Reportaže

MAJKA SRPKINJA, PRADEDA KRALJ JUŽNOG SENEGALA: Neobična priča Francuskinje Ines Sengor - Nato agresiju proživela, pa pretočila u knjigu (FOTO)

Горан Чворовић - Од сталног дописника Новости ПАРИЗ

NAJNEOBIČNIJE životne puteve prokrči sudbina u rascvetaloj Božjoj bašti.

МАЈКА СРПКИЊА, ПРАДЕДА КРАЉ ЈУЖНОГ СЕНЕГАЛА: Необична прича Францускиње Инес Сенгор - Нато агресију проживела, па преточила у књигу (ФОТО)

Foto: G. Čvorović

Jednom od tih staza prošla je i porodica francuske spisateljice srpsko-senegalskog porekla Ines Sengor (38), koja je ova neprocenjiva iskustva pretočila u uzbudljiv roman satkan na često surovim istorijskim činjenicama, prožet istovremeno lirskom notom i bajkovitim reminiscencijama oslonjenim na lične i familijarne događaje. Iako bajke, na kraju balade, ne postoje.

Ako su vam omiljena nacionalna jela punjene paprike i tjebudijen, životni sokovi mogu da budu obojeni samo neponovljivim ukusima.

Foto: G. Čvorović

- U Senegalu sam svetle puti, u Srbiji tamnoputa. Pripadam svugde i nigde. Knjigu upravo prate ova unutrašnja preispitivanja - kaže u razgovoru za novogodišnje izdanje "Večernjih novosti" ova graciozna i višestruko talentovana mlada žena.

Njen roman prvenac pod naslovom "Krabin med", pisan na francuskom jeziku, izazvao je veliko interesovanje publike.

Poliglota

INES, žena s tri nacije, ima - troje dece. Tes (4) je najmlađa, Eva ima 8 godina, a Aleksi deset.

- Počinju da uče srpski. Teško je, ali uspevaju. Tata im je Španac, pa smo dugo pričali španski u kući - kaže Songorova koja govori engleski, francuski, srpski i španski, a zna pomalo i volof, narodni jezik Senegala.

- To je istorijski roman, koji poprima oblik porodične sage, u kome pratimo ličnosti u prolasku kroz najznačajnije događaje u 20. veku, između Srbije, bivše Jugoslavije, Francuske, Afrike, Senegala... Najznačajniji događaji su bombardovanje Srbije, kolonijalizacija i dekolonijalizacija Senegala, Drugi svetski rat - otkriva neke detalje naša sagovornica.

Pratimo u ovom delu tri generacije na dva kontinenta i, kako teče naracija, otkrivamo neočekivane veze između tih mesta i epoha. Reč je o fikciji, ali koja je inspirisana putem kojim je prošla autorkina porodica. Jer, njena majka je Srpkinja, a otac Senegalac.
Knjiga počinje upravo NATO bombardovanjem Novog Sada 1999. godine.

- Proživela sam ovaj strašan događaj kroz život moje porodice. Posmatrala sam ga i lično, i istorijski. Mnogo me je sve to pogodilo. U knjizi ovaj period pratimo kroz život Tee, mlade Srpkinje koja tada ima 14 godina. Sledimo njenu borbu za život. U roman nas uvodi scena rušenja Mosta slobode u Novom Sadu, kada nestaje i deo njene porodice - govori Ines na tečnom srpskom jeziku.

Foto: Arhiv "Novosti"

U roman nas uvodi scena srušenog Mosta slobode

Istovremeno, istraživala je mnogo o francuskoj kolonijalizaciji Senegala, a zatim i o nezavisnosti 1960, koju otkrivamo kroz lik Bazila, jednog od glavnih likova u knjizi, a koji u tom istorijskom trenutku ima deset godina.

- Doživljavamo tu nezavisnost kroz oči deteta koje ne shvata značaj ovog događaja. Vremenom, sazrevamo s njim - otkriva nam Sengorova.

Jedan od upečatljivih momenata je i učešće senegalskih vojnika koji su određeni i dovedeni da se bore za Francusku 1940, viđeno kroz posmatranje jednog od njih.
Istražujući istoriju Senegala, Ines Sengor je pronašla iznenađujući podatak koji se i lično odnosi na njenu porodicu.

Vodile me i afričke bajke

KNjIGA ima zanimljiv naslov.
- To je igra reči. Naslov ima dvostruki smisao. Rakovi, naravno ne proizvode med. Naslov se razume tek na kraju knjige. Kroz roman, paralelno ispisujem priču na način afričkih bajki i ona postaje njegova srž. Stvara se tako veza među likovima koja inače ne bi mogla da se dogodi.

- Pradeda mi je bio kralj u južnom Senegalu. Nisam na to mnogo obraćala pažnju, jer sam znala da su suvereni, obično, podržavali kolonizaciju. Ali, u dokumentima sam otkrila da je deda bio za nezavisnost, zbog čega se u tim delovima zemlje i najviše sačuvala drevna narodna tradicija, na šta sam naročito postala ponosna - ističe.

U svemu što izgovori, u načinu na koji posmatra svet oko sebe, vidi se njena neizmerna ljubav prema svojoj prošlosti i sadašnjosti.

- Volim Srbiju i Senegal i redovno ih posećujem. Volim i Francusku, koja je takođe moja zemlja. Taj trougao čini perfektnu ravnotežu u mom životu.

Posebna priča je to kako su se upoznali njena majka Radmila Mandić, Somborka, i otac Pol Sengor, iz seoceta Mlomp u dalekom Senegalu.

FOTO: Privatna arhiva

- Zagledali su se jedno u drugo u Novom Sadu, kao studenti - prenosi nam naša sagovornica. - On je studirao agronomiju, a ona ekonomiju. Bilo je to 1980. godine. Tata se školovao u Novom Sadu od 1975. do 1981. Sreli su se poslednje godine njegovih studija i, kada ih je završio, mama je otišla s njim. Bilo je to vreme kada je bilo mnogo stranih studenata u Jugoslaviji, zbog stipendija koje su dobijali akademci iz nesvrstanih zemalja. Pričali su mi mnogo o tome.

Radmila i Pol su se venčali u Dakaru, tu se rodio Inesin stariji brat Boris, a ona dve godine kasnije, u Parizu, gde joj je otac radio doktorat. Živeli su u glavnom gradu Francuske sve do 1991, a onda se ponovo vratili u Senegal, jer je Pol Sengor insistirao na tome da radi na daljem razvoju svoje zemlje. Tada se rodila i najmlađa članica porodice Emili.

- Mama i tata i danas žive u Dakaru. Tata radi kao konsultant za međunarodne organizacije, a mama u delegaciji EU. Moji roditelji među sobom i dalje govore srpski. To je njihov jezik sporazumevanja.

Foto: Фото: Г. Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Ines, Emili i Boris danas žive u Francuskoj, imajući u vidu da i dalje postoje jake veze ove zemlje sa Senegalom. Boris je inženjer u oblasti marketinga, a Emili studentkinja. Sredinom godine svi se nađu u Somboru. I svi, naravno, govore srpski.

- Dugo smo živeli u Senegalu, a leta provodili u Somboru. Tokom dvehiljaditih smo jedno vreme boravili u Ženevi gde je moj otac radio u međunarodnim organizacijama, pa smo išli i češće. To je život s mnogo divnih putovanja, uvek na iste destinacije. U Somboru su najlepši susreti s porodicom i prijateljima, letnja kupanja na kanalu... Kuvamo, spremamo kolače, svih vrsta. Omiljene su mi domaće bajadere. I sama ih pravim. Rado kuvam. U Senegalu, opet, obožavam tamošnje specijalitete, kao što su tjebudijen, crveni pirinač s ribom i mnogo povrća, ili jasa piletina s limunom - ističe Sengorova.

Postoji projekat i da se upravo objavljena knjiga prevede na srpski. Potencijalne izdavače srešće u Beogradu već u januaru.

- Aktivno sam se investirala u taj projekat. Veoma mi je stalo da ugledam "Krabin med" na srpskom jeziku - ističe Ines.

Sengorova već osmišljava i nastavak svoje knjige. Jer, srpsko-senegalska priča tek treba da se ispriča do kraja. Inspiraciju za pisanje tražiće u porodičnom domu u Dakaru i Somboru, s prijateljima, na kanalu.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TURNEJA JK U MINUSU Nema ništa od zarade: Uložila sam sve što sam stekla za 30 godina, zato sam sa fanovima u plusu

TURNEJA JK U MINUSU Nema ništa od zarade: "Uložila sam sve što sam stekla za 30 godina, zato sam sa fanovima u plusu"