NA MOĆNU KARTAGINU SEĆAJU JOŠ SAMO TERME: U Tunisu, na mestu drevnog grada od kog su strepele imperije
U ANTIČKO doba, kada je Kartagina bila moćna feničanska kolonija na obali Sredozemnog mora, ceo svet je znao za njenu snagu. A i danas, posetioci ovog arheološkog lokaliteta u Tunisu osećaju puls davnih vremena kako tiho odjekuje. Poseta Kartagini nije samo putovanje kroz vreme, već i uranjanje u bogatu i složenu prošlost Mediterana.
Sunce je bilo visoko na nebu dok smo se spuštali niz stari kameni put prema obali. Hodamo po mestima po kojima su nekad gazili feničanski trgovci. Ovde, među ostacima nekadašnjeg carstva, kao da duhovi prošlosti šapuću priče vetrovima Sredozemnog mora. Ostaci drevne Kartagine podsećaju na slavnu prošlost grada koji je bio ključna pomorska sila antičkog doba. U njemu su se rodile vojskovođe i vešti trgovci, a svaki kamen nosi tragove nekadašnje slave. Lokalitet, zaštićen kao svetska baština Uneska, otkriven je - slučajno. Ostaci Kartagine nađeni su tokom renoviranja palate Habiba Burgibe, prvog i doživotnog predsednika Tunisa.
- Pretpostavlja se da je mnogo antičkih ostataka pod zemljom. Kartagina je podignuta 865. godine pre nove ere, kao grad-država, kolonija feničanskog grada Tira - kaže turistički vodič Jelena Ursuljanović. - Građevine na lokalitetu sagradili su samo Kartaginjani. No, Rimljani su posle pobede u Trećem punskom ratu ceo grad preorali i posuli solju, da "nikad više ništa ne rodi". Građani koji su napad preživeli, prodati su u roblje. Postojala je čak i zabrana naseljavanja oblasti Kartagine, koja se primenjivala oko dvesta godina od kraja rata. Rimljani su kasnije ovaj prostor preoblikovali prema svom načinu života. Sačuvane su rimske terme, ali i one su dolaskom vandala prilično uništene.
Pažnju nam privlače ostaci nekadašnjih monumentalnih termi iz vremena rimskog vladara Antonijusa iz drugog veka, koje su se koristile za razonodu, zabavu i druženje. Na mapi se vidi centralni bazen koji je bio povezan sa Sredozemnim morem. Postojao je sistem vodosnabdevanja, a akvadukt je bio dugačak 132 kilometra.
- Terme nisu bile dostupne svima - kaže Ursuljanovićeva. - Samo su bogatiji mogli da ih koriste. U blizini su se nalazile teretane. Legenda kaže da su žene gledale muškarce dok treniraju, vireći iz svlačionice. U to vreme bilo je zabranjeno da budu sa muškarcima u istim prostorijama. Terme su imale još jednu namenu: svako ko je ulazio prvi put u grad morao je da se okupa, jer su vladale zarazne bolesti.
Tunis je krajem drugog veka pre nove ere bio centar rimske provincije Afrike i žitnica rimske imperije. Zato se u Kartagini sačuvalo najviše tragova njihovog prisustva: ostaci impozantnog kupatila trojice rimskih imperatora, dva polusrušena mermerna stuba, delovi mozaika... Zidovi od kamena peščara i ostaci groblja sećaju na Feničane, dok uspomenu na Vizantince čuva jedna grobnica podignuta na mestu rimskog rezervoara za vodu. Život ovog grada najbolje se sagledava kroz impresivnu zbirku eksponata u obližnjem muzeju. Tamo je i maketa koja pokazuje kako je drevna Kartagina, zapravo, izgledala.
- Drevni punski grad je potpuno uništen, pa su ga Rimljani kasnije obnovili. Danas je jedna od najekskluzivnijih opština grada Tunisa. Ovde se nalazi zvanična rezidencija predsednika države - kaže Ursuljanovićeva i pokazuje nam visoku ogradu na brdu levo od lokaliteta. - Ovde su rezidencije mnogih ambasadora, bogatih trgovaca, doseljenika. Na ulazu je i ambasada Srbije.
