DOKUMENTARAC O HEROJSKOJ 37. MOTORIZOVANOJ BRIGADI: Žive reči o žrtvama i herojstvu za otadžbinu

NAROD koji zaboravlja svoje heroje, nije ih ni zaslužan. Srbi pamte. Na to nas je podsetio i opomenuo dokumentarni film "37. motorizovana brigada" reditelja Marka Kamenca, u produkciji Vojnofilmskog centra "Zastava film" Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane prikazan u sredu veče, u Beogradu u Jugoslovenskoj kinoteci. Ovo autentično dvočasovno svedočanstvo iz krvavih borbi i užasnih stradanja brigade od albanskih bandi i NATO agresora na Kosovu u proleće 1999, pokrenulo je snažne emocije publike. Žive reči o žrtvama i herojstvu za otadžbinu, sećanje na poginule junake gotovo da su zaustavljali dah.

Foto: Promo

O ratnom putu herojske 37, u filmu govore njen komandant, general Ljubiša Diković, njegov zamenik Borivoje Orović, general Vladimir Lazarević, oficiri, vojnici, dobrovoljci, deo rezervnog sastava, roditelji ubijenih, a besmrtnih junaka. Činila je ovu brigadu, može se reći, cela Srbija: U evidenciji ubeleženi su pripadnici od Subotice do Prizrena i Đakovice. Kao što je i njih 63 koje je brigada izgubila od prvih aprilskih dana na Kosmetu do polovine juna i kraja agresije.

- Mihaila sam molila da ne ide, da odloži vojsku. Kažem mu da ga ispiti čekaju. On kaže: "Biće vremena". Govorila sam mu: "Kuda ćeš, sine, Kosovo gori?" On kaže: "Izgorela je moja Banija, majko, ne mora i Kosovo" - vraćala je sećanje na sina u filmu Milka, majka Mihaila Bandura, vojnika. Imao je 25 godina kada je 8. aprila nastradao braneći deo svog novog zavičaja, stare otadžbine.

- Tri dana uoči Vaskrsa, bio je Veliki četvrtak kad je smrtno pogođen i s njim još sedmorica vojnika - govori majka. - Poslednji put čuli smo se krajem marta. Pitao je da li su zlikovci pogodili "Galeniku". Znam i zašto je pitao. Otac mu je bio jako bolestan. Da nije bio sa svojim sinom... Kad sam mu kazala: "Sine da te vratimo, izvučemo, nekako", bio je oštar: "Da slučajno niste probali. Ti brini o tati, a ja ostajem do kraja sa mojim drugovima".

Trideset sedma Brigada je početkom aprila iz Raške upućena u rejon zloglasne Drenice u kojoj su jaka uporišta imale i na pripadnike Vojske Jugoslavije i policiju napadale terorističke snage podržane vazdušnim napadadima Alijanse. Ovde je svaka kuća bila osmatračnica, svaka čuka puškarnica, staze minska polja, a vojnici - mete. I o tome su u filmu svedočili pripadnici Trideset sedme. Izgubila je 63 svoja pripadnika.

Nepodeljeno je mišljenje publike i sudionika da je ovaj film važan istorijski dokument.

- Moja je namera i mislim da sam uspeo da zabeležim i od zaborava otrgnem primer herojstva i primer žrtve - kaže reditelj Kamenac. - Koliko sam bio posvećen ovom zadatku, toliko sam bio i počastvovan što mi je poveren. Upoznao sam heroje, prošao kroz njihove priče i izašao sa jednim novim iskustvom, lekcijom i saznanjem da rane roditelja kao što su Mihailovi, Stevan i Milka, vremenom ne zaceljuju. U to sam se uverio. Ali i u to koliko njima znači da se sačuva sećanje na njihovu dece i naše heroje.

Reditelj priča da njihova zahvalnost potresa gotovo kao i samo stradanje.

- Neverovatnu toplinu i razumevanje pokazali su tokom snimanja. Oni su zahvaljivali nama, Vojci posebno, Srbiji. To je tako: onaj ko boluje ni u čemu nije ostrašćen. Ne poziva na osvetu. Priziva samo nezaborav u svom neprebolu. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije