ŠTITILA RIMSKO CARSTVO OD PRODORA NEPRIJATELJA: Na lokalitetu Ćetaća kod Negotina završena arheološka istraživanja (FOTO)
ARHEOLOZI Balkanološkog instituta SANU iz Beograda i Muzeja Krajine iz Negotina završili su treću uzastopnu kampanju sondažnog iskopavanja lokaliteta Ćetaće kod Radujevca, koji je deo rimske granice na Dunavu.
Ova građevina, koja je štitila pravac prodora neprijateljskih vojnih jedinica dolinom Timoka prema bogatim i čuvenim centralnobalkanskim gradovima Rimskog carstva, polako razotkriva svoje tajne, a arheolozi veruju da joj znaju - ime.
-Imamo jednu smelu hipotezu a to je da mi znamo kako se ovo mesto zove. Prokopije, koji u svojim zapisima veliča dela svog imperatora Justinijana, prenosi da postoje dva fortifikaciona objekta, dve stanice koje je navodno obnovio Justinijan, što ne znači da jeste, na potesu između Akve, današnjeg Prahova i Dortikuma, Vrava u Bugarskoj. Jedan je Lakoburgus (Laccoburgus), što bi u jednom slobodnom prevodu bilo utvrđenje pokraj neke stajaće vode, močvare, jezera ili poplavljenog ušća u ovom našem slučaju, ušća Timoka u Dunav – kaže dr Vladimir Petrović, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU.
EKIPA
Pored Gordana Janjića i dr Vladimira Petrovića deo arheološke ekipe koja je istraživala ovaj lokalitet su i Aleksandar Tasić, arheolog iz Svrljiga, student arheologije Ivan Ilić iz Novih Banovaca i student arhitekture Konstantin Janjić iz Negotina.
Lokalitet Ćetaće, nadomak ušća Timoka u Dunav, na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, definitivno je, smatraju arheolozi, građevina iz perioda rimske dominacije na ovim prostorima, dobro sačuvan fortifikacioni objekat koji je pripadao Rimskoj utvrđenoj granici, Limesu.
-Imamo jednu celinu ugla rimskog utvrđenja i jasno vidimo prvu fazu sa cirkularnom, kružnom kulom iznad koje postoji jedna trapezoidna kula koja je kasnijeg datuma i otkrili smo jedan segment bedema. Ovo je jedna značajna celina, vezana za rimsku fortifikaciju lokaliteta Ćetaće, i sada je nama potpuno jasna - kaže MA Gordan Janjić, arheolog - muzejski savetnik Muzeja Krajine.
Arheolozi su na ovom mestu istraživali kružnu kulu, koja podupire kasniju fazu, a građena je po svim dobrim standardima rimske vojne arhitekture.
- U toj nekoj kasnijoj fazi, mi ovde imamo neku vrstu poligonalnog isturenog utvrđenja koji ima kule takve vrste, ofanzivne namene. Sama ta ranija faza očigledno je nastala u vreme osvita dačkih ratova, u vreme kada su ovde, na Limesu zidani najvažniji fortifikacioni objekti i među njima i naša fortifikacija Lakoburgus ili Ćetaće -dodaje dr Petrović.
LIMES
Lokalitet Ćetaće je već na preliminarnoj listi Uneska kao jedan od retkih očuvanih rimskih lokaliteta na dunavskom limesu. On je uz Mora Vagej u Mihajlovcu i Akvas u Prahovu, treći u opštini Negotin, a uz Glamiju u Rtkovu i Egetu u Brzoj Palanci peti na teritoriji koju pokriva Muzej Krajine a koji se odnosi na granicu Rimskog carstva, njenu odbranu, ekonomsku organizovanost, pa čak i rudarske aktivnosti u široj oblasti.
Arheolozi očekuju da će i narednih godina, zahvaljujući razumevanju Ministarstva kulture, koje je podržalo i ovu kampanju, nova istraživanja dati i ostale odgovore koji će široj javnosti dati i bolji uvid u prošlost ovih krajeva.
-Mi očekujemo da će i Ćetaće zajedno sa lokalitetima koje Muzej Krajine radi, “Mora Vagej” u Mihajlovcu, “Egeta” u Brzoj Palanci, “Glamija” u Rtkovu dati pravu sliku rimske utvrđene granice sa onim lokalitetima i onim objektima koje je moguće konzervirati i prikazati svetskoj javnosti i prezentovati na pravi način - dodaje Gordan Janjić, arheolog i muzejski savetnik Muzeja Krajine.
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)