog prevoda Svetog Tome, a današnji naziv je dobio posle Velikog rata i prisajedinjenja Vojvodine Srbiji - po utvrđenju-šancu, koje je 1848. građeno za odbranu naselja u bitkama vođenim za autonomiju i nacionalna prava Srba u bivšoj Austrougarskoj. Međutim, oficir austrijske carice Marije Terezije, Živojin Živan Nikolić, zvani Džaver (po turskom paši kojeg je zarobio), 1751. godine je, kad je dobio plemićku titulu, dodao svom imenu i nastavak "Srbogradski", što znači da se tadašnji Sentomaš još tada među narodom zvao Srbograd, kao preteča današnjem nazivu Srbobran.

Sentomaš je 1918. postao Srbobran, Foto Arhiva Dežea Nemeta

Živojinov potomak Isidor Nikolić Džaver Srbogradski (1805-1862), koji je umro na Sretenje, bio je ugledni političar i intelektualac, jedan od autora srpskog nacionalnog programa, uz Jašu Ignjatovića i Đorđa Stojakovića. Kad je posle revolucije 1848. obilazio razorenu Bačku, kao njen veliki župan, sreo je svog poznanika Višu Baćina, poznatog po tome što je na početku te bune sa pravoslavne crkve u Sentomašu skinuo mađarsku zastavu, koju je narod iscepao. Viša, ugledni srpski domaćin, bio je sav u ritama.

- Višo, gde je ona lepa opaklija (dugačak kožni kaput s postavljenom vunom iznutra) što si je imao? - upitao ga je Nikolić.

- E moj gospodine, ne mogu imati i Vojvodinu i opakliju - odgovorio je Viša.

Bez šunke se ni u rat ne ide, Foto Privatna arhiva

Srbobran je 1919. godine posetio regent Aleksandar Karađorđević, budući kralj, kao gost veleposednika Stevana Dunđerskog. Među zvanicama na svečanoj večeri bio je i ugledni krojač Pavle Šeguljev.

- Gospodine, da li ste vi Srbin? - upitao je regent krojača, kojeg je prethodno čuo kako s katoličkim sveštenikom razgovara na mađarskom jeziku.

- Igen, gospodine - odgovorio je zbunjeno Paja, a "igen" na mađarskom znači "da". Od tada pa sve do svoje smrti krojač Paja je nosio nadimak Gospodin Igeneš.

Šta Bačvaninu znači šunka, pokazao je mladi srbobranski obućar Velja Šijačić, koji je na poziv u regimentu 1914. poneo šusterski alat, ali i šunku - zlu ne trebalo. Ratovao je na Ceru, bio u Galiciji, na ruskom frontu, u Italiji i na Soči, a vratio se u Srbobran na Svetog Nikolu 1918. Kad mu je supruga otvorila ranac, imala je i šta da vidi - užeglu, ali nenačetu šunku, koja mu je tokom celog rata čuvala strah od gladi.

Anegdote čuvaju duh varoši, Foto Arhiva Dežea Nemeta

Prepričava se i zgoda o ljubitelju "slobodnijeg" života u socijalizmu, Radici Beliću, zvanom Ujkica, koji se u svom Srbobranu našao pred sudijom za prekršaje. Na pitanje sudije da li je ranije osuđivan, rekao je da nije, a kad je opomenut da u spisima piše dugačije, kazao je: "Ja mislio da me pitate da l' sam osuđivan ove godine" (a bio je 5. januar). Sudija mu je predočio da je optužen zato što se u njegovoj kući "vrši javni blud", pa mu je, pošto je Radica rekao da ne shvata o čemu se radi, pojasnio da su to "nemoralne radnje". Radica se branio da ne razume "te strane reči", a kad mu je sudija "preveo" da to znači da u kuću "dovodi devojke i momke da rade one stvari", Ujkica je odgovorio: "Samo mi recite u kojoj se kući to ne radi".

Grad za vreme Drugog svetskog rata, Foto Arhiva Dežea Nemeta

Đoletova priča

ĐORĐE Balašević, koji je rodbinski vezan za Srbobran, "pojasnio" je u jednoj televizijskoj emisiji da je mentalitet u srednjoj Bačkoj takav da se na porodičnim stablima "više visilo, nego sedelo na granama".

- Bila su dva brata u Srbobranu, od koji je jedan stalno išao da se veša. Drugi brat mu, pošto je trebalo nešto da rade, na slavi Svetog Tome rekao: "Znaš, mogli bi mi ovih dana, ako se ti ne budeš veš'o... - ispričao je duhoviti Đole.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije