SLIKAR OTKRIO SVE SVETOGORSKE TAJNE: Dimitrije Avramović, potomak ljutih srpskih graničara-šajkaša, umetnik i naučnik

Dimitrije Avramović, potomak ljutih srpskih graničara-šajkaša, prvi srpski akademski slikar, istoričar umetnosti, pisac i istraživač Svete Gore rođen je na današnji dan 15. marta 1815. u Šajkašu. Njegova umetnička dela zasenila su sećanje na Avramovićev neprevaziđeni podvig na Atosu gde je autor proveo celu 1846. godinu ostvarujući "nemoguću misiju" otkrivanja tajni riznica i arhiva svetogorskih manastira, što je i danas više nego teško.

Foto B. Subašić

Rezultate ovog istraživačkog podviga objavio je u knjizi „Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i povestnice“ u čijem je uvodu napisao: „Jošt dok sam se učio u carskoj akademiji hudožestva (umetnosti) u Beču, osetio sam u sebi veliku želju i prirodan poziv za živopisanje divne i dične naše Srbske narodne Povestnice (istorije). Taki ima u njoj krasni i za živopisanje zgodni događaja da bi i Rafailo (Rafaelo) i Mijailo Andželo (Mikelanđelo) i Koredžio (Koređo) i Ticijan i Rubens i svi posle nji najveći povestnički živopisci rado bili Srbi, samo da su za ove događaje doznati mogli“.

Foto B. Subašić

Avramovićeva knjiga je remek delo koje daje neverovatno preciznu i celovitu sliku mikrosveta na Atosu i do danas je neprevaziđena po detaljnosti opisa i kvalitetu informacija.

To je prvo i jedino ikad napisano zbirno svedočanstvo o srpskoj baštini na Svetoj Gori. Veliko je pitanje da li je takav podvig moguće ponovo izvesti, jer je Atos oduvek bio i poligon dokazivanja civilizacijske nadmoći pravoslavnih država koje su tu imale manastire.

vikipedija

Avramović nam je otkrio tužnu istinu da nisu samo gusari,krstaši i Turci uništavali baštinu na Atosu. Sami pravoslavci su u nacionalnom nadgornjavanju uništavali svedočanstva o istoriji drugih pravoslavnih nacija na Atosu, falsifikovali dokumente i prisvajali tuđe nasleđe.

vikipedija

Grčki monasi fanarioti su prednjačili, ne samo skrivajući već i spaljujući srpske knjige i darovne povelje srpskih vladara, vodeći sumanuti rat „Vizantinaca“ protiv „Slovena“. Taj trend, nažalost, nije potuno nestao. Njegov tužni rezultat je uništenje, krađa i preprodaja ogromnog broja srpskih knjiga kojih je bilo u mnogim manastirima. Zahvaljujući Avramoviću bar znamo da su postojale.

On je bio i prvi srpski istraživač koji je prepisao i publikovao Nemanjinu Hiladarsku povelju i najvažnije povelje srpskih vladara i plemića koji su bili ktitori i zaštitnici Atosa od 13. do 16. veka. Tada je Srbija bila jedina ekonomski i vojno moćna pravoslavna zemlja koja je mogla da daje dovoljno monaha i novca i spase manastire od gašenja.

Knjiga koju je objavio Avramović uverila je tadašnje Srbe da Hilandar zaista postoji, da on nije samo mit u narodnom predanju koje ga je posle vekova nepostojanja Srbije smestilo u vilinski svet i nazvalo „Bijel Vilindar usred Gore Svete“, iako je u stvari šaren i na kraju Atosa.

vikipedija

Avramovićev putopis probudio je interesovanje i srpske javnosti i svetske nauke za Nemanjinu i Savinu zadužbinu, čime ju je spasao.

Tek pošto su "Novosti" izdale knjigu "Putnik po Svetoj Gori", prevedeno je sa slavenoserbskog na savremeni srpski jezik delo „Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i povestnice“ velikog putnika i istinskog rodoljuba Dimitrija Avramovića.

UMETNIK POSVEĆEN SRPSTVU

Dimitrije Avramović, sin Mihaila i Sare, došao je na svet u Svetom Ivanu Šajkaškom, današnjem Šajkašu, 15. marta 1815. godine. U Novom Sadu je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, a njegov izuzetan talenat za crtanje je primetio profesor Atanasije Nikolić, docnije rektor kneževskog srpskog Liceja u Kragujevcu.

Avramović je nastavio učenje slikarstva kod Matije Jovanovića, Alojza Kastanja, Jovana Ivanovića i dolazi u Beč 1833. ali nije imao novca za studiranje na bečkoj Akademiji lepih umetnosti. Za život je zarađivao kopirajući dela velikih majstora u Galeriji Akademije i njegova veština se pročula. Tri godine kasnije od mitropolita Stefana Stankovića dobio je stipendiju i upisao bečku Akademiju posle čijeg završetka je  postao prvi srpski akademski slikar.

Avramović 1841. dolazi kod Kneza Mihaila Obrenovića koji prepoznaje i veliki talenat i radinost, pa mu poverava oslikavanje zidova i ikonostasa tek završene Saborne crkve u Beogradu. Avramović paralelno putuje po Srbiji i proučava srednjovekovne crkve i manastire. Po doslasku na vlast Ustavobranitelja stari junak oslobodilačkih ustanaka  Uzun-Mirko je uticao da mu se odobre sredstva za istraživačko putovanje na Svetu Goru, posle koga je napisao : „Opisanije drevnosti srbski u Svetoj (Atonskoj) Gori” i „Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i povesnice”. Veliki umetnik i rodoljub nije mogao da dobije stalni posao u Beogradu tokom vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića pa se preselio u Novi Sad gde je umro 1855. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije