ZEMLJANE GRAĐEVINE ODOLEVAJU VREMENU: Arhitekta Dragana Kojičić tvrdi da doba kuća od naboja nije prošlo (FOTO)

NAŠI preci živeli su u posebnim kućama. One su bile otporne na požare, pružale su akustični komfor, zimi je u njima bilo toplo, a leti hladno i prijatno.

Nemanja Delja i B. Grujić

Za takva zdanja govorilo se da "dišu", jer su mogle da upiju vlagu iz vazduha i da je otpuste. Ukratko, zdrave i udobne - kuće od naboja. Vekovima unazad, ljudi u Vojvodini gradili su kuće od prirodnih materijala, zemlje, naboja, slame i trske, koje su se sa kolena na koleno nasleđivale, pa tako i danas, bez obzira na to što su starije i od stotinu godina, ljudi u njima i dalje borave.

Iako se danas čini da su zemlja, trska i slama zastarele bude se nastojanja da ponovo zaživi gradnja od ovih materijala zbog njihovog pozitivnog uticaja na zdravlje ljudi i na životnu sredinu. Da bi što više ljudi uverila da je tako nešto moguće Dragana Kojičić, arhitekta, inače doktorand scenske arhitekture, tehnike i dizajna, deceniju i po bavi se promocijom zemljane arhitekture, a zajedno sa svojim suprugom kupila je zemljanu kuću u selu Mošorin.

Dragana je, inače, predsednica Kluba finih zanata u Mošorinu, a upravo u svojoj kući organizuje brojne radionice, kampove, treninge za majstore, škole zemljane arhitekture.

- Stučnjaci za zemljanu arhitekturu iz Francuske podelili su tehnike gradnje zemljom u dvanaest velikih grupa, sa preko stotinak varijacija koje se javljaju širom sveta, a naboj je samo jedna od ovih tehnika gradnje - započinje priču Dragana Kojičić, koja je diplomirala arhitekturu u Novom Sadu 2005. godine, a nakon studentskih praksi u Siriji i Kolumbiji u periodu od 2005. do 2008. godine je živela i radila u Istočnoj Africi i specijalizirala zemljanu arhitekturu u Francuskoj. - Iako mnogi smatraju da su ovu tehniku doneli nemački kolonisti tokom naseljavanja Vojvodine, ona je po meni, pored pletera, mnogo, mnogo starija.

Ističe da joj je želja da se spoje lokalna, skoro zaboravljena znanja, lokalni materijali i današnje potrebe za udobnošću i komforom.

- Pre nekoliko godina, utvrđeno je da ispod temelja od pečene cigle u tvrđavi u Baču postoji temelj od naboja, što ide u prilog teoriji da je naboj mnogo duže na ovim prostorima, a ono što kolonisti možda jesu doneli je neka unapređena tehnologija, alati, možda bolja organizacija rada, ali ne i tehnika.

Zanimljivo je da je zemlja koja se kod nas koristi kao naboj vrlo fina i nema u sebi kamenja i šljunka, što je slučaj u drugim krajevima sveta, pa iz tog razloga potiče verovanje da kuće od zemlje mogu biti samo prizemne, upravo zbog takvog sastava.
Međutim, primeri iz sveta pokazuju nešto sasvim suprotno, prvi soliteri na svetu u Šibamu u Jemenu, iako nisu od tehnike naboj, visoki su od 15 do 40 metara i stari su oko 500 godina.

- Naboj se mnogo koristi i danas. "Martin Rauh" iz Austrije već 30 godina gradi objekte od naboja, u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i to javne, velikih dimenzija, tako što blokove od nabijene zemlje prefabrikuje u svojoj radionici, pa ih potom ređa, uz pomoć mašina na gradilištu kao lego kockice - dodaje Dragana Kojičić, uz napomenu da u zidovima ostavlja otvore, kroz koje kasnije, poput rimskih hipokausta, greje ove objekte. - Sve ovo znatno ubrzava gradnju, naročito u urbanim zonama, ali je, sa druge strane i znatno poskupljuje, tako da je danas, nažalost, u velikom delu modernog sveta, postalo veoma skupo graditi zemljom. Ipak, ekološke i estetske karakteristike naboja kompenzuju ovu činjenicu.

