Reportaže

KAD POMAŽEM LJUDIMA, NIŠTA MI NIJE TEŠKO: Vuk Trajković jedan je od najboljih fizioterapeuta u Institutu za reumatologiju (FOTO)

D. Matović

31. 10. 2023. u 22:14

OMILjEN među pacijentima i kolegama, fizioterapeut Vuk Trajković već dve godine radi u Institutu za reumatologiju u Beogradu.

КАД ПОМАЖЕМ ЉУДИМА, НИШТА МИ НИЈЕ ТЕШКО: Вук Трајковић један је од најбољих физиотерапеута у Институту за реуматологију (ФОТО)

Foto: Zoran Jovanovic

Ljudima prilazi iskreno, sa mnogo topline i nežnosti. Nevino i čisto, poput deteta, neustrašivo korača putem koji je zacrtao. Vedrog je duha, uprkos Daunovom sindromu s kojim je rođen. Štaviše, jedini je u Srbiji sa ovim sindromom, odradilo pripravnički staž, položio državni ispit i stekao licencu za rad, a u Evropi je jedan o četvoro koji su upisali višu školu ili fakultet.

Osvojio nas je čim smo se sreli u Institutu. U bolničkoj uniformi, prišao nam je, srdačno pružio ruku i predstavio se:

- Vuk Trajković - kazao je i kao da nas je ispitivao velikim plavim očima.

Učinilo nam se da je malo zbunjen. No, prevarili smo se.

- Lepo mi je ovde u Institutu - kaže. - Trudim se da sve radim kako treba i da se pridržavam protokola lečenja. Imamo mnogo pacijenata, ali volim da pomažem ljudima i na poslu mi ništa nije teško. Radio sam na raznim odeljenjima. Pomažem kolegama kad treba nešto brzo da završimo. Pomažu i oni meni. Volim ih i dobro se slažemo.

Priča nam Vuk o svom detinjstvu u Sremčici, o podršci roditelja i prijatelja. Završio je Osnovnu školu "Duško Radović", a u Srednjoj stručnoj školi "Zaharije Stefanović Orfelin", gde je učio za fizioterapeuta, bio je đak generacije!

Foto: Zoran Jovanovic

- Voleo bih da se usavršim u svom poslu, ali treba mi još malo vremena - kaže Vuk. - Upisao sam Visoku školu socijalnog rada i dao nekoliko ispita. Nije lako učiti i raditi, pa sam, za sada, stao... Sad su mi važniji karijera i posao. Želim da kroz iskustvo koje stičem ovde postanem dobar fizioterapeut.

U Srednjoj stručnoj školi "Zaharije Stefanović Orfelin", gde je učio za fizioterapeuta, bio je đak generacije

Vuk je zahvalan svima koji su mu pomogli nekad, u životu. Pamti svako dobro delo.

- Zauvek ću biti zahvalan direktoru Instituta Goranu Radunoviću i kolegama što su me prihvatili. Uvek su tu kad mi nešto treba. Imali su mnogo strpljenja dok sam stažirao. Pomogli su mi da naučim da koristim aparate sa kojima radim. Zaista se nisam nadao da ću uspeti. Po ceo dan sam sa ljudima i to me čini srećnim - iskren je Vuk.

Loptica od Novaka

SVOJEVREMENO je Vuk planirao da napiše knjigu "Grad bola", o životu sa Daunovim sindromom. Nekad je trenirao džudo, a sad igra šah. Pomaže i svojima u kućnim poslovima, brine o bratu Vasiliju i sestri Veroniki. Za njim niko ne namešta krevet. Sve radi sam. Obožava Novaka Đokovića, a na polici u njegovoj sobi značajno mesto zauzima lopta koju mu je najbolji teniser sveta svojevremeno poklonio, sa posvetom.

Kolege kažu da Vukova posvećenost i saosećanje prema pacijentima nemaju granica. Njegov pozitivan duh dodatno im pomaže da povrate pokretljivost i kvalitet života.

- Vuk je fini momak koji je jako zainteresovan za posao - kaže nam prof. dr Goran Radunović, direktor Instituta. - Pacijenti su zadovoljni njegovim ponašanjem, uslugama, a on je srećan što ima prijatno okruženje. Svuda u svetu osobe sa Daunovim sindromom su vidljive i prepoznatljive na radnim mestima, a kod nas ni na ulici ne vidimo očekivani broj. U Institutu se trudimo da to preokrenemo, a verujem i da ćemo kao i društvo to uraditi. Malo je onih sa zdravstvenim problemom kao što ima Vuk uspelo toliko da se integriše u okviru bilo koje zajednice i to je za veliku pohvalu. Mnogo ljudi sa njegovom dijagnozom se druži, učestvuje na priredbama, ali retko ko uspe da napravi takav pomak da bude koristan zajednici.

Svega toga ne bi bilo da Vuk otpočetka nije imao ogromnu podršku porodice. Za razliku od većine dece sa ovim sindromom, koja imaju koeficijent inteligencije oko 50, Vuk je sa šest godina imao 89, a donja granica za zdravu decu je 90. Većinu dece sa Daunovim sindromom, uglavnom, već po rođenju smeste u dom za decu sa posebnim potrebama. Vuk, zahvaljujući roditeljima, ni dan nije proveo u domu. Sa njim je od treće godine kod kuće radio logoped.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice

TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice