SRPSKA LOZA NA VINSKOJ MAPI SVETA: Zanimljiva ižložba o "piću bogova" u Galeriji nauke i tehnike SANU

D. Matović

03. 11. 2023. u 12:38

OKO 11.000 godina stari su prvi podaci o pripitomljavanju vinove loze, a na našem prostoru postoje materijalni dokazi o tome iz gvozdenog doba.

СРПСКА ЛОЗА НА ВИНСКОЈ МАПИ СВЕТА: Занимљива ижложба о пићу богова у Галерији науке и технике САНУ

Foto: Zoran Jovanovic

O istoriji vinogradarstva i vinske kulture na tlu današnje Srbije se malo zna i upravo to je podstaklo stručnjake Miroslava Nikolića, Željka Tomanovića, Slavicu Todić, Milicu Rat i Miodraga Grbića da krenu u istraživanje. Tako je nastala izložba "Vinski letopis Srbije", koja se otvara danas u Galeriji nauke i tehnike SANU.

Postavka objedinjuje istorijske nalaze od gvozdenog doba do prve polovine 20. veka, a najvrednija je votivna (zavetna) ikona Liber i Libera iz drugog ili trećeg veka nove ere, koja se čuva u Muzeju Krajine u Negotinu. Pored arheoloških eksponata, alata za obradu vinograda, rezidbu i zaštitu vinove loze, opreme za preradu grožđa, proizvodnju, čuvanje i uživanje vina, iz naših muzeja, na izložbi je prvi put predstavljen herbarijum Andreja Volnog, profesora karlovačke gimnazije, sa primercima sorti vinove loze koje su gajene na Fruškoj gori od 1812. do 1824. godine. Posetioci će imati priliku da prelistaju, u digitalnoj formi, dragoceni herbarijum koji predstavlja drugu najstariju poznatu ampelografsku kolekciju u svetu.

- Profesor Volni je sakupio oko 120 uzoraka, a DNK analizom je utvrđeno da je najviše tih sorti iščezlo tokom najezde filoksere, koja se pojavila sredinom 19. veka u Francuskoj, a u Srbiji 1882. godine - kaže za "Novosti" prof. dr Miroslav Nikolić iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. - Srbija je, inače, pomogla Francuskoj da prebrodi ogromnu krizu koju je prouzrokovao štetni insekt. U doba filoksere transportovale su se ogromne količine vina iz naše u zemlju Gala.

Deset sanduka za Pikasa

NEGOTINCI tvrde da je Tito najviše voleo tamjaniku, a profesor Nikolić kaže da je to verovatno mit:

- Tito je voleo fina vina, a na Brionima je uzgajao specifičnu sortu vugava. Slikaru Pablu Pikasu poklonio je deset sanduka da uradi poster za "Neretvu". Pikaso nije hteo da uzme novac, ali vino nije odbio.

Prvi put su predstavljene i autohtone srpske sorte vinove loze, među kojima je i nekoliko doskoro nepoznatih.

- Prošle godine smo završili projekat u kome smo pokušali da dokažemo šta bi moglo da potiče sa ovog podneblja. Na osnovu tih analiza sasvim je izvesno da je prokupac naš, kao i negotinski crni začinak i bagrina, dok smederevka, koja je ovde odomaćena, potiče iz Bugarske gde se zove demijat - ističe Nikolić. - Mada je odomaćena ovde, tamjanika nije naša autohtona sorta. To je drevna grčka sorta iz antičkog doba, kojoj su Francuzi dali ime "muskat bjanko ati grej". U srednjem veku najcenjenije su bile muskatne sorte, a kod nas su sve one koje mirišu naziv dobile po tamjanu. Dugo se mislilo da je crna tamjanika autohtona sorta Negotinske Krajine. Utvrđeno je, međutim, da je to samo mutacija bele tamjanike.

Turci uzimali harač na vino

VINO se proizvodilo na tlu Srbije i u osmanskom periodu - kaže Miroslav Nikolić. - Turci su brzo shvatili da se vinom dobro trguje, pa im nije mnogo smetalo to što je crno vino sinonim za Isusovu krv. Gledao sam turske spise iz 16. veka, u kojima piše da su Turci uzimali harač na vino.

Vinogradarstvo se na tlu Srbije razvijalo pod uticajima Tračana, koji su vinovu lozu doneli iz Male Azije, i Helena. Posetioci će saznati i kako su Grci i Feničani vinovu lozu odneli u Francusku, koja je danas svetska sila za vino.

- Mnogo je onih koji su doprineli razvoju vinogradarstva, a među njima se izdvajaju Franc Šams, koji je prvi opisao sorte na području Vojvodine, Dimitrije Vita Petrović, Milutin M. Savić, prvi upravitelj Škole za vinodelje i voćarstvo u Bukovu kod Negotina, u čijem je osnivanju imao ključnu ulogu - govori profesor Nikolić. - Zahvaljujući Saviću prokupac i začinak su ušli u svetsku ampelografsku literaturu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ALTA BANKA PROSLAVILA SLAVU SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Tradicija u cilju očivanja vrednosti