Ona podseća na dugu tradiciju kuća od naboja na ovim prostorima, naročito u Banatu i Bačkoj.

Foto: Немања Деља и Б. Грујић

POGLEDAJ GALERIJU

- Zaista ne znam koliko ovakvih kuća ima po Banatu, Bačkoj i celoj Vojvodini, a sigurno da ih ima puno, odolevaju vremenu, uz mogućnost da se potpuno recikliraju. Iako mnogi smatraju da je zemlja dobar izolator, to je velika zabluda, najbolji izolator je vazduh, pod uslovom da se ne kreće, pa su zbog toga dobri materijali oni koji mogu da ga u tome spreče, kao što su na primer, trska i slama. Zemlja samo, svojom masom i debljinom zidova, omogućava akumulaciju toplote i njeno postepeno otpuštanje, pa zbog toga postoji ona stara izreka da kuće od zemlje zimi greju, a leti hlade. Inače, svaka vrsta zemlje je manje-više dobra za gradnju, ali treba da se testira da se vidi koliko je glinovita, jer ako je jako glinovita koristićemo je za neke maltere, a ako je manje, upotrebićemo je za naboj - nastavlja Dragana.

Naša sagovornica upozorava - da bi se danas izgradila kuća od zemlje, postoje mnoge komplikacije oko dobijanja dozvole, jer naši zakoni zahtevaju da postoji drvena ili neka druga noseća konstrukcija, a naboj je samo zemlja, pa do činjenice da nema majstora. Ona se nada da će se situacija promeniti i da će tradicija gradnje zemljom biti nastavljena i unapređena.

Činjenica da u Francuskoj kupuju kuće od naboja ne samo da bi ih renovirali, nego i za pomoćne objekte - štale i ambare, jer su jeftiniji, podstakla je i Draganu da krene u potragu za kućom od naboja u Vojvodini, kada se vratila.

- Moji profesori, kubansko-peruanski bračni par, kupili su kuću u selu na sat vremena od Grenobla na malom placu. Platili su je 200.000 evra, a radovi na rekonstrukciji koštali su ih, verovatno, još toliko. Ja sam moju u Mošorinu platila pet hiljada evra. Iako su cene skočile poslednjih godina, verujem da se i dalje kuće od zemlje mogu povoljno kupiti u banatskim selima.

Savremeni objekti od naboja grade se poslednjih nekoliko decenija u celom svetu i to ne samo stambene kuće, nego i javni višespratni objekti, a jedan od najpoznatijih graditelja u Evropi, već pomenuti "Martin Rauh" iz Austrije, u jednoj bolnici napravio je zid od naboja dugačak 180 metara, zatim pod od naboja u jednom muzeju; nekoliko škola, bioskop, vinariju, fabriku za sušenje biljaka, a u Španiji je 2010. godine od zemlje napravljen zatvoreni bazen.

- U Americi, Australiji i na Novom Zelandu, kako bi standardizovali upotrebu naboja, što je prilično teško, jer se svaka zemlja razlikuje u sastavu, pa ne važe iste razmere, počeli su da dodaju 6-12 posto cementa u smesu koja se nabija i ova tehnika se zove stabilizovani naboj. Mi koji radimo sa zemljom ne volimo ovo, jer zemlja tada gubi svoju najbolju sposobnost da diše, a uz to više ne može da se reciklira.

Preporučujemo

Srbija

0 4

LEPOTA ŠLjIVIKA U RUNjANIMA: Rasvetale voćke u selu kod Loznice obećavaju dobru berbu

27. 03. 2023. u 20:28

Reportaže

0 2

LjUBOSTINjA NIJE BILA SAMO POZNATA PO KNEGINjI MILICI I JEFIMIJI: U ovom manastiru su se izrađivali najlepši ćilimi(FOTO)

17. 03. 2023. u 21:47

Beograd

0 0

BISERI ARHITEKTURE DOBILI NOVI SJAJ: Među neboderima uz Savu sređeno i nekoliko objekata iz predratnog Beograda

30. 01. 2023. u 08:30

Srbija

0 1

OBJEDINILA PROŠLOST I SADAŠNjOST: Izložba „Vek Borbe“ otvorena u Paraćinu (FOTO)

27. 01. 2023. u 22:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije