FILMSKI GROF DRAKULA "STASAO" U SUBOTIČKOM POZORIŠTU: Malo poznati podaci o čuvenom markatnom glumcu Beli Lugoši (VIDEO)
ZIMSKE večeri se češće nego inače provode uz filmove i tople napitke, a ljubitelji horor žanra nedavno su se podsetili neprevaziđenog klasika „Grofa Drakule“.
Čuveni film smo svi gledali bar nekoliko puta a svaki put nas prođe jeza na čuvene scene čiji je glavni akter Bela Lugoši. O toj njegovoj kultnoj ulozi zna se gotovo sve, ali vrlo malo njih zna da je holivudski grof Drakula prve glumačke korake napravio na subotičkim daskama koje život znače. Istim onim čiju obnovu s nestrpljenjem očekujemo.
Naime, poznati glumac, vlasnik zvezde na stazi slavnih, rođen je 1882. godine kao Bela Ferenc Dežo Blaško, u Lugošu u današnjoj Rumuniji a tadašnjoj Austrougraskoj carevini. Bio je četvrto dete Paule Vojnić i bankara Ištvana Blaška. Pošto mu je otac izgubio svu ušteđevinu, a potom i umro, majka se preselila u Suboticu kod najstarije ćerke Vilme, koja se tu udala. U svojoj sedamnaestoj godini u Subotici im se pridružio i Bela. Najpre je radio na železnici, istoj onoj koja vodi do Segedina i nedavno je obnovljena i ponovo puštena u saobraćaj, ali je jako želeo da postane glumac. Želju mu je 1901. ispunila sestra Vilma, uspevši da ga ubaci u pozorište a njegov prvi nastup bio je u horu, u jednoj opereti.
Zahvaljujući Lajošu Ihasu, upravniku subotičkog pozorišta, dobio je ulogu u predstavi „Orlovi“, koja je odigrana u Subotici, 2. novembra 1901. godine. Mladi Bela je, kao početnik, impresionirao publiku svojim scenskim izgledom i držanjem.Aplauze je dobiojao i za Šekspirove likove, ulogu Sirana de Beržeraka, a glumio je i u predstavi „Vino“ Geze Gardonjija. Sem u subotičkom teatru pojavljuje se i u segedinskom, temišvarskom, budimpeštanskom, a 1903. uzima umetničko prezime Lugoši, po svom rodnom mestu.
-Prvi svetski rat provodi mahom u Budimpešti, a po njegovom završetku postaje entuzijastičan pobornik i agitator Mađarske sovjetske republike, prilikom komunističke revolucije Bele Kuna 1919. godine. Porazom revolucije, dobio je zabranu bavljenja glumom u Mađarskoj, pa je morao da emigrira u Austriju, a potom u Nemačku, a onda neznajući ni jednu reč engleskog, brodom odlazi u SAD - navodi se, između ostalog, u njegovoj zvaničnoj biografiji na engleskom jeziku. - Sa mađarskim glumcima koji su takođe emigrirali osnovao je malo putujuće pozorište, koje je igralo predstave na istočnoj obali SAD. Prvu ulogu na engleskom jeziku imao je u brodvejskoj predstavi „Crveni mak“ 1922. godine. U leto 1927. markantni Bela Lugoši, sa svojim nikada izbrisivim mađarskim akcentom, savršeno je izneo glavnu ulogu u brodvejskoj predstavi „Drakula“, nastaloj prema romanu Brema Stokera. Predstava dobija priznanja publike i kritike i odigrama je čak 261 put.
Uloga krvožednog, povampirenog transilvanijskog grofa utabala mu je novi,a kasnije će se ispostaviti, i večni put. Lugoši 1931. godine dobija i glavnu ulogu u filmu „Drakula“, reditelja Toda Brauninga, koja će mu doneti međunarodnu filmsku slavu i status „ikone horora“. Film je snimljen je u produkciji filmske kuće Univerzal Pikčers, a američka Kongresna biblioteka svrstala ga je među ostvarenja koja imaju status kulturnog, istorijskog i estetskog nacionalnog blaga SAD.
Veliki uspeh filma „Drakula“ oivičio je glumačku karijeru Bele Lugošija na uloge horor negativaca, pa je narednih godina igrao skoro isključivo uloge tog profila, u filmovima „Ubistva u ulici Morg“, „Beli zombi“, „Ostrvo izgubljenih duša“ , „Crna mačka“ , „Gavran“, „Znak vampira“, „Nevidljivi zrak“, „Sin Frankenštajna“ , „Crni petak“, „Duh Frankenštajna“, „Frankenštajn upoznaje vukodlaka“ , „Povratak vampira“..
Iako je iza sebe ostavio pregršt uloga, grofa Drakulu nijedna nije nadmašila. Pedesetih godina, ostarelog i zaboravljenog, angažovao ga je Ed Vud Junior, u čijim filmovima se nikako nije proslavio. Životni put završio je 1956. godine na klinici za odvikavanje od morfijuma. I to bi palo u zaborav da osamdesetih godina Vud nije proglašen za „najgoreg reditelja svih vremena“ i da po njegovom životu nije snimljen film. Vuda je igrao Džoni Dep, dok je ulogu Bele tumačio Martin Landau, koji je za nju dobio Oskara za najbolju sporednu ulogu.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)