POSLEDNJU MIKINU SLIKU JOŠ ČUVAM U NOVČANIKU: Branko je velikog pesnika slučajno slikao na dan smrti, 24. juna 1986. (FOTO)

Jovanka SIMIĆ

30. 04. 2023. u 20:00

MEĐU hiljadama fotografija ljudi i događaja koje je ovekovečio svojim objektivom, doajen među novosadskim "ljudima sa tri oka" Branko Lučić za većinu pamti kada i kako su nastale, ali samo jednu fotografiju nosi u svom novčaniku još od 24. juna 1986. godine. Na slici, slučajno nastaloj, nalazi se pesnik Miroslav Antić, samo nekoliko sati pre nego što se zauvek vinuo u svoju legendarnu "Besmrtnu pesmu".

ПОСЛЕДЊУ МИКИНУ СЛИКУ ЈОШ ЧУВАМ У НОВЧАНИКУ: Бранко је великог песника случајно сликао на дан смрти, 24. јуна 1986. (ФОТО)

Foto: Privatna arhiva

- Draga mi je - kaže Lučić dok iz pregrade u kojoj stoji fotografija njegovog sina i kćerke pažljivo vadi Mikin iskrzani portret. - Evo je, prva probna slika iz razvijača, kako se to nekada radilo u fotolaboratorijama. Ima za mene veliku sentimentalnu vrednost, a kada mi dotraje i ovaj novčanik, prebaciću je u novi, jer Mika je bio jedinstvena i neponovljiva ličnost.

Seća se naš sagovornik tog 24. juna pre 37 godina kao da je bio juče. Vraćao se iz Privredne komore sa događaja na koji ga je poslao kolegijum "Dnevnika", ali usput je dočuo da u Skupštini Vojvodine Mika Antić prima neku nagradu. Nije mu taj događaj bio na spisku radnih obaveza, ali ne propušta se prilika da se odsluša još jedna maestralna pesnikova beseda.

Stigao je neposredno pošto je Miki uručeno najveće tadašnje pokrajinsko priznanje za životno delo "Oslobođenje Vojvodine", a laureat se upravo primakao mikrofonu.

- Govorio je kratko, sporo, na momente i nerazgovetno. Već ga je uveliko savladala bolest. Zarastao je u bradu, nikad bujniju. Imao je 56 godina, a izgledao je kao osamdesetogodišnjak - priseća se Lučić svakog detalja poslednjeg Mikinog dana. - Kada je završio besedu, vidno je bio umoran i mimo protokola seo je sa strane na stolicu. Pred njega su postavili stočić i čašicu rakije, a on je nesigurnom rukom zapalio cigaretu.

Ovi detalji promakli su službenim fotografima svečanosti. Ne i Lučiću. U redakciji je kasnije razvijao slike sa događaja u Privrednoj komori, a Mikinu sliku nameravao je da "obradi" narednih dana za arhivu. Ali, oko 20 sati pozvao ga je tehnički urednik, saopštio da je pesnik preminuo i da za naslovnu stranu želi "onu tvoju današnju Mikinu sliku".

Prvi put Lučić je Antića sreo sedamdeset i neke, u ulici koja je izvirala prema centru Novog Sada, blizu mesta na kom je nešto kasnije izgrađeno Srpsko narodno pozorište. Ugledao ga je kako sagnut vezuje pertlu na cipeli koju je, može biti, zaboravio da sveže pri izlasku iz stana, ili je to ipak uradio, ali nedovoljno čvrsto. Tek, junak iz Lučićeve čitanke stajao je tu, na par metara udaljnosti.

Mokrin ne zaboravlja

IMAO je Mika još jednu želju - da mu se kada umre u njegovom
voljenom rodnom Mokrinu priredi oproštajno veče.

- Naš zajednički prijatelj Mika Golić upriličio je to ubrzo
posle sahrane, ali nastavilo se iz godine u godinu i preraslo u Memorijal Miroslava Antića - kaže Lučić. - Tim povodom Mokrin su u Mikinu čast pohodili Arsen Dedić, Ibrica Jusić, Enes Kišević... Mikine portrete slikali su za mokrinske izložbe mnogi veliki slikari Milan Konjović, Momo Kapor, Mersad Berber... I sada dolaze mnogi ugledni ljudi. Ovog juna održaće se 38. po redu Mikin memorijal - najavljuje naš sagovornik.

- Tih dana tek što sam došao iz Deronja da u Novom Sadu upišem Elektrotehničku školu. Počeo sam da se interesujem za fotografiju, ali u tom čarobnom trenutku, kad sam Miku prvi put video, nisam, nažalost, imao foto-aparat - žali i danas za propuštenom prilikom sagovornik "Novosti".

U godinama koje su usledile često je pisca, slikara, novinara, filmskog reditelja i boema Miroslava Antića fotografisao u Matici srpskoj, na književnim promocijama, u SNP, kafanama i u zgradi "Dnevnika", gde je pesnik pisao za kultni dečji list "Neven". Dešavalo se, ne jedanput, da Mika zadrema nad pisaćom mašinom.

- Bio je nepredvidiv - kaže Lučić i priseća se jedne od mnoštva anegdota. - Bilo je jutro, stajao je pred liftom u zgradi "Dnevnika". Nakupilo se tu još zaposlenih, svi ćute, ponedeljak je, nikom nije do razgovora. Mika otvori vrata i kaže: E, kad nemamo o čemu da pričamo pred liftom, nemamo ni u liftu! Uđe, zatvori vrata i odveze se sam na 10. sprat.

Jedna od najdražih fotografija nastala je na dan kada je štampano 50. izdanje "Plavog čuperka". Antića je rano ujutru zatekao u štampariji kako pomaže radnicima, da bi posao bio što pre okončan. Prvih 20 primeraka poneo je da ih podeli prijateljima sa naročitom posvetom koju je imao običaj da začini svojim portretom, lično nacrtanim u par poteza olovkom. Takav primerak dobio je i naš sagovornik.

Sahrana na kojoj su političari ćutali

PO Lučićevom svedočenju, Antić je, da ne uznemirava porodicu, prijateljima ostavio testament u kojem je naveo da želi sahranu bez političkih govora. Za njegovu poslednju želju saznalo se kada su političari već bili pripremili govore, ali su od njih odustali. Na Novom groblju u Novom Sadu Miku je ispratilo oko 10.000 poštovalaca. Bilo je sve kako je želeo: glumac SNP-a Miodrag Petrović pročitao je "Besmrtnu pesmu", a Janika i Todor odsvirali su omiljenu romsku pesmu "Pirav mange korkoro".

Sliku na kojoj je Mika sa primerkom jubilarnog izdanja "Čuperka" kao primerak knjige sa crtežom posvetom, Lučić je pronašao nedavno dok je duboko "kopajući" po svojoj foto-arhivi pravio odabir Mikinih slika za izložbu "Dani Miroslava Antića", priređenoj 27. aprila u Srpskom kulturnom centru u Puli.

Upravo zahvaljujući višednevnom prebiranju po svom minulom radu povodom predstavljanja Antića Puljanima, Lučić je postao svestan koliko je svih ovih decenija omađijan foto- -reporterskom profesijom. Radio je 43 godine u "Dnevniku", već 42 godine je oficijelni fotograf Matice srpske, četrdesetak godina slikao je Sterijino pozorje a u SNP-u bio je angažovan 34 godine. Za to vreme "ishabao" je osam vrhunskih foto-aparata.

- Po profesionalnom zadatku u više navrata sam proputovao Jugoslaviju, slikao Dubrovačke letnje igre, Pulski filmski festival, muzičke festivale u Splitu, Zagrebu, Sarajevu... Sretao sam mnoge velikane, ali Mika je za mene ostao poseban. Vio je čovek neverovatne harizme. Gde god da se pojavio, za koji god deo stola da je seo, on je bio glavni. I danas ljudi tako reaguju čim neko pomene njegovo ime - sumira sveukupne utiske o junaku iz svoje čitanke i lične foto-arhive Branko Lučić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

MNOGE ĆE IZNENADITI NOVAKOV IZBOR: Đoković otkrio svoj omiljeni meč protiv Rafaela Nadala