Reportaže

OD SMRTI UČIO O ŽIVOTU: Izložba u Muzeju nauke i tehnike podseća na značaj i tragičnu sudbinu profesora Milovana Milovanovića (1884- 1948)

Miljana Kralj

30. 09. 2023. u 18:00

UTEMELjIVAČU Katedre sudske medicine na beogradskom Medicinskom fakultetu i Instituta za sudsku medicinu, profesoru Milovanu Milovanoviću (1884-1948), značajnom a zaboravljenom, ali i njegovoj tragičnoj sudbini posvećena je upravo otvorena postavka u Muzeju nauke i tehnike.

ОД СМРТИ УЧИО О ЖИВОТУ: Изложба у Музеју науке и технике подсећа на значај и трагичну судбину професора Милована Миловановића (1884- 1948)

Foto Muzej nauke i tehnike, M. Jurišić

Izložba "Mortui vivos docen - Kad mrtvi uče žive: Milan Milovanović i njegovo doba", nastala je u saradnji sa Medicinskim fakultetom, a autori su dr Jelena Jovanović Simić, viši kustos, i redovni profeosor Slobodan Nikolić. Čine je retko viđeni eksponati iz forenzičke zbirke Instituta, formirane 1898, mirkoskopski preparati, dokumenta, fotografije, oružje, učila, udžbenici, atlasi, lični Milovanovićevi predmeti... Iako seže u 19. vek i bavi se prapočecima sudske medicine kod nas i njenim pionirima, u najvećoj meri odužuje dug čoveku koji je, između ostalog, i začetnik suicidologije kod nas.

Skroman, dobrostojeći gospodin

Foto Muzej nauke i tehnike, M. Jurišić

 

ZNA se da Milovanović nije zasnovao sopstvenu porodicu i da u vreme smrti nije imao bliskih srodnika ni prijatelja. Do kasnih tridesetih živeo je u hotelu "Ekscelzior", potom u univerzitetskoj zgradi prekoputa hotela, ali je često boravio i u Zavodu, otkrivaju autori izložbe:

- Milovanović verovatno nikada nije bio siromašan, ali ni vrlo bogat. Nije bio politički aktivan niti se kretao u elitnom društvu kojem je po svom obrazovanju i položaju mogao da pripada. Možemo da ga zamislimo kao introvertnog, tihog, relativno skromnog, dobrostojećeg gospodina...

Rođen je u Negotinu, kao jedanaesto dete Jevrosime i Dimitrija Milovanovića, srednje imućnog terzije. Postavka ga prati od gimnazijskog školovanja u Zaječaru, studija medicine u Beču (posle osnovnih studija, usavršavao se u oblastima patologije, bakteriologije i sudske medicine), preko godina Prvog svetskog rata do dolaska u Beograd, na Medicinski fakultet. Imenovan je za vanrednog profesora sudske medicine 25. juna 1923, kada je ustanovljen i Sudsko-medicinski zavod.

- U Zavodu se godišnje radilo između 350 i 500, ponekad i do 700 sudskomedicinskih i nešto manje patoanatomskih obdukcija i po nekoliko hiljada laboratorijskih analiza: histoloških, bakterioloških, seroloških, toksikoloških i drugih. Dugo su celokupan posao obavljali upravnik Zavoda, profesor Milovanović, i jedan stalno zaposleni asistent, doktorka Julijana Bogićević - navode autori izložbe.

Foto Muzej nauke i tehnike, M. Jurišić

Fotografija Zavoda, sa aktuelne postavke

Između 1910. i 1947. objavio je 38 stručnih i naučnih radova, od čega 12 na nemačkom i francuskom, u inostranim časopisima, a 1927. njegov rad citiran je u Hofmanovom udžbeniku, najvažnije knjige iz sudske medicine tog vremena. Bio je, prema svedočenjima, i odličan predavač i pedagog, strog (studenti ga se bojali, ali su ga i poštivali). Drugi svetski rat zatekao ga je na Medicinskom fakultetu.

- Nisam nikako, ni na jedan čas hteo da izađem iz mog zavoda, jer bi se moglo dogoditi da mi bomba sruši zavod, a ja da ostanem živ, a šta će mi život, ako mi zavod propadne? Išao sam sa svojim zavodom i obojica smo ostali živi - zapisao je Milovanović.

Postao je dekan 1942, ali, kako tvrde autori postavke, držao se podalje i od okupacione vlasti i od kolaboracionista. Nije potpisao Apel srpskom narodu, a 1943. odbio je i da učestvuje u istraživanju Katinjskog masakra koje je organizovala vlada Trećeg rajha.

Prema rečima autora, posle rata, nije osumnjičen za saradnju s okupatorom niti proganjan od nove vlasti, međutim, doživljavao je neprijatnosti od studenata: za vreme predavanja uzvikivali su komunističke parole, nazivali ga ratnim dekanom, pevali partizanske pesme. Tokom 1946. zbog bolesti nije držao predavanja, i već planirao - samoubistvo.

Ubio se tokom vikenda, 6. na 7. mart 1948. Po motivima i načinu, samoubistvo ustanovitelja suicidologije, ostalo je zagonetno. Postoje indicije da se otrovao, ali i priče da se obesio, a po svemu sudeći nije vođena istraga niti je urađena obdukcija.

Grob nema nikakvog obeležja

ZA izvršioce testamenta imenovao je najbliže saradnike Julijanu Bogićević i Rusomira Đorđevića. Pokućstvo, lične stvari, obdukcioni pribor i mikroskop, ostavio je Zavodu. Zlatnike Đorđeviću, zlatni sat Bogićevićevoj, dve trećine novca zaveštao je za nagrađivanje štampanih radova asistenata i docenata Sudsko-medicinskog zavoda, a trećinu orkestru opere Narodnog pozorišta. Naveo je i da ne želi komemoracije, govore, nekrologe, vence... Sahranjen je 10. marta na Novom groblju. Spomenik nikada nije podignut, a ni danas na grobu nema nikakvog obeležja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

RAJKO U ZATVORU SMRŠAO, NI MAJKA GA NIJE PREPOZNALA: Ubledeo je, imala sam osećaj da se nad njim sprovodi tortura (FOTO)
Reportaže

0 4

RAJKO U ZATVORU SMRŠAO, NI MAJKA GA NIJE PREPOZNALA: Ubledeo je, imala sam osećaj da se nad njim sprovodi tortura (FOTO)

TROJICI Nikšićana - Rajku Krivokapiću (34), Dragutinu Lalatoviću (24) i Marinku Jovanoviću (24) koji su od 24. novembra u zatvorima u Kosovskoj Mitrovici i Duzu kod Podujeva, samo zato što su na ktitorskoj slavi manastira Visoki Dečani došli automobilom na kome je uz registarske oznake stajao natpis: "Kosovo je Srbija", produžen je juče pritvor za još 30 dana.

24. 12. 2024. u 07:00V.K.

Politika
Tenis
Fudbal
ALTA banka donirala paketiće za dečje osmehe: Mališani iz Sremčice i Dečjeg sela uživali u iznenađenju i druženju

ALTA banka donirala paketiće za dečje osmehe: Mališani iz Sremčice i Dečjeg sela uživali u iznenađenju i druženju