MEDVEDI PUTARINU NAPLAĆUJU U HRANI: Čekaju putnike uz najopasniju evropsku saobraćajnicu Transfagaraš i Puta graničara Srba u Karpatima

DRUM al graničerilor je rumunski prevod srpskog naziva za Put graničara, nekadašnje stazice po kojoj su patrolirali krajišnici zupčastom oštricom istočnokarpatskog Fagaraša, između prevoja i vrhova od 2.000 do 2.550 metara nadmorske visine.

foto:B.Subašić

foto:B.Subašić

foto:B.Subašić

Ovaj puteljak po ivici ambisa danas je sportsko-turistička atrakcija, koja privlači zavisnike od adrenalina iz celog sveta, ali i medvede iz ovdašnjih gustih šuma.

Mede su već navikle na ljude pa im čak naplaćuju putarinu u hrani, ne samo duž Puta graničara, već i duž najopasnije evropske saobraćajnice Transfagaraš, koja strmo vijuga do istočnokarpatskih vrhova između Transilvanije i Moldavije.

foto:B.Subašić

Srbi su u ovim divljim predelima živeli kao krajišnici mnogih država koje su ovde postojale od ranog srednjeg veka do ukidanja habzburške Vojne granice. O tome svedoče i rumunizovana srpska prezimena, a još više imena fagaraških vrhova - Serbota i Budislav ili nazivi reka Bistrica i Rasa.

foto:B.Subašić

Vekovne nazive planina, reka, sela nije lako promeniti u skladu s dnevnom politikom i služeći se njima kao putokazima došli smo do transilvanskog manastira Sinaja, spomen na monahe sinaite, sledbenike Svetog Nikodima, srpskog monaha iz Hilandara. On je širio prosvetu i pismenost od Podunavlja, preko Vlaške do Moldavije, gde se vekovima u crkvama i na dvorovima koristio srpski.

foto:B.Subašić

Idući njegovim putem stigli smo u Sibinj, današnji Sibiu, rodni grad Sibinjanin Janka, sina ratnika Vojka i unuka Srba. Ovaj legendarni heroj Srba, Rumuna i Mađara, ugarski plemić i vojskovođa, život je posvetio borbi protiv Osmanlija. Viteštvu se učio u manastiru Resava, današnjoj Manasiji, vojnoj akademiji srpskog despota i ugarskog magnata Stefana Lazarevića, viteza Reda zmaja.

foto:B.Subašić

Prateći put Jankovih bitaka, uzvodno uz tok reke Arđeš, stigli smo do zelene visoravani Transilvanije, kojom je vladao još jedan "zmajeviti" vitez, knez Vlahije, Vlad Drugi. Nadimak Zmaj, na vlaškom Drakul, dobio je kada je primljen u Red zmaja, čime je njegovo potomstvo steklo prezime Drakula, na srpskom - Zmajević.

Knez Vlad Zmaj je imao slovenske krvi, znao je srpski, bio je pravoslavac i pisao je ćirilicom, kao i uostalom sve vlaško i moldavsko plemstvo 14. i 15. veka. Uključujući i njegovog sina Vladislava - Vlada Drakula, uzora za lik grofa-vampira koga je izmislio Brem Stoker, Englez koji nikada nije bio u Rumuniji, a poznavanje geografije i istorije mu je bilo vrlo oskudno.

foto:B.Subašić

On je promašio i lokaciju zamka - ratnog sedišta Zmajevića na kraju transilvanske visoravni do koga se stiže prateći tok Arđeša do masiva Fagaraš, koji se kao divovski zid naglo i vertikalno diže nad ravnicom. Dubokim kanjonom reke nekada je išao jedini put kroz planinu nad kojim je stražarila tvrđava Poenari na visokoj steni. Vlad Drakula ju je okružio kočevima na koje je nabijao tela protivnika tako da se vide izdaleka, što mu je donelo jezivi nadimak Cepeš, Nabijač. Pred turskim zarobljenicima je izvodio predstavu obedujući ispred Poenarija u šumi krvavih kočeva, posle čega je Turke "slučajno" puštao da pobegnu i prošire strašnu legendu o čudovištu iz Transilvanije.

foto:B.Subašić

Neosvojivi Drakulin zamak Poenari, na kome se slomila ofanziva Mehmeda Osvajača, danas nije moguće obići, jer to ne dozvoljavaju medvedi iz okolne guste šume. Posetioci su im dosadili, pa su, kao da je paučina, pokidali električnu ogradu koja je nekada štitila turiste. U vreme Drakulinih kočeva sa telima miris krvi je sigurno privlačio još više zveri, tako da je Poenari štitila i medveđa vojska, verovatno istinski izvor mita o demonima koji proždiru ljude.

foto:B.Subašić

Na sreću danas putnik ne mora da ide kroz zeleni kanjon Arđeša ispod zamka jer je novovekovni rumunski diktator napravio Transfagaraš, na tradicionalnoj stazi hajduka, krajišnika i medveda. Nikolae Čaušesku je posle sovjetske invazije na Čehoslovačku 1968. naredio izgradnju vrtoglave saobraćajnice kroz planinu, niza serpentina i vijadukta čija najviša kota dostiže 2.031 metar nadmorske visine.

foto:B.Subašić

Na taj faraonski poduhvat utrošeno je 6.600 tona eksploziva, a zvanično je u vrletima stradalo 40 radnika, mada se sumnja da je broj žrtava mnogo veći. Put među Rumunima zvan i Čaušeskuova ludost otvoren je za saobraćaj najduže od kraja juna do kraja oktobra, kada ga zavejava debeli sneg nošen orkanskim vetrovima.

foto:B.Subašić

Uz Transfagaraš stoje brojna upozorenja na medvede, ali i brojni medvedi koji leti žive u simbiozi sa ljudima. Mirno sede u "zoni razdvajanja" kraj bankina i čekaju hranu koju im daju putnici iz kolona vozila koje mile prevaljujući visinsku razliku od oko 1.500 metara od transilvanske visoravni do zaravni oko planinskog jezera Balea, gde počinju planinarske staze.

foto:B.Subašić

Medvedi su uočili čak i satnice najveće gustine saobraćaja i tek kada vozila uspore oni izlaze na očigledno dogovorene pozicije udaljene međusobno stotinak metara gde naplaćuju putarinu. Zveri uopšte i ne obraćaju pažnju na bicikliste koji im jure ispred njuške, a videli smo i medu koji je nezainteresovano sedeo na tridesetak metara od turista koji su menjali točak na automobilu. Da je medveđe razumevanje ljudske psihologije uznapredovalo vidi se i po tome što medvedice izvode i mladunce kraj puta, jer shvataju da zbog njih dobijaju veće porcije.

foto:B.Subašić

Mnogi putnici sa Transfagaraša pomisle da su medvedi pitomiji od ljudi kada stignu do kraja puta, na zaravan oko jezera Balea. Svaki metar ove zone sa koje polaze planinarske staze je komercijalizovan, a cene "ujedaju" kao medveđe čeljusti: paprenih osam evra se plaća sat na parkingu, najjeftiniji đevrek prodaje se za dva evra u sklepanim kioscima, a o boljoj hrani i da se ne govori. Zato se mnogi posetioci planine odlučuju da kampuju na usputnim proširenjima obavezno opremljeni ponudama za mede u slučaju da im svrate u goste.

foto:B.Subašić

FRANCUSKI KOMANDOSI NA OBUCI

foto:B.Subašić

IDUĆI ka 2.507 metara visokom vrhu Vanatarea lui Buteanu, osmatračnice na Putu graničara, sreli smo predstavnike svih evropskih naroda, među kojima naravno i Srbe iz Planinarskog kluba "Krug", ali i indijske Sike sa čuvenim turbanima. Najupečatljiviji su bili francuski komandosi u maskirnim uniformama na planinskoj obuci. To je nedvosmisleno svedočanstvo da Fagaraš, sa čijih se vrhova vide Ukrajina i Pridnjestrovlje, nije izgubio značaj vojne granice.

ISTINA SE NE ISPLATI, PA...

foto:B.Subašić

TRANSILVANIJA, sva u zelenilu i ispresecana bistrim rekama, ne liči na izmišljene pejzaže holivudskih horora. Pošto lepa priroda nije privlačna ljubiteljima "vampirskog turizma" njima se kao rezidencija Drakula prezentuje saksonski zamak Bran. Drakule u njemu nikada nisu boravile, štaviše, Vlad Cepeš je stvarajući državnost Vlaške nemilosrdno nabijao na kočeve najčešće saksonske bogate trgovce koji su pokušavali da mu ospore vlast. Ali koga je briga za istinu, kada zamak, pijaca ispod njega i gomila hotela krcatih turistima donose brda novca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije