KNJIGA JE NAJBOLJI I NEZAMENLJIV DRUG: Donacije stizale i do najudaljenijih, planinskih mesta
SVI mi dugujemo nekoj deci/budimo potomci, da bismo bili preci." Ovi stihovi Brane Crnčevića već pola veka su moto akcije "Knjiga solidarnosti" Radio Beograda, u kojoj je sakupljeno više od tri miliona knjiga, mnogo školskog pribora i tehničkih pomagala.
Osnovano je i dopunjeno 1.850 varoških, seoskih i školskih biblioteka u Srbiji i drugim republikama nekadašnje SFRJ. Otvoreno je 37 biblioteka u zemljama u kojima živi mnogo naših sunarodnika: Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Rumuniji. U zabačene krajeve sa knjigama su prvi put stizali naši poznati pisci, približavajući pisanu reč meštanima. Zbog svega što je samo do tada postignuto, akcija "Knjiga solidarnosti" Radio Beograda dobila je Zlatnu plaketu za kolektivni podvig u 1992. u tradiconalnom "Najplemenitijem podvigu" koji organizuju "Večernje novosti".
Ideja o ovoj akciji potekla je od učenika i nastavnika Osnovne škole "22. decembar" iz Beograda, koji su na adresu Radio Beograda uputili 220 knjiga i pisamce sa željom da one odu njihovim vršnjacima. Samo za mesec dana jedna soba je bila puna knjiga. Ubrzo je osnovana prva seoska biblioteka u Lukovdolu, u Gorskom kotaru, gde je rođen pesnik Ivan Goran Kovačić. Jedna za drugom nicale su biblioteke širom tadašnje države.
Dali školi ime "Đaci pešaci"
ZAHVALjUJUĆI akciji "Knjiga solidarnosti" seoska škola u Gornjim Stranjanima kod Brodareva je dobila ime. Pisci i organizatori akcije su svojevremeno došli u selo da daruju knjige. Tada je odlučeno da se škola nazove "Đaci pešaci". Pre osam godina u njoj je, nažalost, zauvek utihnulo zvonce.
U akciju prikupljanja knjiga od početka su bili uključeni poznati pisci, glumci, novinari. Rado su se odazvali Desanka Maksimović, Zoran Radmilović, Stevan Raičković, Ljubomir Simović, Matija Bećković, Momo Kapor, Svetlana Bojković, Petar Kralj, Ljubivoje Ršumović, Dobrica Erić...
- Bilo je važno da knjiga dođe u siromašne sredine, gde je zaista bila nedostupna - kaže naš Mihailo Šćepanović. - Mnoge škole i biblioteke po Srbiji su bile izuzetno siromašne što se tiče školske lektire, ali i knjižnog fonda uopšte. Važno je bilo i da deca naših iseljenika ne zaborave srpski jezik.
Zahvaljujući akciji obnovljene su i dopunjene biblioteke u srpskim manastirima:
Studenica, Mileševa, Đurđevi stupovi, Banjska, Kalenić, Kumanica i Lipanj, a više od 2.000 odabranih naslova stiglo je u Hilandar i njegov metoh Kakovo.
- Nadamo se da će akcija potrajati bez obzira na savremena čuda tehnologije - poručio je Šćepanović i dodao da će "Gutenbergova galaksija" sigurno da preživi jer knjiga je ipak uvek najbolji, nezamenjljiv drug.
Preporučujemo
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
"ODVELI SU ME U ŠATOR, ODUZELI PASOŠ" Naša pevačica oči u oči sa Gadafijem: "Nisam bila svesna šta se dešava"
PEVAČICA je bila veoma mlada i nije bila svesna šta se dešava...
16. 12. 2024. u 09:20
Komentari (0)