Prisećamo se legende o kraljici Didoni ili Elisi, sestri Pigmaliona, kralja Tira. Ona je navodno osnovala grad. Kraljica je, kaže predanje, zatražila od susednog vladara Hijarbasa, berberskog kralja, dozvolu da osnuje kraljevstvo na njegovoj zemlji. On joj je ponudio komad zemlje veličine goveđe kože. Pametna kraljica isekla je kožu na veoma tanke trake i tako iscrtala granice Kartagine. Zbog toga se Kartaginjani ponekad u literaturi nazivaju "decom Didone".
- Rođena iz braka mita i istine, ova feničanska kolonija bila je jedna od najvećih trgovačkih sila na Mediteranu, a do punskih ratova i najveća pomorska sila. Od nje su zazirale najmoćnije države tog doba i Grčka i Rim - kaže nam.
Kako istoriju pišu pobednici, teško je saznati kako su Feničani zaista živeli. Njihova pisana istorija nestala je u uništenim bibliotekama Tira i Kartagine.
Da ne ražaloste Tita...
U TUNISU se o Titu i danas govori s poštovanjem, jer je SFRJ, 1957, prva priznala nezavisnost ove države. A, kako su Tunišani doživljavali Tita, možda, najbolje govori njegova poseta Kartagini. Drevni Kartaginjani su imali surov običaj da u "teškim vremenima" bogovima žrtvuju decu viđenijih ljudi, o čemu svedoče mali kameni grobovi. Tunišani su se uplašili da bi ta priča, dok ju je slušao mogla da ražalosti Tita. Zato su sve vreme njegovog boravka u Kartagini bacali iz aviona latice jasmina i ruža da bi bar malo ublažili stres kojem je, kako su verovali, Tito bio izložen dok je slušao tu tužnu priču.
Hanibal je pred vratima
RIM i Kartagina su vodili tri punska rata, koja su trajala gotovo vek.
- Kartagina je imala snažnu vojsku i čuvenog vojskovođu Hanibala. Dok je bio na njenom čelu, Kartagina je bila najveća pretnja Rimu. Tako je nastala izreka Hanibal ante portas ili "Hanibal je pred vratima", koja se i danas koristi kada nekome ili nečemu preti najveća opasnost. Bitke koje je Hanibal vodio protiv Rimljana učinile su ga jednim od najvećih stratega i vojskovođa svih vremena. Prvi put u istoriji ratova Hanibal je upotrebio slonove. Posle bitke kod Kane, kada je ogromna i moćna rimska vojska doživela jedan od najvećih poraza, Hanibal nije uspeo da ponovi uspeh. Bio je pred "vratima" Rima, ali ga nije osvojio. Bitka kod Zame odredila je budućnost Kartagine. Hanibal je izgubio, sa njim i Kartagina - kaže Ursuljanovićeva.
VUČIĆ UPUTIO NAJHRABRIJE PITANjE LIDERIMA 46 ZEMALjA: Da li vam je uvek bio važniji formalni birokratski pristup ili suština?!
PREDSEDNIK Vučić u svom govoru na samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti postavio je hrabro pitanje pred 46 evropskih lidera.
07. 11. 2024. u 16:03
NAJJAČA SILA EVROPE NA UDARU: Tramp već zapretio - "Platićete visoku cenu!"
DONALD Tramp izjavio je prošle nedelje kako će Evropska unija morati da plati "visoku cenu" jer nije kupovala dovoljno američkih izvoznih proizvoda. Deo evropskih ekonomista i bankara upozorava kako bi pobeda Donalda Trampa mogla izazvati trgovinski rat koji bi zatim "gurnuo ekonomiju evrozone iz sporog rasta u potpunu recesiju".
06. 11. 2024. u 20:03 >> 20:04
NA VENČANjU SAM BILA NAJTUŽNIJA ŽENA: Ivana je otkrila neverovatne tajne porodice Tramp
U SVOJOJ knjizi "Raising Trump", Ivana Tramp, prva supruga Donalda Trampa, podelila je fascinantne priče o porodici Tramp koje će vas zasigurno iznenaditi – jer kada Ivana odluči da ispriča sve, ona zaista ispriča sve.
07. 11. 2024. u 13:21
Komentari (1)