KNIN 28 GODINA POSLE "OLUJE": Spomenik Tuđmanu najveća investicija

Jelena Matijević

05. 08. 2023. u 07:00

KNIN pre početka građanskog rata i Knin danas - nebo su i zemlja! Poslednjih 28 godina, 4. i 5. avgusta, u njega se sjate hiljade branitelja iz svih krajeva Hrvatske na proslavu godišnjice "Oluje", koja zbog njihovog ponašanja, iz godine u godinu postaje sve besmislenija. Svih ostalih dana svi mi Kninjani borimo se za goli život.

КНИН 28 ГОДИНА ПОСЛЕ ОЛУЈЕ: Споменик Туђману највећа инвестиција

Foto: Igor Marinković

Ovako, život u gradu na Krki ocenjuju njegovi žitelji starosedeoci. Bez izuzetka - i Srbi i Hrvati, dok hrvatsko stanovništvo naseljeno posle zloglasne oružane akcije na pitanja o Kninu nekad i sad - ne odgovara.

Foto: Tanjug

Spomeni Tuđmanu otkriven je 2015. godine

A u danu kad Hrvatska slavi najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, gde su pripadnici naroda koji su njeni vojnici besramno proterali?

- Ne može se slaviti progon i stradanje svog naroda. Ni starim Kninjanima Hrvatima te proslave nisu prijatne, a kamoli nama. Dođe tu svakakva mutljavina, a među njima i oni na čijim rukama ima srpske krvi. Zato mi 5. avgusta činimo ono što nam je najpametnije, sedimo kod kuće i ne izlazimo ili ko može ode na selo. Već sutra se vraćamo životu i obavezama... - rekao je za "Novosti" jedan stari Kninjanin, Srbin, ne želeći da mu ime objavljujemo u novinama, naročito ne u beogradskim "da ne bi bio pogrešno protumačen".

Foto: Z. Jovanović

Jedna od glavnih ulica u Kninu nosi ime po zloglasnoj akciji "Oluja"

JA, HRVAT SAM VRATIO KUĆU

U ŠETNjI gradom zapažamo da je Knin "umiven" i sređen. Obnovljene ili novoizgrađene kuće imaju lepa dvorišta i često hrvatske zastave na terasama. Na mnogo kuća, starijih, ali useljenih, na fasadama smo primetili velika latinična slova "HV". Upitali smo jednog vlasnika šta znače.

- Znače da sam je ja, Hrvat, vratio!

- Je li pre rata to bila vaša kuća?

- Nije. Došao sam iz okoline Bosanskog Grahova i uzeo je od četnika! 

Građanski rat, a potom i zloglasna akcija "Oluja", a to je vidljivo na svakom koraku, potpuno su promenili sliku grada.

- Ovo vam je tužan grad srpskog stradanja i hrvatske pobede koja se pretvorila u ekonomsku propast - nastavlja naš sagovornik. - Pre rata Knin je bio industrijsko-poljoprivredni centar i važno železničko čvorište. Bio je 1987. grad sa 12.000 zaposlenih, od čega trećina u železničkom saobraćaju, a oko 3.500 u fabrici vijaka TVIK! Danas je na području opštine svega oko 3.000 zaposlenih, najviše na državnim jaslama.

Zahvaljujući svom položaju na raskrnici puteva za Dalmaciju, Liku i Bosnu, Knin je, podseća naš sagovornik, bio jedno od najvažnijih železničkih čvorišta ne samo u Jugoslaviji. Od starih industrijskih pogona danas radi jedino pomenuti TVIK, koji ima oko 400 zaposlenih, a ni traga više nema od nekadašnje fabrike tekstila, tri građevinska preduzeća, pogona za preradu žitarica i stočne hrane...

STANOVNIKA ZA TREĆINU MANjE

U POSLEDNjE tri decenije broj stanovnika u samom gradu smanjio se gotovo za trećinu. Na početku poslednje decenije 20. veka, u samom gradu je živeo 12.331 stanovnik, od kojih više od 80 odsto Srba. Prema poslednjem popisu Knin ima 8.317 žitelja, pri čemu je nacionalna struktura potpuno drugačija: Hrvata je 84,6 odsto, a Srba svega 13,4. 

Investicija je, kaže, malo, uglavnom privatna inicijativa, najviše u poljoprivredu:

- Posle rata, bilo je pokušaja, 1997, da se Fabrika tekstila "Kninjanka" oživi, ali joj je već 2000. godine stavljen katanac - nastavlja naš sagovornik. - Kad se sve sabere i podeli, tri najveća posleratna "projekta" u Kninu bila su nova katolička crkva, najveća u Hrvatskoj, spomenik Tuđmanu i Muzej domovinskog rata. Država je u to uložila više od 150.000 evra. Kamo sreće da je toliko uloženo u neki pogon... Pa, ima li tu razloga za bilo kakvo slavlje? 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (7)

PREVARIO JU JE 92 PUTA DOK JE BILA TRUDNA! Evo šta je Nejmaru sada uradila devojka koja mu je rodila dete